Људи који имају само једно дете, од њега очекују све - да буде добар ђак, да студира, да се добро запосли, да им остави унуке...
Са те стране је много лакше деци из вишечланих породица - једно воли да учи, друго не али воли да црта, треће нешто свира, четврто ништа од тога али је добро и послушно.
Лакше је и родитељима, добију све, али не од истог детета.
Ово и јесте најчешћи случај са јединцима, бар оним које сам ја упознала.
Или превише родитељи захтевају од њих или им толико све дозволе и толеришу и када ништа не раде.
Зато јесте лепо имати макар још једног брата и сестру да нас подстичу да и ми будемо бољи.
Постоји неко здраво такмичење међу децом, оно природно као када се мачићи или штенци као бију и грицкају,
а после ипак заједно пајке. (моја маца чека мачиће па ми паде ово поређење напамет

)
Познајем само једну породицу са четворо деце, они су прилично богати, тј. отац ради и има своју фирму,
а мама је код куће са децом. Ово што је неко овде написао да се људи одмах ишчуђавају оним породицама које имају више од троје деце, то је у најмању руку непристојно, али ме не чуди зато што се овде ишчуђава свему што не прати неку општеприхваћену слику како треба да изгледа једна породица.
Лепо је у начелу имати велику породицу, али то изискује доста новца, данашње време намеће неке нове ствари, и то не из хира (прескупе патике, мобилни) него да не би остали слепи код очију, зато што тек тада неће имати никакву перспективу ни овде а камоли у иностранству. Врло битан је и стамбени простор и углавном је лакше онима који живе ван града или у кући,
која може и да се надогради.
А ови што причају да је студирање бесплатно, нека се уозбиље и нека не пишу о њиховом времену, него нека питају неког
данашњег студента на буџету колико је стварно бесплатно школовање у Србији.