Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Postoji ljubav....
Koju ne primećuješ, zato što ona tako nežno dodiruje našu hladnu svakodnevnicu,
da ne bi mogla da je promeni, sve dok joj ne pružimo ruku.

Postoji ljubav,
Koja vitla kao tornado i posle koje ostaju samo razbijene mašte i ostatci života.

Postoji ljubav,
Koju čekaš, danima, mesecima, sedmicama i godinama,
a ona nikad da dodje, zarečena na nepostojanje.

Postoji ljubav,
Koja okleva da li da predje preko praga sadašnjosti. Ponekad to i čini.
A nekada prosto ostaje u budućnosti. Vrlo često – zauvek.


Postoji takva ljubav,
Koja bilo da se desi ili ne, menja svest, ruši stene, čini čudo za čudom.

Ta ljubav ponekad zna jako da boli, a ponekad jako da usreći.
Ponekad te vodi, a ponekad je slepa. Ponekad te i ubije, ali samo da bi se ti ponovo rodio.
A ponekad da te i zauvek pogubi.
Takvu ljubav ne možeš da stvoriš; ne možeš da je tražiš.
Prema takvoj ljubavi ne možeš biti ni ravnodušan.

Kada se desi, ti ćeš prosto znati da je to ONA.
Znat ćeš, da je pred tobom neki novi životni put. Znat ćeš, da više neće biti kao prije.
Znat ćeš, da čak i kad si sam, nećeš biti isti kao prije.

To je prava ljubav – ona koja ostaje. Čak i ako te napusti jednoga dana, jedan deo nje
ostat će u pukotinama tvoga srca i s melanholijom te podsećati na nju.

Ostaje u pogledu i u suzama u očima. Ostaje u snovima noću, u uspomenama danju.
Ostaje istovremeno i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti.
Zato što to samo LJUBAV može.

Postoji ljubav.......veruj u nju !!


 
Zar ne vidis, oko moje
sta nam to zivoti rade????????????????

And_the_voice_that_made_me_cry_by_4ewerFairy.jpg


MUSKE-SUZEjpg.jpg
 
Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zašle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi, zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krvi nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

A međ’ njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima…

A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
A ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.

O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kišević

 
Srce mi je milosti izvor;
Moje reči se uz rane previjaju
Kao listovi lekovitog bilja,
Koraci mi umeju da vode
I one što lutaju bez cilja.

Mene privlače oči nesrećnika
I čela samoubica
Nesanicom ispijena.
Sa moga čita se lica
Da sam deset puta sestra
Pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rodjena sam da na krilu nišem
Bolove čije dok ih ne ublažim,
Rodjena nad čijim snovima
Nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge
Ni radosnoga priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
Onome kom laka su jutra,
A uzglavlja vedra.

Rodjena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da znaju da vidaju,
U očima da umeju da greju,
Na usnama da gorčinu skidaju.


Desanka Maksimović

supportbyrosekatekh2.png
 
Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, ručicama od blata,
želi da dohvati sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj šapuće tajne o zemlji iza ogledala…
“Ako u bajku veruješ, nije se uzalud ispredala!
Dúga je tvoja pruga!
S druge strane čeka više od ćupa!
Tvoje oči su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce što kuca, ne…
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustiš unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude što se boje
da kroz temperament od crne tempere
udahnu polen i ponovo se rode
Tad će imati pogled voden…oprosti im.
Nacrtaćeš sebi osmeh opet.

duga.jpg
 
Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i slatko
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu,
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se: negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se: crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se: negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
krvavog srca u ranu dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.


Desanka Maksimović

 
GDE GOD DA PODJES



Gde god da podjes
ponesi otkucaje
moga srca
da izmere
vreme.

Oslusni u tisini
korake
za sobom
i dodirni senke
nedodirljive

Gde god da odes
ponesi svu ljubav
moju
nek pociva na
poljima
tvojim

Otpevaj slucajnu
muziku
uzavrele tisine
i zaplesi na svakom
zaboravljenom
mestu sa mnom

Gde god da podjes
ljubav moja
zakacena bice
o granu
tvog
puta


Jadranka Djulum
 
Zapalili ste me i gledate moje svetlo.
Radujete se jasnoći i toplini koju darujem.
Veselim se da smijem goreti za Vas.
Da nije tako ležala bih u nekoj kutiji bez koristi.
Smisao dobijam tek kada gorim.
Ali, dobro znam, što duže gorim - to kraća postajem,
to se više bližim svome kraju.
«Izgorela je» reći ćete, a ono što je ostalo bacit ćete.
Znam, za mene postoje dvije mogućnosti:
Ili da ostanem u kutiji, u tami, ili da gorenjem
postajem kraća, dajem sve što imam u korist svetla,
a time dovodim samu sebe svršetku.
Ipak lepše je ako smem nešto dati.
Gledaj, isto je tako s Vama ljudima!
Ili se povučete, ostajete sami za sebe
i sve je hladno i prazno;
Ili se približite ljudima i darujete im
od svoje topline i ljubavi
i onda Vaš život dobija smisao.
Ali, znajte i to, da za ovo morate dati
nešto od Vas samih,
nešto od Vaše radosti, od Vašeg srca,
od Vašeg smeha,
možda nešto i od Vaše tuge.
I ne trebate bojažljivo razmišljati o tome
kako ćete sačuvati sami sebe.
Samo onaj koji druge veseli postaje i sam veseliji.
Samo onaj koji obasjava druge i sam će biti obasjan.
Što više gorite za druge to će svetlije biti u Vama.
Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspoloženi, jer se boje biti
ovde za druge, tuže se i neprestano kukaju na teška vremena.
Još uvek nisu shvatili ovo:
Jedno jedino svetlo koje gori, više je i vrijednije
nego sva tama sveta.
…
Dopustite dakle da Vas malo ohrabrim, JA, mala sveća.


plamicak48801.jpg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top