Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

tumblr_lrgfo3ZVtl1qah2fqo1_r1_500.jpg

:heart:
 
Volim se do bezumlja.
Lepa sam, radosna, zadovoljna i cesto zadovoljena.
Verujem u Ljubav iako znam da je napljujem kao poslednju kucku. Slaba sam na onu " prirodnu strast" koju mnogi nazivaju magnetizmom izmedju dve osobe. Harizmaticna sam i svesna svoje pojave i uticaja na ljude - i zivotinje. Ili me vole ili bi da me udave. Nema zlatne sredine. Ne ostavljam nikoga ravnodusnim, a sise nemaju nista s tim. Ni pozadina.
Posmatram svet oko sebe sirom otvorenih ociju i ne okrecem glavu od tudjih nesreca cak i kad ne mogu da pomognem. Neki bi to nazvali Budalizmom, ali gurnem nos i gde treba i gde ne treba -a ako ocenim da mogu ikako promeniti svet.
Rodjena sam na velikog sveca, kazu da sam Bozije dete, iako ja verujem da smo svi Bozija deca. Postujem crkvu i veru, nisam pristalica zagrizenosti i ne postim cak ni na Veliki Petak, ali pokusavam da ocuvam dusu cistom sto je vise moguce u ovom svetu smoga i izduvnih gasova tudjih nezadovoljstva i zlobe. Vrlo sam jednostavna. Ne pusim, ne pijem kafu, volim da popijem par viskija sa (posebno ) kokakolom ili par casa crnog vina. Smejem se puno. Malo pazim sta pricam i to mi je puno puta izaslo na nos, ali Boze moj - savrsenstvo ne postoji, zasto bih ja pokusavala da menjam to.
Slaba sam na reci. Mogu da me kupe ili prodaju u bescenje.
Volim ljude koji imajusta da kazu i znaju da formulisu to. Ne volim one sto previse pricaju, prebrzo pricaju, a premalo toga kazu. Volim opustene, samouverene ( s razlogom), ostvarene ljude. Volim lepe ljude. Esteta od rodjenja. Gram udaljena od perfekcionizma kome ne tezim.

PREPISANO SA JENDOG BLOGA JER OSOBA KOJA JE PISALA O SEBI KAO DA JE I MENE OPISALA
 
Pustila sam te u život.

Nisam birala, a nisam se ni pitala da li će tako da bude.

I sada više ne mogu da te pustim od sebe.

A i zašto bih te puštala…

Ne znam šta si u mojim očima pokušavao da vidiš,

šta si vidio,

i šta bi želio da vidiš.

Ali znam da sam ti dopustila da vidiš mnogo više nego bilo ko drugi.

Možda sam i ja mogla da vidim i znam mnogo više o tebi,

ali me je sputavalo to što sam svaki put u tvojim očima tražila samo jedno – svoj odraz.

I znaš, ponekad sam ga i pronalazila.

Ali čim bih pomislila na … ljubav, sebe više ne bih vidjela.

Jer, zabranjuješ mi da se nadam, a sve dublje me uvlačiš u san.

Ti budiš nemir i daješ sebi za pravo da nikada ne prestaneš da činiš moje snove i većim i daljim.

Ipak, budiš radost i znaš kako da oživiš život u meni.

Naučio si me…

Da želim, ali da se ne nadam.

Da zajedno možemo sve, ali da je iznad svega izbor u nama samima.

Da sada možemo mnogo, ali da ćemo jednom moći mnogo više.

Da neke stvari čekaju pravo vrijeme, a da pravo vrijeme čeka nas.

Naučio si me da između riječi i ćutanja odaberem riječ

i da onda kad govorim, govorim ono što želim.

Ti si birao da slušaš ono što kažem,

a ja sam birala da kažem ono što želim da čuješ.

Želim da čuješ da uspijevaš svu vječnost pretvoriti u jedan trenutak – onda kad si tu.

I da je taj trenutak sve što mi nedostaje u životu.

Danica Radović
 
Postoje riječi koje se kazuju rijetkima. Postoje riječi koje se kazuju odabranima. Postoje riječi koje se kazuju čak i bez da se izgovore. Kad oko kaže više od bilo čega drugoga. I kad srce govori i zna se što je reklo.Kad se zna pročitati između redaka.
Postoje riječi koje bole. Postoje boli za koje čovjek pomisli kako nikada neće prestati, ali nekad ipak - prođu.
Postoje osjećaji koje ne treba opisivati a jedan od njih ljudi su nazvali prezirom.
Postoji osjećaj jači od njega.
A zove se ljubav.
Treba svakome.
Osjete je - odabrani. Zanavijeke...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top