Када се разматра питање раса, треба имати у виду пар чињеница:
1. ДНК Ескима и Абаруџина се мање разликују од ДНК две шимпанзе из исте групе.
2. Испитивањем ДНК човека, закључено је да је човечанство прошло кроз, такозвано, уско грло, и да потиче од само пар хиљада мајки. Те мајке су живеле на ограниченом простору, али он није тачно лоциран.
3. Африканци немају пигментацију по целој кожи (дланови, стопала, испод ноктију) за разлику од других примата који нису напуштали Африку. Ово оставља могућност да су Африканци накнадно добили пигментацију коже.
4. Међу становницима европског порекла има 16% оних који су Rh-, афричког 0,9% и осталих 0,1%. Пратећи линију еволуције човека уназад, до примата, како нас учи теорија еволуције, сви су Rh+. Теорија еволуције не уме да објасни настанак Rh- код човека. Насупрот томе, лако се објашњава настанак Rh+ из Rh-.
Дакле, човечанство је јединствено, разлике људи који живе на међусобно удањеном просторима су резултат прилагођавања условима живота на тим просторима. Те разлике називамо расним разликама, што је погрешно.
Расе постоје само међу домаћим животињама зато што је човек вршио селекцију у оквиру једне врсте потенцирајући неке особине те врсте. Израз раса се не користи када су у питању дивље животиње.
Израз раса су измислили људи као своје дело, али на човека се то не може применити, мада је Дарвин спомињао расе међу људима. Да би се научно истраживала еволуција треба Дарвина ставити по страни, јер је он инспиратор будућих расних теорија.
Да закључим, међу људима нема различитих раса, оне су настале са Дарвиновим учењем.