Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Najčudnije je što sam ja prihvatio taj pokret, za koji joj je trebalo deset nedelja. Sad, kad je mrtva i kad sam prestao da verujem u čuda, milo mi je što sam bar jednom poljubio ta usta i tu oštru kosu. Ta žena, slična velikoj osvojenoj zemlji u koju nisam ušao, ostavila mi je bar sećanje na tačan stepen topline svojih usta tog dana i miris svoje žive kože. I da sam ikad Sofiju mogao voleti jednostavno, čulima i srcem, voleo bih je u tom trenutku kad smo oboje bili nevini kao po vaskrsenju. Treperila je uz mene, i nijedan susret, slučajan ili s prostitutkom, nije me bio pripremio na tu strašnu, na tu užasnu slast. To telo, istovremeno i poraženo i ukočeno od radosti, imalo je u mom naručju tajanstvenu težinu koju bi imala zemlja da sam pre nekoliko časova poginuo...

Margaret Jursenar – Zavrsni udarac

stock-photo-multi-ethnic-couple-in-passionate-embrace-and-undressing-each-other-during-sexual-foreplay-10876435.jpg
 
Nase razmene nežnosti…basnoslovne vrednosti …čista je sreća sudbine
Što se doživljava u momentima krađe slatkih maštanja i duševnih lutanja.?
Kako i čemu lagati,lažnu nadu davati, dal' ima smisla nekome srce lomiti?

Avantura se dogodi, no da li je to cilj nekog maštanja, ako ostane uvreda.
Volim zavučena tamo negde da se prikrivam , slatke požude razabiram, otkrivam
Ljubav se šakom ne deli ko god naiđe, ona se čuva za posebne susrete.
100 razloga je pronašao da priđe mi, otkrije u kojoj galaksiji stanujem.
Zato ludujem, maštam , ne prestajem da nadam se, prenosim kroz stihove.

U početku beše formalni razgovor, možda u sebi prikrivaše dražesne planove
Prekrasno je nekoga zavoleti, a još ako se vrati bumerang, raspali srce u grudima
Doživljava se nepoznata energija, što skakuće na prstima, svetli u očima.

Svako jutro se rasprši na usnama, zatrovano slašću dugog čarobnog davanja
Zašto,baš kad se nešto zavoli , ptica u tuđim rukama, ne želi da peva u grudima.
Nudimo joj isto i slađe semenje samo da na naš prozor doleti, nama se mrvicu posveti.
Al' ne ide, možda na trenutak je čujemo, divimo njenom pevanju, al ne ostaje
Ne ostaje na našem prozoru, da cvrkutom sve oblake rastera , duša je ranjena.
Onda se suze zakotrlja, ne prestaju da ridaju, pritišću kao najoštrije kamenje
Zašto je tamo slađe semenje, kad od tebe ne ceni grumenje ljubavi iskrene.

Al' ljubav je jednostavno nepredvidiva karika, u kojoj ne postoji logika, bez razloga.
Preostaje sanjati, tajnu nadu u sebi održavati ,što žuborom škripeći otvara prozore

Možda… jednog dana se ptica predomisli , opet navrati, pogleda… ipak vredi živeti.

:heart:
 
Reka i more - Versna Parun

On je reka a ja sam more.
njegov je nemir naglost voda
koje raspasuju travu. ja ih slusam
kako huce u tesnom koritu
probijajuc se kroz duboki kanjon
snagom od koje sustaje moja blagost.

Ja sam nestrpljivo more. On je reka.
njegove ladje nisu moje ladje.
njegove ptice nisu moje ptice.
ali njegovim ladjama ja sam sidriste
gde je dopusteno sesti uz vatru
i smesiti se jednoj prici
zbog koje se zaboravlja smionost.
Njegovim pticama ja sam klisura
koja ih sakriva u svoje stene
misleci da ih otimlje okeanu.

On je prispela reka.Ja sam more.
moje obale postaju njegove obale.
moje oluje postaju njegovo uzglavlje.
moja beskrajnost postaje njegov mir.


115193755545N9p2.jpg
:heart:
 

Na jezeru je ljubih,a ličila mi na trsku
sva treperila u svom smehu mladalačke
nežnosti
zaklinjala mi se u ljubav dok sam joj
otvarao
male ruke i kolena.Tražih istinu tih reči
u očima koje behu odsutne,tražih u toj
ljupkosti
nešto od moje buduće kćeri.bejah žedan,
sve više žedan dok ispijah slast tih cvetnih
usana
Bejah daleko od sebe,daleko u njoj samoj.
skidoh joj haljinu,ukaza se telo žene - trske
bila je bela kao lopoč na jezeru.njeno vitko telo
njeni dlanovi na mom licu.pobojah se snage
svoje muškosti
ona je treperila u mojim očima kao trska
kao trska

Jovica Đurđić:heart:
 
Poslednja izmena:
Uvek ćeš biti u mojim mislima, možda bledet ćeš, al ostaje trag tvojih usana
Ostaje vrelina na grudima, ostaju pune korice stihova, da na tebe podseća..

Stihovi iz duše u trenutcima osvoje, u sekundama izviru …jedva stižem zapisati.
Kad navale, vodopad stihova je u grudima što si ih usnama probudio odavno…

Kad budeš čitao ove stihove, neka ti srce zaigra, strast probudi, mrvičak oluje najavi.
A ako ne ide, okreni list, imaš ti u sebi još toliko zlatnog grumenja što čeka otkrivanja.

Budi strpljiv…možda pronađeš sličnu iz svoga sećanja, da te opet osvaja.
Princeza nisam… prekrasnih navika, no sreća u ljubavi je lutrija, što često nadu izvara…

To je adresa tvojih usana:heart:

stock-photo-men-s-short-beard-and-lips-close-up-47058628.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top