Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

nabaci_osmeh.jpg
 
Ona ,na prvi pogled asocira na prijateljstvo,ljubav,romantiku,asocira da se nešto
lepo dešava izmedju dvoje ljudi.To je moj pokušaj da vam objasnim šta trebamo
raditi na ovom sajtu.Trebamo se zbližavati a ne stvarati sebi neprijatelje.Ne verujem
da je toliko teško poslati cveće ili poljubac nekome . Ne verujem da je previše
teško pokazati toleranciju i ako nam se mišljenja ne poklapaju .Ovo je izmišljeni
svet , napravljen da bi se ljudi zbližavali a ne ratovali . U njemu je lako naći prijatelje,
lako je biti pristojan,sve što vam treba je malo dobre volje.Pitam se da li svi ovde
imamo malo dobre volje.Nemojmo pisati blogove o neprijateljima i kako ih pobediti,
pišimo o prijateljima i pokušajmo pronaći nove.

Potrošio sam ceo sat svog života pokušavajuci da u vama probudim najlepša osećanja.
Učinilo bi me veoma srećnim da ovaj pokušaj nije bio obično gubljenje vremena .
zavrnapanj.gif

....mislim da je dao dusu i srce ovoj slci.....
 
Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji žudnje;

Čuvaj me u snovima
Nanizanim u noćima
Krhkim od samoće.

Sakrij me.
U sećanju na ukradene
Poljupce od kiše
U očekivanju svitanja.

Sakrij me.
U prekršenim obećanjima
U uzdahu što se otima
Samotnim satima.

Sakrij me.
U priču što ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!
 
Večeras, Gospođo, u Kneza na balu,
Igraćemo opet burni vals, ko prije;
S radošću na licu minućemo salu,
Kao da nikada ništa bilo nije!

A zatim će doći veseli kadrili,
Muzika će strasna da huji ko bura;
Gospođe će biti u mletačkoj svili,
Gospoda u ruhu od crnog velura.

Zatim će vlastela u zbore da tonu!
Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu,
Stariji o nebu, o starom Platonu,
I o skolastici, Svetom Avgustinu.

Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale,
U meke fotelje, ne slušajuć' tezu,
I napisaću vam, hitro, k'o od šale,
Jedan tužan sonet na vašu lepezu.
 
Mit o ptici - Mika Antić

II
Teško je danas i opisati te naše čudnovate pretke
obrasle vetrom i svetlošću.
Jedino nas još zagrljaji pomalo podsećaju
na njihov način letenja.
Ili to, kad neočekivano otkrijemo u sebi
mogućnost da stvaramo takve oblike
iz kojih - kad se primakne uho i oslušne -
dopire lepet krila.
Ako se i znalo za postolja u njihova doba,
to nisu bila uporišta i temelji, već katapulti.
U prevelikoj strasti da prevaziđu sve što tone
ispisivali su pesme u prostoru pomoću takvih dimenzija
koje nas dovode na samu ivicu panike.
Već tada bili su: sutra. Već tada bili su: mi.
 
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali Indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezeknuto gledali.
U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top