Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 235.797
Порез и на интернет куповину
Убрзо пошто је „Пејпал” званично стигао у Србију на царини је почела наплата ПДВ-а од 20 одсто чак и на пошиљке мале вредности наручене преко интернета, тврде читаоци
Куповина преко „Пејпала” неће бити толико повољна у Србији како се очекивало и најављивало. Незванично сазнајемо, само два дана пошто је званично објављено да је у Србији почео да функционише „Пејпал”, свим царинским испоставама стигло је саопштење да се и на пошиљке из иностранства , без обзира на вредност, плаћа порез од 20 одсто.
Са редакцијом „Потрошача” контактирао је читалац, разочаран што је држава одлучила да и на овај начин оптерети грађане новим наметима.
–„Пејпал” је један од најефикаснијих и најбржих сервиса за плаћање, који се користи свуда у свету. Пре овога, Србија је морала отклонити неке препреке које су се тицале либерализације тржишта. У септембру 2011. године лимит за царињење је подигнут са тадашњих 25 до 45 евра на 50, односно 70 евра, када се роба прима од физичких лица. Од пре двадесетак дана царина је почела да наплаћује ПДВ на сву робу без обзира на њену вредност и порекло (дакле после увођења услуга „Пејпал” сервиса), што није пракса у земљама у окружењу – каже наш читалац. Он истиче да у Црној Гори, рецимо, пакети вредности до 150 евра не подлежу царињењу и пита да ли се овако подстиче коришћење „Пејпала” и напредовање тог сервиса у наредном периоду.
– Свакако да не. Овим поступком се такође доприноси опадању поштанских услуга, јер ће се нагомилавати силни пакети вредности од пет до десет долара који неће моћи да стигну у руке примаоца без претходног опорезивања – истиче наш саговорник.
Одговор смо тражили у Управи царине где подсећају да су они „извршни орган и дужни да поступају по одлукама које доноси законодавац”. А према члану 26. Закона о ПДВ-у и члану 216. Царинског закона, пошиљке мале вредности (до 70 евра) које грађани добијају од физичких лица, ослобођене су свих увозних дажбина (ПДВ-а и царине).
Са друге стране, тврде да су пошиљке мале вредности (до 50 евра) које су наручене из иностранства од правног лица, ослобођене царинских дажбина, али подлежу наплати ПДВ-а, истичу у Управи царине.
– Доста грађана то не зна, па се често дешава да реагују због износа увозних дажбина које треба да плате приликом царињења. Ми не можемо да коментаришемо прописе који се примењују у другим државама, јер је свака земља суверена да уређује законске оквире на својој територији – наводе у Управи царине.
Међутим, у пракси изгледа наплата пореза функционише другачије. Купац једне колекционарске медаље платио је ПДВ од 20 одсто иако је робу набавио од физичког лица из Велике Британије по цени од 34 фунте ( 4. 542 динара).
– Платио сам тада порез 900 динара, а недавно и на другу пошиљку која је вредела само 1.200 динара, такође сам робу купио од физичког лица. На име ПДВ-а узето ми је у том случају 240 динара – каже Дејан Крагић, читалац из Новог Сада, који има дугогодишње искуство куповине преко интернета и истиче да до сада није плаћао ове дажбине. У пошти су му рекли да су због примене овог закона пребукирани обимом посла, јер се порез наплаћује и на најмање ситнице – лакове за нокте, јапанке, дечје играчке…
Да ово није популарна мера сматра и Слободан Марковић ИТ стручњак, који објашњава да је поменути закон о наплати ПДВ-а измењен још у октобру прошле године, али да се неуједначено примењивао. Улазак „Пејпала” на тржиште Србије изгледа је био повод да прописи почну и да се примењују.
– Свакако да оваква пореска политика убија поенту ове врсте трговине. За државу то није велика добит јер куповина преко интернета није толико заживела у Србији, али за купце то јесте додатни намет. Колико чујем ПДВ се сада наплаћује за све пошиљке без обзира на вредност – истиче Марковић. Он подсећа и да се у путничком саобраћају на вредности робе до 100 евра не плаћа ни царина ни ПДВ, и да би било добро да се ти лимити изједначе, да тако буде и када наручујете електронски робу.
У Европској уније дефинисана је граница од 150 евра и за пошиљке до те вредности се не наплаћује царина јер се сматра да су то пакети који се наручују за личне потребе. Такви прописи, међутим, нису ограничили поједине државе да наплаћују ПДВ за пакете који стижу из иностранства. Тако се у Немачкој, порез на додату вредност наплаћује за сву поручену робу скупљу од 22 евра.
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Porez-i-na-internet-kupovinu.sr.html
Убрзо пошто је „Пејпал” званично стигао у Србију на царини је почела наплата ПДВ-а од 20 одсто чак и на пошиљке мале вредности наручене преко интернета, тврде читаоци

Куповина преко „Пејпала” неће бити толико повољна у Србији како се очекивало и најављивало. Незванично сазнајемо, само два дана пошто је званично објављено да је у Србији почео да функционише „Пејпал”, свим царинским испоставама стигло је саопштење да се и на пошиљке из иностранства , без обзира на вредност, плаћа порез од 20 одсто.
Са редакцијом „Потрошача” контактирао је читалац, разочаран што је држава одлучила да и на овај начин оптерети грађане новим наметима.
–„Пејпал” је један од најефикаснијих и најбржих сервиса за плаћање, који се користи свуда у свету. Пре овога, Србија је морала отклонити неке препреке које су се тицале либерализације тржишта. У септембру 2011. године лимит за царињење је подигнут са тадашњих 25 до 45 евра на 50, односно 70 евра, када се роба прима од физичких лица. Од пре двадесетак дана царина је почела да наплаћује ПДВ на сву робу без обзира на њену вредност и порекло (дакле после увођења услуга „Пејпал” сервиса), што није пракса у земљама у окружењу – каже наш читалац. Он истиче да у Црној Гори, рецимо, пакети вредности до 150 евра не подлежу царињењу и пита да ли се овако подстиче коришћење „Пејпала” и напредовање тог сервиса у наредном периоду.
– Свакако да не. Овим поступком се такође доприноси опадању поштанских услуга, јер ће се нагомилавати силни пакети вредности од пет до десет долара који неће моћи да стигну у руке примаоца без претходног опорезивања – истиче наш саговорник.
Одговор смо тражили у Управи царине где подсећају да су они „извршни орган и дужни да поступају по одлукама које доноси законодавац”. А према члану 26. Закона о ПДВ-у и члану 216. Царинског закона, пошиљке мале вредности (до 70 евра) које грађани добијају од физичких лица, ослобођене су свих увозних дажбина (ПДВ-а и царине).
Са друге стране, тврде да су пошиљке мале вредности (до 50 евра) које су наручене из иностранства од правног лица, ослобођене царинских дажбина, али подлежу наплати ПДВ-а, истичу у Управи царине.
– Доста грађана то не зна, па се често дешава да реагују због износа увозних дажбина које треба да плате приликом царињења. Ми не можемо да коментаришемо прописе који се примењују у другим државама, јер је свака земља суверена да уређује законске оквире на својој територији – наводе у Управи царине.
Међутим, у пракси изгледа наплата пореза функционише другачије. Купац једне колекционарске медаље платио је ПДВ од 20 одсто иако је робу набавио од физичког лица из Велике Британије по цени од 34 фунте ( 4. 542 динара).
– Платио сам тада порез 900 динара, а недавно и на другу пошиљку која је вредела само 1.200 динара, такође сам робу купио од физичког лица. На име ПДВ-а узето ми је у том случају 240 динара – каже Дејан Крагић, читалац из Новог Сада, који има дугогодишње искуство куповине преко интернета и истиче да до сада није плаћао ове дажбине. У пошти су му рекли да су због примене овог закона пребукирани обимом посла, јер се порез наплаћује и на најмање ситнице – лакове за нокте, јапанке, дечје играчке…
Да ово није популарна мера сматра и Слободан Марковић ИТ стручњак, који објашњава да је поменути закон о наплати ПДВ-а измењен још у октобру прошле године, али да се неуједначено примењивао. Улазак „Пејпала” на тржиште Србије изгледа је био повод да прописи почну и да се примењују.
– Свакако да оваква пореска политика убија поенту ове врсте трговине. За државу то није велика добит јер куповина преко интернета није толико заживела у Србији, али за купце то јесте додатни намет. Колико чујем ПДВ се сада наплаћује за све пошиљке без обзира на вредност – истиче Марковић. Он подсећа и да се у путничком саобраћају на вредности робе до 100 евра не плаћа ни царина ни ПДВ, и да би било добро да се ти лимити изједначе, да тако буде и када наручујете електронски робу.
У Европској уније дефинисана је граница од 150 евра и за пошиљке до те вредности се не наплаћује царина јер се сматра да су то пакети који се наручују за личне потребе. Такви прописи, међутим, нису ограничили поједине државе да наплаћују ПДВ за пакете који стижу из иностранства. Тако се у Немачкој, порез на додату вредност наплаћује за сву поручену робу скупљу од 22 евра.
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Porez-i-na-internet-kupovinu.sr.html