Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

537956_432852590065355_1126021562_n.jpg

:manikir:
 
Kako da te nazovem,
kad sred sumraka, snatreci,
vecernje zvezde lepih ti ociju,
diveci se, moje gledaju oci,
kao da ih sad vide prvi put...
Te zvezde,
ciji je svaki zrak
po jedan potok ljubavi,
koji tece ka moru duse moje
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad mi dobacis pogled svoj,
taj pitomi golub,
cije je svako pero
po jedna maslinova grana mira
i ciji je dodir tako dobar!
Zato sto je meksi od svile
i od jastuka u kolevci
Kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad zasviras svojim glasom.
Te glasove da cuju
suva stabla usred zime
prolistala bi ponovo zelena
misleci, to je vec prolece,
davno ocekivani njihov spasilac,
a slavuj peva:
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem
kad mi usne dodirnu
tvojih usana plameni rubin-kamen,
kad u vatri poljupca stope se nase duse,
kao u zoru dan i noc,
a svet nestane pred nama,
nestaje za mene vreme
i sva tvoja tajanstvena blazenstva
vecnost rasipa po meni -
Kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
slatka majko moje srece,
vilinska devojko
vizije koja se dotice neba,
najsmelije moje nade
zastidjujes svojom stvarnoscu,
moje duse jedino
blago vrednije od celoga sveta,
slatka, moja lepa, mlada suprugo,
kako da te nazovem?
 
Lepši nego ikada...Znaj da te volim, i da mislim o Nama, pače moje paperjasto. :heart:

"Molicu Boga za Nas da mi te cuva od Zla. A Nebo ostaje moj jedini Glas. Moram da krenem to znas. Ne brini, doći ću ja; jer nas je San: TI & JA..."


"Stojim sada pred tobom kao nikada, kisa pada ti lepsi nego ikada. Uvek sam znala bez tebe nemam nikoga. Sve ti dajem ja, sve ti pripada..." :heart:
 
Vidim te srećo i kad oči sklopim
Osećam na sebi tvoje ruke bele
Ludim bez tebe, od želje se topim
I brojim trenutke koji nas dele.
Maštam o tom čarobnom trenu
To biće centar najveće sreće,
Eh, kad te zagrlim k'o čovek ženu
Ma ništa me odvojiti od tebe neće.
Iskre od ljubavi k'o dugine boje
Leteće okolo na sve strane,
I kad poljubim tebe, nebo moje,
Ceo će svemir da zastane.
Eon je kratak za nas dvoje...
 
Radoman Kanjevac

Dodirni me


Gledam te nekim drugim očima
Upravo onako kako ne treba
U tebi je Vojvodina zaspala
sto izvora nigde obala

I ne shvatam šta mi se dešava
Nedostaje mi reč koja resava
U tebi je neka tajna ostala
Ko' muzika starih majstora

Dodirni me sasvim slučajno
Poljubi me filmski nestvarno
I najlepše kad je prestani
Okreni se i nestani

osećam nešto čudno u vazduhu
Ceo svet na jednom jastuku
Na postelji od punog meseca
Nikom se ovde ne spava
161285230376674903_aa8hwhpN_c.jpg
 
Današnja kiša nema kraja.
Današnja kiša je izgubila svoj početak.
Koračam prema tebi razmišljajući koliko se već dana ovako viđamo.
I pričamo...
Pričamo kao i uvijek- polako i pametno.
Sve što sada vidim podsjeća me na Onaj Grad koji našoj vrsti na kraju ostane.
Naša vrsta voli starinske filmove. Oni hrane usvojene taštine.
Tvoja tišina mi opet bistri misli.
Kad prođe pokloniću ti svoju. Nek' vode ljubav kako to samo tišine čine.
U pauzi svega beznačajno ti govorim što sam sutra želio reći...
I juče.
Kiša još pada i nije hladno.
Kafa u šoljicama strpljivo čeka pokoravajući se dobovanju naših čežnji. Volim kišu kad nije hladno i kad pijemo kafu tamo gdje posluga ne voli svoje goste, tamo gdje ni muzika nije dobra.
Na takva mjesta odlazimo sve više, naročito kada ovakva kiša pada... kada sve ostaje iza nas. Pitam se hoću li u Drugom gradu imati svoje mjesto i nekog poput tebe da mi upotpuni popodneva mokrih utoraka, srijeda, ponedeljaka i onih ostalih...
Pomalo se brinem... ne zbog sebe, već zbog tišine
Znaš već... Znam da znaš.
Mehmed Begic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top