Vidim da su iskustva maltene identična kao i sami zaključci.
Ovo će biti moja ispovest, lično iskustvo i prikaz stvarnog stanja u porodilištima koje je doživela i jedva (nakon drugog bporođaja preživela) moja supruga.
Prvi porođaj je bio u Narodnog fronta, a drugi u Zemunskoj bolnici.
Kao starija prvorotkinja od 33 god trudnoća je spadala u rizičnu zbog godina, a pride je morala da prima i progesteron.Kontrole su bile redovne, no u to vreme nije bilo obavezno da se uradi amniocenteza (valjda nisam pogrešio naziv), osim ukoliko nije bilo zaista neophodno. To je bilo dakle 1999.Do 4 meseca je primala te inekcije, i kasnije je sve normalčno išlo svojim tokom (ukoliko izuzmemomo bombardovanje i stresove koje je doživljavala).
Termin je bio 15 Avgust kada je došla kod akušera, no vratio ju je jer se beba nije spustila a nije se ni delić otvorila. Zakazao je ponovni dolazak za 18 Avgust kada su je i primili na pripremno odeljenje. Nakon mnogih pregleda odlučeno je da se porođaj izazove indukcijom jer je termin probijen tj. 20 Avgusta. Tada je u 5 izjutra nakon pripreme priključena na indukciju. Nakon 3 sata bolovi su dostigli maximum ali i dalje je beba bila u istom položaju, a takođe nije se ni otvorila ni za pedalj.
Oko 12 časova, došao je naš "preporučeni" vrhunski doktor i načelnik tog odeljenja koji je inače i vodio moju suprugu i rekao da mu je zlo, da se prejeo predonog dana lubenica
te da zbog mučnine neće moći da je porodi već će umesto njega to "odraditi" njegova najbolja doktoraka.
Za sve vreme, mojoj supruzi su davali kiseonik, a sa svakom jakom kontrakcijom bebino srce je usporavalo. Na kraju su morali da probuše vodenjak i otkrili da se izlio mekonijum, došlo je do pucanja pupčane vrpce, te da je beba u opasnosti ili kako se to drugačije kaže postojala je "patnja ploda".
Neverovatnom brzinom su počeli da kucaju neki dokumenat, a za to vreme su studenti medicine stajali oko nje i posmatrali "kako to izgleda - patnja ploda "
tkacio:
Od straha za bebu i opšte frke koja je nastala oko nje, supruga je jednostavno zanemela. Na pitanja nije više odgoivarala, bukvalno se paralisala. Ali to nije kraj.
Papir koji su tako žurno otkucali dali su joj na tom "krevetu za porođaj" da potpiše. Jedino što je prošaputala bilo je pitanje. šta je to. Dobila je odgovor, da je to uobičajena procedura kada se radi o carskom rezu. Smogla je poslednji atom snage da pročita tu njihovu napisanu proceduru i tada je usledio drugi šok. Na tom papiru je osim dijagnoze, (malo više napumpane), na kraju pisalo:
da bolnica ne snosi nikakvu odgovornost u slučaju neuspelog porođaja ili smrti deteta!!!
Poslednje pitanje u izbezumljenom stanju nakon toga od strane moje supruge upućeno sestri koja joj je dala na potpis bilo je . "A šta ako ne potpišem?", na šta je ova hladnokrvno odgovorila: "Onda ništa od carskog reza!"
Videći da nema kud , a to će sve žene dobro razumeti posebno koje su rađale, u želji da spase dete i sebe, krivotvorila je rukopis, pišući levom rukom i nečitkim, iskrivljenim slovima, ukoliko dođe do ne daj Bože smrti deteta i pokrene se sudski postupak barem pokušamo da im ***** majku.
Hvala Gospodu, sve je prošlo kako treba, ali tog našeg doktora više nismo mogli dobiti telefonom niti smo ga ikada više videli. Jednostavno - izbegavao nas je, jer je bio svestan šta se sve moglo dogoditi.
Drugi put, ne želeći da se porodi u Frontu, našli smo opet vezu u Zemunskom porodilištu. WC-i očajno smrdljivi, prljavi i da ne dužim. Opet je primljena na pripremno i ležala tamo 4 dana. Nema ko nije dolazio da joj vadi krv, premerava kralicu, zapitkuje zašto opet carski, nagovarali na prirodan, no ovoga puta naš lekar se zaista zdušno zalagao i svaki put kada bi ih zatekao kod nje terao ih uz reči : "Aman ljudi, ja vodim ovu ženu i ja određujem šta će se i kada raditi!" Pa ipak, se zadesilo da kada nije bio tu, jedan novopečeni doktor je sve žene sa pripremnog pozvao na kontrolu, da proveri koliko se koja otvorila i nakon toga je koristio - e sada ne znam kako se ta sprava tačno zove, nešto za pregled bebinog položaja. Sada ne bih baš da opisujem kako se to radi, jer većina žena koje su rađale to znaju, ali pošto se ni tada moja supruga nije mnogo otvorila samo 1 prst on je uzeo tu "spravu"- instrument šta li je već, koji je bio većeg obima i namenjen za žene koje su se otvorile 3 prsta. Od bolova, supruga (inače temperamentnija po prirodi a uzgred i besna zbog cele priče kako od ranije tako i tada) prvo je lepo rekla tom žutokljuncu da je mnogo boli, i dobila odgovor da ćuti i trpi i da nije jedina, jer su to sve žene prošle te nema potrebe da se prenemaže!
Naravno kako je on sve više i više pokušavao da obavi taj pregled, tako su bolovi postajali sve nesnošljiviji, da bi na kraju, kada više nije mogla da izdži počela da psuje ali ne doktora već taj instrument i zahtevala da se pozove naš tj. njen akušer. Besan, revoltiran "mladi -nazovi doktor" joj je uputio par oštrih reči, tresnuo instrument u lavor pun krvi, jer ju je i dobro raskrvario i otišao po njenog akušera. U međuvremenu dok on nije došao, glavna sestra je počela da se dere na nju i rekla sledeće:
"Ti ( dakle ne VI !!!) si jedna histerična osoba, i tvoj prvi carski rez nije rađen zato što ti beba nije mogla da izađe, već zato što si besna i nevaspitana, pa su te verovatno zato i BACILI NA CARSKI samo da te skinu sa vrata!"
Kada je došao njen doktror i kada mu je taj slinavac počeo da priča priču kako i šta je radio, dobio je debelo po ušima, a kasnije, tog dana je ispala neverovatna svađa i tada je zabranio tokm s***nji da joj ikada više priđe, jer je koristio neadekvatnu "spravu".
Na sam dan porođaja 15 min pre odlaska u salu javila se i rekla da su je pripremili. Nakon 30 min. dobio sam poziv iz porodilišta direktno. Odsekao sam se.... Na pitanje šta se desilo, onako uspaničen, dobio sam odgovor - onako mrvo hladno - "pa znate trebaće nam konac."
"Pa zašto niste rekli pobogu na vreme , a ne sada dok je operacija u toku", pitao sam besno na šta su odgovorili : "Pa znate mi smo u velikoj gužvi, zaboravili smo da vam kažemo, ali vas molimo da donesete što pre. Mi ćemo je zašiti sa našim, ali zbog malih rezervi moraćete da nam vratite.".
Poludeo sam.Definitivno.
Napustio sam posao, nabavio konac ali i Fraxiparin inekcije koje je moja supruga MORALA da prima jer je 3 puta operisala vene te je postojala mogućnost da dobije tromboflebit zbog obilnog krvarenja. Doza inekcija je bila 2x1, 3 dana zaredom PRE carskog reza. Dali su joj samo JEDNU INEKCIJU i to pred porođaj. Pored toga zardila je ešerihiju koli i stafilokoke te je bila prinuđena prima introvenski Orvžil, a pošto je to veoma jak lek koji se izlučuje i preko mleka nije ni mogla da doji dete.
Otpuštena je sa temperaturom nakon 8 dana, a na otpusnoj listi je pisalo da je sve u redu!!
Nakon 12 - og dana počeli su bolovi u nozi, kada je otkriveno da se stvorio tromb i da je krenuo ka plućima. Nije smela da se pomera, tako da sve što je bilo potrebno morala je da obavlja u krevetu od higijene, pa do presvlačenja bebe, i sebe. Dete je takođe otpušteno sa žuticom.
I opet je počela terapija i faktički borba za sada već njen život. Pošto su i ti lekovi protiv tromboflebita bili jaki (Sintrom-tako se zvao lek) nije opet mogla da doji mnogo jer je postojala mogućnost da preko mleka dete bude u zdravstvenoj opasnosti. Dermatovenerolog (valjda nisam opet omanuo...) joj je nakon hvala Bogu, izlečenja rekao samo ovo: "Ti si se provukla hroz iglene uši. TO je bilo pitanje vremena i da si zakasnila samo jedan dan...." nije nastavi ali smo svi znali šta je hteo da kaže...
Izvinjavam se što sam bio opširan, ali sam želeo da prikažem kako i na koji način se postupa sa porodiljama, kako ih smatraju teretom maltene, kako na intenzivnoj nikada nije bilo nikoga iako su žene zvale dežurne za pomoć jer same nisu mogle da se kreću zbog krvarrenja, bolova i rana, i kako su ležale u lokvama krvi jer kao su govorili: "Mi nemamo toliko čaršava koliko vas ima i koliko ih prljate. Morate da shvatite da je kriza i ne zanovetajte."
No stoji činjenica, da je samo jedna medicinska sestra bila vrhuinski požrtvovana kada je imala dežurstvo, Da, samo ona, a budućim majkama poručujem sledće baš iz ovoih ličnih iskustava:
Što više zahtevate, što ste više kategorične, i ukolio zapretite da će platiti svako ko je drzak i bezobrazan a ne daj Bože još i krene po zlu, to će se bolje prema vama ophoditi jer imaju mnooogo putera na glavi.
