Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Ne pitaj više


Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.


V.Parun
 
Molim te ako vidis ono
jato ptica,poruci im i,da dolete
sto pre.Poruci im da cekam ih,
da mi glas donesu iz te daljine.
Umorana sam od cekanja,toliko
dugo godina sam sama,tuzna
i neutesna samo to jato ptica
svojom lepotom napajam.I cekacu
jos dugo...dugo.Na tugu sam se
navikla,nesreca je postala moja
milina.Samo hocu da znam,zelim
da znam da li on moze da me cuje vise
ikada,da li da i dalje cekam?Ili da stavim
svoju maramu neutesnu doveka.
Putnice,zato te molim,ako sretnes jato
mojih ptica,kazi im da ja i dalje stojim,
ne znam sta je vise ni sa njima.Sto mi
vise ni oni ne dolaze.Tu sam ispod
ovih napustenih lipa,sapatom razgovaram
ocekujuci bilo ciji glas.Nada poslednja
umire,a kada nju budem izgubila za mene
vise nema spas.
Beskraj

Instant_de_Paix_by_Iardacil.jpg
 
Razlog što toliko boli razdvojiti se jeste taj što su nase duse povezane. Možda su to oduvek bile I biće. Možda smo živeli hiljadu života pre ovoga, I u svakom od njih pronašli smo jedno drugo. I možda smo svaki put nasilno razdvojeni iz istih razloga. I znam das sam svaki život pre ovoga proveo tražeci te. Ne neku nalik na tebe, već tebe, jer tvoja I moja duša moraju uvek da se spajaju.
196786_1754395832679_1622434036_1737294_5189948_n.jpg
 
Gledaj na to ovako: Ja sam najbolja stvar koja ti se nikada nije dogodila, a ti si najbolja stvar koju sam ikada imao. Znam da izgleda loše, a tako i zvuči. Ali, ne mari. Ovo je poslednji put da smo poželeli najbolje za sebe. Sada barem znamo da je pogrešno pokušati samoubistvo u samoodbrani.

Gledaj na to ovako: Nikada nećeš saznati šta si propustila, i to je najbolje u celoj priči. Jer, istina je precenjena. Svako jednom, u trenutku nesmotrenosti, pomisli da ce sve ovo večito trajati; da će njegova ljubav ostati ista: jednostavna i čista. Zato budi pažljiva kada sledeći put nešto poželiš.

Gledaj na to ovako: Nema sećanjá osim onih koja smo sami izmislili, naknadno. Tek kada smo bili sigurni da se završilo ono za šta nikada nećemo priznati da je gotovo. I nema sile koja će učiniti da tvoje suze budu krupne kao rano sazrele trešnje, nema slike u kojoj nešto takvo kaplje po mojim položenim dlanovima. Bila si dete, pa si se tako i ponašala. Rukovanje maramicama prepusti meni, rekao sam ti, i svakako da pamtim kako si me pogledala – očima zakolutanim iznutra, a ipak izvan sebe od nekontrolisanog sjaja.

Gledaj na to ovako: Možeš pobeći sa mnom, ali ne možeš pobeći od onoga što drugi zovu “sudbina”. Gledaj na to ovako: Izašao sam iz sna i ušao u ubalavljeni jastuk, zario ruku negde ispod i izvukao bočicu za podizanje ravnoteže. Odbrojao sam uobičajeni broj pilula i nije mi trebalo mnogo da zgnječim mozgove dostavljača i onih koji prijavljuju pacove za deratizaciju. A onda sam ugledao kišu. Padala je kao da hoće da nas opere od amfetaminskih spustova. Možda sam se osećao bolje, ali ne želim da znam kako sam izgledao dok sam te tražio na zajedničkoj polovini kreveta. Ne, ne želim da znam šta sam učinio jer više nisam mlad.

Gledaj na to ovako: Imaš očev nos, imaš majčinu kosu; jagodice, vrat, obrve, usne, brada – takođe su od sorte nalik njihovoj. Ali, imaš moju dušu. Tužna je kao vojnička truba koja nema za koga da odsvira poslednje ura. Možda bi pomoglo da dobro provetriš spavaću sobu na spratu, kada ispratiš goste sa svećom i šampanjcem u rukama. Pala si na mom testu jer sam odmah shvatio da si najbolja.

Zoran Ćirić
 
duboko u meni živi djevojčica koja te je zavoljela...
.... koja je hrabro brisala svoje suze...
.... koja nije trpjela ništa protiv tebe...
.... koja te je zavoljela onako duboko...
... čisto...
... nevino i dječje...
... koja je krhotine svoga srca hrabro skupljala...
.... koja nije dopustala da se slomi...
... ta je djevojčica dopustila da mi se on svidi...
... ta djevojčica zamrljala mi je oči...
... i kad sam pomislila da ću biti sretna u njegovom naručju...
... ta djevojčica probudila me iz sna...
... čvrsto u svom naručju čuvala je ljubav za tebe...
... i dokazala mi da nikada nikoga neću moći zavoljeti kao tebe...
... da ću iza sebe ostavljati slomljena srca kao što si ti ostavio moje....
.. ta djevojčica me je naučila zivotu...
... naučila me je da ne proklinjem svoju ljubav prema tebi...
 
u mraku vodit cu te,
u pustinji zadnju kap vode,
podjelit cu na pola,
sve to napravit cu,
jer ti si muskarac iz mojih snova.
Ja bit cu sve sto
i ti budes meni !
Ja pruzit cu ti i vise sto mogu,
ne pitavsi za cijenu,
jer ti si moja neprocjeniva vrijednost,
ti si meni sve sto nekima
je njihovo blago, novac,zlato.
KAD TE PRESTANEM VOLJET,
PRESTAT CU POSTOJAT ! !


....Što mi značiš ti...
Samoj sebi se bojim priznati
pogled ne mogu s tebe skinuti,
cijeli život bi te mogla gledati
i sebično te ja nikom ne dati…
 
tebi*
Ne znam koliko to ima veze sa tobom,
koliko to veze ima sa nadanjem,
koliko veze ima sa lepotom trena,
koji se udomio, negde, u meni,
i samom sebi vecnost poklonio...
No, osmehuju se Oci,
i Ruke grle Sunce,
i Telo nimalo ne cezne za Snom.
Postojis negde...
Kao Zelja,
kao Ceznja,
Kao Misao,
kao Iluzija...
Svejedno mi je...
Bas mi je svejedno,
dok grlim ove trenutke,
osecajuci ih koliko i tebe...
Sasvim.
 
Nasmeši mi se, na onaj tvoj način,
Dobro poznatim osmehom iz srca.
Na grudi svoje me čvrsto privij
I pusti neka srce uz srce snažno kuca.

Mladost mi se raspukla na ramenima,
Otežale i trome, misli su me obuzele.
Bez tvog osmeha, strepnja boravi u meni,
A misli zlosutnice, snagu bi mi oduzele.

Samo tvoj osmeh i pogled blagi,
U meni snažnu ljubavnu vatru stvaraju.
Erupciju strasti, osećaja i treptaja tela,
I svojom posebnošću me potpuno osvajaju.

Dodirni me na bilo koji mogući način,
Da cela zablistam, u bojama duge.
Ti jedini možeš izmamiti osmeh na licu,
I ulepšati i promeniti sve moje dane tuge.

Nasmeši mi se, onako kako to uvek činiš,
Budi moj zrak sunca, celu me uvij u sebe.
Ne tražim ništa više, što već nemam i sada,
Još samo ostatak života želim provesti uz tebe"
 
Tako gorde i ohole.
A opet tako tuzne i setne.
Izgubljene na nekom slepom
plocniku.
Ustreptele i lazljive.
Nepomicne u vremenu uklesanog
secanja.
Traze svetlo na obzorju,onako snene,
sve je bez izlaza.
Medju zvezdama koje padaju.
Sada kada im je kraj,
one vise ne zahtevaju.
Kaznu svoju placaju,misli lutaju
vremenom u kojem demoni caruju.
Ne mogu ih vise gledati,previse
su zla ucinili.Treba ih zaboraviti.
Beskraj

228600_188874527825984_188205174559586_465957_5024425_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top