Tebi...Jos uvek te ne sretoh. MOja srodna duso. Ne poznajem te. Nisam te nasla. Ne znam cime ces se baviti, niti kako ces se zvati. Koliko ce ti biti godina. Kakve snove sanjas.. Koje ce ti okice biti boje i hoces li me uopste i prepoznati jednog dana...Hoci li ja tebe prepoznati. Hocemo li se konacno naci u ovom besmislu od vremena. Hoces li me naci, iako se trazimo po proslim zivotima...Umrecu pokusavajuci ali necu odustati.Hoces li me prepoznati, kao onu pravu, kao drugu polovinu duse svoje, kao nekoga kome ces upucivati citav zivot svoj osmehe, panju, poljupce i dodire. Svoje osecaje. Misli i otkucaje. Hoces li umeti da me sacekas u svim mojim strahovima, da mi pomognes u svojim snovima, da me raumes u mojim traumama, da me volis od glave do pete, sa svim mojim manama i vrlinama...Hoces li me prepoznati kao nekoga, kome cu biti jedina, kao nekoga kome ces se diviti...Hoces li u meni videti najlepse sarene okice, jednog malog strasljivog misa, nekoga ko istinski veruje u dobro, ko ume da se bori za istinu i pravdu...Hoces me prepoznati kao nekoga kome ipak u lice treba reci i kada prestanes voleti i sanjati...Hoces me videti kao nekoga, ko ima dusu andjela i ranjivost jednog pileta...Hoces li hteti sve cuti o meni, i ono lepo i manje lepo, hoces li nakon toga plakati zajedno samnom i reci, sada te volim jos vise jer si mi rekla sve to...Hoces li znati da mi ponekad ponos ne dozvoljava reci pomozi mi, a vapim za tim, da ponekad kazem sta ne milsim, ali da istinski umem pokazati sve, da umem voleti, da umem radovati, da umem najlepse ljubiti...Hoces li me videti kao neku koja je odana kao pas, pozrtvovana kao lav, koja ume reci i izvini, koja ima svoje proncipe i snove, koja je istinski osecajna i nezna dusa koja odise senitivnoscu i harizmom...Hoces li me prepoznati, kao nekoga ko je pametna osoba, dosta nepoverljiva i nadasve jako tvrdoglava...Kao onu kojoj je potrebno samo to prokleto vreme da me neko razume, da pokazem ono najbolje od sebe. Hoces li umeti da se boris za mene i kada ja mozda pokleknem...Hoces li me moci shvatiti koliko sam patila i zasto se svega tako bojim, zasto i zbog cega imam pogresne predstave o nekim stvarima...hoces li to hteci sve samnom prevazici znajuci da se ispod te moje ljusturice nalazi jedno blistavo Sunce. Hoces li umeti prepoznati kao nekoga ko voli cvsto nezne i ususkane zagrljaje...Hoces li me umeti voleti najvise na svetu, sta god da se desi tebi, meni, nama....Hoces li hteti razumeti sve kroz sta sam prolazila , sa cim sam sve morala da se izborim, hoces li...Hoces li umeti u noci potraziti moje oci, hoces li umeti nauciti kao i ja, ad na porazima uce najjaci...Hoces li me i dalje voleti, kada budem sve ispricala o sebi tebi...kada ti svoju dusu dam, hoces li moci da me razumes zasto nakon nekih sitiacija nisam nikaad vise bila ista i da ti opet budem najdraza i najbolja. Ja zelim da verujem da ces sve to umeti i u meni videti. Da li cu ja sve to umeti i u tebi videti. Da li cemo sve to jednom zajedno umeti i videti. Kad budes se borio za mene, nemoj plakati i nemoj od mene odustati. Shvatics da sam bila uvek necije juce,ne voljena..ne vrednovana duboko i en cenjena...Hoces li hteti razumeti zasto o necemu nikada ne zelim pricati... I shvatices, zasto toliko tesko verujem i govorim reci kao sto su volim te. Znaces da mi se sve istinski vidi u ocima...I tuga i itinska sreca. Znaces u svom srcu da sve sto pricam, da je sve istina. Hoces li umeti i hteti videti sve ono sto drugi nisu videli, sto nisu hteli, mogli ili znali..Sto su lako odbacivali i cega se lako odricali.Razumeces da sam opasno tvrdoglava i kada crkavam da sam jos vise ponosna. Da sam najjaca kada sam najvise ranjena. Jednog dana, sve ces to videti u mojim ocima...Znaces da cu biti sve u tvojim ocima, da kada govorim da si jedini da je to sve istina. I da kraj tebe budem se jednog dana budila, spavala, disala i sanjala ja, ti znaces da sam tvoja jedina.
