Poreklo prezimena i rodova

A

Ateist

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
473
Do koliko duboko u povijest znate svoje obiteljsko stablo? Znate li podrijetlo vašeg prezimena, vrijeme nastanka, poznate svoje pretke, seobe i slično? Jeste li sigurni da nije bilo incesta? Jesu li svi vaši preci pripadali narodu kojem vi sada pripadate? Jesu li svi vaši preci bili istog staleža i vjeroispovijesti? Je li itko od vaših predaka bio poznat? Ovo je općenita tema za proučavanje povijesti obitelji.

Svoje obiteljsko stablo znam negdje do 1840. O svom i nekim djevojačkim prezimenima mojih pretkinja našao sam nešto u knjizi "Pelješki rodovi" Nenada Vekarića objavljenoj 1995.

ĆURLIN (Metohija 39). Matko Ivanov, bez naznačenog prezimena, bio je domaćin kuće u Metohiji (Domavići) 1664. godine. Andrija Petrov Franković iz Ponikava tužio je 3. siječnja 1701. Ivana Andrinog Ćurlina zbog poljske štete. (Metohija 3). Mato (Ivanov) Ćurlin iz Metohije preselio je oko 1717. godine u Gornje Selo kao domazet kuće Varezić. Obitelj je preuzela prezime Varezić. Krajem 19. stoljeća u SAD (San Jose, Kalifornija) iselio je Nikola, sin Miha-Josipa Varezića (* 1867.), a na prijelomu iz 19. u 20. stoljeće u Ameriku je otišao i Grgur Ivanov Varezić (* 1883.). (Ston 94). Đuro Matov Varezić (* 1729.) iz Metohije (Gornje Selo), preselio je 1759. u Ston kao domazet kuće Ljepopil. Obitelj je izumrla krajem 18. stoljeća.

ANDROVIĆ (Metohija 13). Rod dobio je prezime prema Andriji (oko 1545.). Prezime se stabiliziralo krajem 17. stoljeća. Marin Andrijin bio je domaćin kuće u Metohiji (Gornje Selo) 1644., a Andrija Marinov 1664. godine. Marija, žena Luke Androvića svjedočila je u jednoj parnici u Stonu 1694. godine i to je prvi pronađeni zapis o prezimenu.

Paviša-Barač. Pavlina-Čaveliš, Kovač, Violić.

Rozić-Dedović, Tomašić

ROZIĆ (Metohija 35). Simko Marković, kaznac u Ponikvama, sporio se 30. svibnja 1577. s Božom Marinovim. Godine 1580. bio je kmet Marina i Bartula de Lucchari. Dana 20. ožujka 1583. kao kaznac Domavića (Metohija) pojavljuje se u parnici Marina Hrabrog protiv svih seljana spomenutog sela zbog poljske štete na poziciji Jablan. Godine 1591. tužio je Marka Nikolinog i Ivana Nikolinog jer su ga htjeli ubiti. Marin Roza iz Ponikava spominje se 1580. Dana 7. srpnja 1585. svjedočio je da je Frano Nikić iz Brodaca načinio štetu Pavlu Lukinom Koračeviću. Maruša Živkova iz Ponikava tužila je 20. travnja 1588. Marina Rozu i Nikolu Puđalovića jer su joj posjekli neka drva. Dana 10. rujna 1580. spominje se Nikola Sinković iz Ponikava, dječak (služitelj) Nikole Kokošičića. Godine 1595. bio je kaznac Domavića. U kolovozu 1610. tužio je Marina Franovog de Bobali jer ga je istukao. Pritom se saznaje da je (kao i njegov otac Simko Marković) kmet Marina i Bartula de Lucchari. Godine 1614. spominje se prezimenom Rozić. Ivan Marinov i Ivan Nikolin, bez naznačenog prezimena, bili su domaćini kuća u Metohiji (Domavići) 1664. kao i 1673./74. godine, kada se Ivanu Nikolinu bilježi prezime Rozić. Ivan Marinov Rozić, kmet dubrovačkog vlastelina Gozze, držao je neke zemlje u Vinome 1674. godine. Kako mu je taj posjed bio daleko, nije ga obrađivao, pa se nagodio s gospodarom da mu ovaj za svaku zlaticu zemlje koju obradi plati 60 groša. Antun Antunov Rozić (1709.-1787.) imao je nadimak Šola, a Antun Antunov Rozić - Šola (1793.-1857.) nadimak Doro. Baldo Matov Rozić -Šola (* 1857.) iselio je krajem 19. st. u Južnu Afriku. (Ston 254). Luka Antunov Rozić (* 1706.) preselio je oko 1745. godine u Ston. Ogranak je izumro krajem 18. st. (Česvinica 17). Ivan Antunov Rozić - Šola (* 1749.) iz Metohije preselio je oko 1770. u Česvinicu (Indija) kao domazet kuće Simat-Polanda. (Ston 309). Nikola Antunov Rozić - Šola (1753.-1822.) iz Metohije nastanio se 1787. u Stonu. Obitelj je izumrla krajem 19. st. (Česvinica 11). Ivan Ivanov Rozić - Šola (* 1858.) iz Stona preselio je 1880. godine u Kutu. Obitelj je izumrla početkom 20 st. (Metohija 28, Ston 257). Frano Franov Rozić - Šola (1790.-1853.) iz Metohije preselio je 1820. u Ston. Sve do 1831. povremeno boravi u Metohiji (u kući Lastra). Imao je prema prezimenu žene nadimak Luza. Njegovog sina kotlara Luku (1822.-1896.) zvali su Kalais. Obitelj je izumrla krajem 19. st. (Sparagovići 13). Frano Stjepanov Rozić-Doro (* 1872.) iz Metohije preselio je 1900. u Sparagoviće (Blitvići) kao domazet kuće Blitvić. Početkom 20. st. rod Rozić živi u Metohiji, Sparagovićima i Česvinici (Indija i Kuta).

Moji preci bili su tu u doba Dubrovačke Republike!
 
Ateist:
Do koliko duboko u povijest znate svoje obiteljsko stablo?![/B]
Kliknite za proširenje...

Sta to znaci, koliko duboko mora neko da zna svoje porodicko stablo, da bi znao.
Ateist:
Znate li podrijetlo vašeg prezimena, vrijeme nastanka, poznate svoje pretke, seobe i slično?[/B]
Kliknite za proširenje...

Od nekog Jovana pocetak 19. vek. Inace znam o dosta granama porodice poreklo.

Ateist:
Jeste li sigurni da nije bilo incesta?[/B]
Kliknite za proširenje...

Koje glupo pitanje da nije bilo preljube i incest ne mozes biti siguran nikad.

Ateist:
Jesu li svi vaši preci pripadali narodu kojem vi sada pripadate?/B]
Kliknite za proširenje...

Jedan deo porodice moje majke potice od katolickih Nemaca (ne nisam iz Vojvodine, to nisu Donausvabi nego Kolubarasvabe, pitaj boga sta su trazili ili od cega su pobegli). Inace sam iz relativno homogene srpske sredine, gde osim Roma nema nacionalnih manjina. Babina familija od majke je poreklom iz Knina i preselili su se u Srbiju pocetkom 20. veka, naravno srpsko porodica ne hrvatska.

Ateist:
Jesu li svi vaši preci bili istog staleža i vjeroispovijesti?
Kliknite za proširenje...


Ne Nemci su bili katolici. Inace sta ti znaci rec stalez. Za Sumadiju 19. veka ja mislim da je bezveze picati o popovima kao stalez. Inace ispod Dunava i Save nije bilo srpske vlastele u 19. veku, jer su se poturcili oni koji su hteli karijeru u Osmanskom Carstvu a oni koji nisu su bili seljaci ko i ostatak.

Ateist:
Je li itko od vaših predaka bio poznat? Ovo je općenita tema za proučavanje povijesti obitelji.![/B]
Kliknite za proširenje...

Imam jake rodbinske veze za Babinom Lukom i Brankovinom tako da je verovatno da je jedan od vojvoda prvog ili drugog srpskog ustanka predak.
 
Našao sam spomene koji znače puno, ali ne i tko je tu moj predak. Danas sam u biskupijskoj pismohrani tražio izradu obiteljskog stabla. Rečeno mi je da se ne može zaći dublje u povijest nego najviše do 1790. Francuzi su prilikom osvajanja Republike uništili matice. Ne znam zašto bi oni to činili, vjerojatno su u duhu Revolucije bili ogorčeni na sve vjersko i crkveno. Poznato mi je da su samostane pretvarali u vojarne, uveli su vjerske slobode i svjetovno sudstvo, školstvo i zdravstvo. Međutim, u Republici su se ljudi po imenima i prezimenima počeli popisivati tek u 18. stoljeću kad se počelo ići u vojsku i u školu. Prije toga dubrovačko plemstvo je brojilo kmetove, ali ih nije popisivalo, slično kao što pastir ne popisuje ovce po imenima i prezimenima nego ih samo broji. Isprva se nisu bilježila prezimena nego ime i ime oca (npr. Antun Ivov). Stoga je teško razlučiti tko je čiji. Za pretke po očevoj crti najviše do 1790. pokušat će mi naći, a za one po majčinoj ne će moći jer su matice zapaljene u Domovinskom ratu. Po riječima popa koji se bavi rodoslovljima incesta (2.-3. koljeno) nije bilo puno, samo tu i tamo na otocima. Ako se gleda da je incest sve do petog koljena, onda svakako jest. Tako su se moje sumnje obistinile. Prije je kad su ljudi živjeli na selima i uvijek se vjenčavali za osobu iz susjednog sela moralo biti dosta toga. Navodno je Crkva u 18. stoljeću davala dopusnice i za vjenčanje osoba koji su rođaci u drugom koljenu, a računala je incest do 2.-3. koljena.
 
Ateist:
Našao sam spomene koji znače puno, ali ne i tko je tu moj predak. Danas sam u biskupijskoj pismohrani tražio izradu obiteljskog stabla. Rečeno mi je da se ne može zaći dublje u povijest nego najviše do 1790. Francuzi su prilikom osvajanja Republike uništili matice. Ne znam zašto bi oni to činili, vjerojatno su u duhu Revolucije bili ogorčeni na sve vjersko i crkveno. Poznato mi je da su samostane pretvarali u vojarne, uveli su vjerske slobode i svjetovno sudstvo, školstvo i zdravstvo. Međutim, u Republici su se ljudi po imenima i prezimenima počeli popisivati tek u 18. stoljeću kad se počelo ići u vojsku i u školu. Prije toga dubrovačko plemstvo je brojilo kmetove, ali ih nije popisivalo, slično kao što pastir ne popisuje ovce po imenima i prezimenima nego ih samo broji. Isprva se nisu bilježila prezimena nego ime i ime oca (npr. Antun Ivov). Stoga je teško razlučiti tko je čiji. Za pretke po očevoj crti najviše do 1790. pokušat će mi naći, a za one po majčinoj ne će moći jer su matice zapaljene u Domovinskom ratu. Po riječima popa koji se bavi rodoslovljima incesta (2.-3. koljeno) nije bilo puno, samo tu i tamo na otocima. Ako se gleda da je incest sve do petog koljena, onda svakako jest. Tako su se moje sumnje obistinile. Prije je kad su ljudi živjeli na selima i uvijek se vjenčavali za osobu iz susjednog sela moralo biti dosta toga. Navodno je Crkva u 18. stoljeću davala dopusnice i za vjenčanje osoba koji su rođaci u drugom koljenu, a računala je incest do 2.-3. koljena.
Kliknite za proširenje...

Možda ti ovo pomogne : https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcFpZNEFoTld5aU0/edit
http://www.***********/get/3eDv8Kyq/Zdravko_undrica_-_Popis_stanov.html#isStart=true

Imaš super sajt generalno na temu porekla ( istoimeni ) :) http://www.poreklo.rs/
 
Ja imam tu srecu da se dosta zna o porijeklu mojih predaka. 3 brata Budisa,Jurisa i Filip su dosli sa Metohije pred Turcima,konacno u Liku, i osnovali (tocnije njihovi potomci,od Budise) selo Pecane,istoimeno kao kod Prizrena.Bili su navodno plemstvo Nemanjica, mozda zato i slavimo sv Stefana, kao svi Nemanjici sto imaju to ime,valjda i tu slavu. Od poznatih, nekoliko plemica austrijskih, Jovanka Budisavljevic Broz,Dijana Budisavljevic,iako je rodjena Obekser, spasila preko 15.000 djece iz NDH logora itd... Bude Budisavljevic, kum bana Jelacica, drugi Budislav Bud. veliki zupan zagrebacki i dr... njegovi sinovi Srdjan i Julije Bud.,ugledan politicar i ovaj drugi kirurg. Od Julija zena je Dijana,koja je dobila ulicu na Dedinju. Dalji su nam rod i Mile Budak,koji je prije rata stalno navracao u kucu Jovanke, znao je svoje porijeklo, to mi je ona rekla...Pa Nikola Jurisic je potomak 1 od ta 3 brata Jurise,jer prezimena dobijaju tek po dolasku u Liku, jer u Srbiji do skoro nije bilo prezimena vec patronimi,a zapadnije imaju jos od Tridentskog sabora i obicni ljudi,ne samo plemstvo. Baka Nikole Tesle, Sofija Budisavljevic, itd...

Evo sta Jovanka kaze o tome:

preci.jpg


............

Aleksandar Leko Bud,:PLEME BUDISAVLJEVIĆA U GORNJOJ KRAJINI, 1890.

budaci.jpg


A Nikola Jurisic koji je pobjedio Sulejmana ispred Beca,kod Kisega,ili bar odlozio napad na Bec svojim vojnim vjestinama je u istoj knjizi opisan kao pravoslavni Srbin a ne katolicki Hrvat,kako ga zeleprikazati.Ako je tako znacajan sto ne znaju gdje mu je grob!Jer kao pravoslavac koji se potpisivao cirilicom (Jovanka je to vidjela u muzeju u Becu ja nisam) nie mogao biti sahranjen sa zenom i djecom u katolickoj crkvi. Njegova ulica izlazi na trg Bana Jelacica.

Jurisic:

jurisic.jpg


Tako da su moji po ocevoj liniji pravi Srbi, ratnici,krajisnici,granicari,plemici...dakle pripadnicit og staleza. U Lici su se takmicili ko ce dati vise plemica od te 2 ugledne porodice, Bud i Rukavina, oni su doduse pokatoliceni,Bunjevci,a i mnogi Jurisici,Filipovici i Bud su pokatoliceni prije ili kasnije. Mi smo ostali u vjeri predaka do danas.
 
Poslednja izmena:
Ateist:
Do koliko duboko u povijest znate svoje obiteljsko stablo?
Kliknite za proširenje...

Са очеве стране знам негде до 1790. године, а са мајчине негде до 1770. године, и отада уназад за обе породице немам више никаквих генеалошких података. Оба презимена су донекле специфична и до сада их нисам нашао ни у једној књизи на ту тему коју сам успео да нађем на интернету. Надам се да ће ми једног дана неки генеалог моћи рећи нешто више о даљем пореклу обе породице.

Ateist:
Znate li podrijetlo vašeg prezimena, vrijeme nastanka, poznate svoje pretke, seobe i slično?
Kliknite za proširenje...

Порекло садашњег презимена знам. Настало је некад после 1878. године. Познате су ми две сеобе са очеве стране, и две са мајчине, с тим да за ове касније знам кад су се одиграле, а за оне раније не знам кад, али знам одакле.

Ateist:
Jeste li sigurni da nije bilo incesta?
Kliknite za proširenje...

Не знам колико се у таквим стварима може бити сигурно, али није остала никаква прича која би тако нешто наслутила, а ни било какве последице које би могле на то да подсећају.

Ateist:
Jesu li svi vaši preci pripadali narodu kojem vi sada pripadate?
Kliknite za proširenje...

Докле памтимо, припадали су.

Ateist:
Jesu li svi vaši preci bili istog staleža i vjeroispovijesti?
Kliknite za proširenje...

Што се тиче ових за које знам, увек су били истог сталежа, и били су исте вероисповести, по вертикалној линији, по хоризонталној линији било је и других вероисповести, али тиме нису мењали припадност свом дотадашњем сталежу, можда пре свој друштвени статус.

Ateist:
Je li itko od vaših predaka bio poznat?
Kliknite za proširenje...

На локалном ниову, да, мој чукундеда с мајчине стране.
 
Ateist:
Svoje obiteljsko stablo znam negdje do 1840. O svom i nekim djevojačkim prezimenima mojih pretkinja našao sam nešto u knjizi "Pelješki rodovi" Nenada Vekarića objavljenoj 1995.

ĆURLIN (Metohija 39). Matko Ivanov, bez naznačenog prezimena, bio je domaćin kuće u Metohiji (Domavići) 1664. godine. Andrija Petrov Franković iz Ponikava tužio je 3. siječnja 1701. Ivana Andrinog Ćurlina zbog poljske štete. (Metohija 3). Mato (Ivanov) Ćurlin iz Metohije preselio je oko 1717. godine u Gornje Selo kao domazet kuće Varezić. Obitelj je preuzela prezime Varezić. Krajem 19. stoljeća u SAD (San Jose, Kalifornija) iselio je Nikola, sin Miha-Josipa Varezića (* 1867.), a na prijelomu iz 19. u 20. stoljeće u Ameriku je otišao i Grgur Ivanov Varezić (* 1883.). (Ston 94). Đuro Matov Varezić (* 1729.) iz Metohije (Gornje Selo), preselio je 1759. u Ston kao domazet kuće Ljepopil. Obitelj je izumrla krajem 18. stoljeća.

Moji preci bili su tu u doba Dubrovačke Republike!
Kliknite za proširenje...

Sreća tvoja da nisu Hrvatini;)

Dakle, nema kraja Balkana gde se Srbi nisu sa Kosova doselili:zper:

Prezime Ćurlin tipično je za neretvljansku oblast, i kao što znaš , najčešće je oko Omiša danas.
Vodi poreklo od imena ove ptice , ćurlina, vrste patke.Jaja su im pegava, a trenutno su na ivici istrebljenja.Verovatno je ta patka azijski imigrant

M089089.jpg

"..gušćarice i ćurlini su ptice koje se sele i zimuju u Delti Neretve."
Paralelni naziv za neretvansku patku je kulik.
 
Poslednja izmena:
Један бисер на ову тему. :D

B92: Bošnjaci brišu "ić" iz prezimena?

Novi Pazar/Beograd -- Predsednik BNV Esad Džudžević najavio je da će Bošnjaci iz svojih prezimena “odstraniti” "nametnute im dodatke “vić” i “ić”.

Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu je za novopazarske “Sandžačke novine” rekao da su bošnjačkim prezimenima nasilno prirodavani ti dodaci u poslednjih stotinu godina, od 1912, od kada je, kako je rekao, Sandžak u sastavu Srbjie i Crne Gore.

On je napomenuo da je reč o dugoročnom nacionalom projektu od izuzetnog značaja.
Kliknite za proširenje...
 
Srebrena:
Постаће Бугари?:zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Или ће постати Бугари или ће презимена заменити именима од којих су настали. :D

Није спорно да има презимена која су се у различитим периодима писала са или без ових наставака, али то је мањина, и колико је мени познато то никада нико није наметао, већ су људи сами то додавали или брисали. То је био чест пример код пречанских Срба, да додају или бришу те наставке.

Без обзира колико је овако нешто нерално, чак и кад би то урадили, они са презименима словенског корена, уз муслиманска имена носили би и породично предмуслиманско име. :D
 
Sa nešto rupa, do 1680-ih.

Oko porijekla prezimena nekoliko teorija; seobe i putanje do tog vremena poznate. Prezime starije od druge polovine XVII st.; seobe i preci dublje u prošlost nepoznati.

Za incest ko zna...

Nisu.

Bili su iste vjeroispovijesti, a društvena pripadnost se mijenjala kroz istoriju...

Sporno pitanje; šta definiše poznatost...
 
Poslednja izmena:
Ројалиста:
Један бисер на ову тему. :D

B92: Bošnjaci brišu "ić" iz prezimena?
Kliknite za proširenje...

Malo šale:


Председник Национални савет бугарске националне мањине Зоран Петров каже да је за њих неприхватљиво да лидер БНВ почне да се презива Џуџев.

- Ово је провокација усмерена на Бугаре. Ако Бошњаци спроведу Џуџевићев предлог њихова презимена ће у већини случајева завршавати на "ев" и подсећати на бугарска, што је за нас неприхватљиво. - објаснио је Петров.Лидер Бугара је ипак рекао да разуме Бошњаке да не желе да се презивају као остали Срби и предложио им да нађу сопствену скраћеницу за презимена.

- Ево, на пример, Џуџевић, уместо да буде Џуџев избацујући "ић", нека уместо "ић" дода "му" и биће Џуџему. Добро, то би можда асоцирало на Албанце. Али, на пример, може да дода "трт", па да буде Џуџетрт. То би било оригинално и Џуџетрт би постигао свој циљ - предлаже Петров.
http://nasapatka.rs/index.php/srpsk...rihvatljivo-da-bosnjaci-brisu-ic-iz-prezimena
 
Ateist:
ĆURLIN (Metohija 39).
Kliknite za proširenje...

Srebrena:
Prezime Ćurlin tipično je za neretvljansku oblast, i kao što znaš , najčešće je oko Omiša danas.
Vodi poreklo od imena ove ptice , ćurlina, vrste patke"..gušćarice i ćurlini su ptice koje se sele i zimuju u Delti Neretve."
Kliknite za proširenje...

U Sovićima su se ljutili kad smo ustanovili da prezime Ćorluka dolazi od “ćoravi Luka”.
http://www.slobodnadalmacija.hr/Moz...ype/ArticleView/articleId/167206/Default.aspx
 
Ateist:
Do koliko duboko u povijest znate svoje obiteljsko stablo? Znate li podrijetlo vašeg prezimena, vrijeme nastanka, poznate svoje pretke, seobe i slično? Jeste li sigurni da nije bilo incesta? Jesu li svi vaši preci pripadali narodu kojem vi sada pripadate? Jesu li svi vaši preci bili istog staleža i vjeroispovijesti? Je li itko od vaših predaka bio poznat? Ovo je općenita tema za proučavanje povijesti obitelji.

Svoje obiteljsko stablo znam negdje do 1840. O svom i nekim djevojačkim prezimenima mojih pretkinja našao sam nešto u knjizi "Pelješki rodovi" Nenada Vekarića objavljenoj 1995.

ĆURLIN (Metohija 39). Matko Ivanov, bez naznačenog prezimena, bio je domaćin kuće u Metohiji (Domavići) 1664. godine. Andrija Petrov Franković iz Ponikava tužio je 3. siječnja 1701. Ivana Andrinog Ćurlina zbog poljske štete. (Metohija 3). Mato (Ivanov) Ćurlin iz Metohije preselio je oko 1717. godine u Gornje Selo kao domazet kuće Varezić. Obitelj je preuzela prezime Varezić. Krajem 19. stoljeća u SAD (San Jose, Kalifornija) iselio je Nikola, sin Miha-Josipa Varezića (* 1867.), a na prijelomu iz 19. u 20. stoljeće u Ameriku je otišao i Grgur Ivanov Varezić (* 1883.). (Ston 94). Đuro Matov Varezić (* 1729.) iz Metohije (Gornje Selo), preselio je 1759. u Ston kao domazet kuće Ljepopil. Obitelj je izumrla krajem 18. stoljeća.

ANDROVIĆ (Metohija 13). Rod dobio je prezime prema Andriji (oko 1545.). Prezime se stabiliziralo krajem 17. stoljeća. Marin Andrijin bio je domaćin kuće u Metohiji (Gornje Selo) 1644., a Andrija Marinov 1664. godine. Marija, žena Luke Androvića svjedočila je u jednoj parnici u Stonu 1694. godine i to je prvi pronađeni zapis o prezimenu.

Paviša-Barač. Pavlina-Čaveliš, Kovač, Violić.

Rozić-Dedović, Tomašić


ROZIĆ (Metohija 35). Simko Marković, kaznac u Ponikvama, sporio se 30. svibnja 1577. s Božom Marinovim. Godine 1580. bio je kmet Marina i Bartula de Lucchari. Dana 20. ožujka 1583. kao kaznac Domavića (Metohija) pojavljuje se u parnici Marina Hrabrog protiv svih seljana spomenutog sela zbog poljske štete na poziciji Jablan. Godine 1591. tužio je Marka Nikolinog i Ivana Nikolinog jer su ga htjeli ubiti. Marin Roza iz Ponikava spominje se 1580. Dana 7. srpnja 1585. svjedočio je da je Frano Nikić iz Brodaca načinio štetu Pavlu Lukinom Koračeviću. Maruša Živkova iz Ponikava tužila je 20. travnja 1588. Marina Rozu i Nikolu Puđalovića jer su joj posjekli neka drva. Dana 10. rujna 1580. spominje se Nikola Sinković iz Ponikava, dječak (služitelj) Nikole Kokošičića. Godine 1595. bio je kaznac Domavića. U kolovozu 1610. tužio je Marina Franovog de Bobali jer ga je istukao. Pritom se saznaje da je (kao i njegov otac Simko Marković) kmet Marina i Bartula de Lucchari. Godine 1614. spominje se prezimenom Rozić. Ivan Marinov i Ivan Nikolin, bez naznačenog prezimena, bili su domaćini kuća u Metohiji (Domavići) 1664. kao i 1673./74. godine, kada se Ivanu Nikolinu bilježi prezime Rozić. Ivan Marinov Rozić, kmet dubrovačkog vlastelina Gozze, držao je neke zemlje u Vinome 1674. godine. Kako mu je taj posjed bio daleko, nije ga obrađivao, pa se nagodio s gospodarom da mu ovaj za svaku zlaticu zemlje koju obradi plati 60 groša. Antun Antunov Rozić (1709.-1787.) imao je nadimak Šola, a Antun Antunov Rozić - Šola (1793.-1857.) nadimak Doro. Baldo Matov Rozić -Šola (* 1857.) iselio je krajem 19. st. u Južnu Afriku. (Ston 254). Luka Antunov Rozić (* 1706.) preselio je oko 1745. godine u Ston. Ogranak je izumro krajem 18. st. (Česvinica 17). Ivan Antunov Rozić - Šola (* 1749.) iz Metohije preselio je oko 1770. u Česvinicu (Indija) kao domazet kuće Simat-Polanda. (Ston 309). Nikola Antunov Rozić - Šola (1753.-1822.) iz Metohije nastanio se 1787. u Stonu. Obitelj je izumrla krajem 19. st. (Česvinica 11). Ivan Ivanov Rozić - Šola (* 1858.) iz Stona preselio je 1880. godine u Kutu. Obitelj je izumrla početkom 20 st. (Metohija 28, Ston 257). Frano Franov Rozić - Šola (1790.-1853.) iz Metohije preselio je 1820. u Ston. Sve do 1831. povremeno boravi u Metohiji (u kući Lastra). Imao je prema prezimenu žene nadimak Luza. Njegovog sina kotlara Luku (1822.-1896.) zvali su Kalais. Obitelj je izumrla krajem 19. st. (Sparagovići 13). Frano Stjepanov Rozić-Doro (* 1872.) iz Metohije preselio je 1900. u Sparagoviće (Blitvići) kao domazet kuće Blitvić. Početkom 20. st. rod Rozić živi u Metohiji, Sparagovićima i Česvinici (Indija i Kuta).

Moji preci bili su tu u doba Dubrovačke Republike!
Kliknite za proširenje...

To je malo , ja znam o svojima sve od kraja 14 veka .
A ti sa kraja 18-tog , pa do tada su mogli promeniti veroispovest nekoliko puta .
 
Nisam uspeo da pohvatam sva ona pitanja ali evo .

- - - - - - - - - -

1.kao sto rekoh s'kraja 14 tog veka

- - - - - - - - - -

2.Poznajem seobe , uzroke seoba , znam i vreme i mesto nastanka prezimena , kao i njegovu promenu.

- - - - - - - - - -

3.Nije bilo incesta , barem za ono sto ja znam prema podatcima , a znam dosta .

- - - - - - - - - -

4. Jesu pripadali su svi narodu kojem i ja pripadam i dan danas .

- - - - - - - - - -

5. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim za sve prevashodno zenske osobe da li su bile istog staleza (drustvenog) .
Neki su bili plemstvo , neki nisu ...Neki sitna vlastela itd...

- - - - - - - - - -

6. U istorijskom smislu bilo je poznatih , na taj nacin da su se dokazali u borbi i u tom momentu uzdrmali odredjene prostore i na taj nacin bili poznati.

- - - - - - - - - -

Nadam se da na isti nacin definisemo "poznati" .
 
Srebrena:
Sreća tvoja da nisu Hrvatini;)

Dakle, nema kraja Balkana gde se Srbi nisu sa Kosova doselili:zper:

Prezime Ćurlin tipično je za neretvljansku oblast, i kao što znaš , najčešće je oko Omiša danas.
Vodi poreklo od imena ove ptice , ćurlina, vrste patke.Jaja su im pegava, a trenutno su na ivici istrebljenja.Verovatno je ta patka azijski imigrant

M089089.jpg

"..gušćarice i ćurlini su ptice koje se sele i zimuju u Delti Neretve."
Paralelni naziv za neretvansku patku je kulik.
Kliknite za proširenje...

Ne misli se na Kosovo nego na Metohiju na Pelješcu. Metohija je naselje u Republici Hrvatskoj, u sastavu Općine Ston, Dubrovačko-neretvanska županija. Seoska krsnica je Tudorice (Todorovdan). Od starine tu žive obitelji Franković-Žile, Dedović-Rozić, Ćurlin, Šurković, Car i Guzin. Doseljeni su Mrlais, Vitković, Vuković, Daničić i Katić.
 
Ateist:
Ne misli se na Kosovo nego na Metohiju na Pelješcu. Metohija je naselje u Republici Hrvatskoj, u sastavu Općine Ston, Dubrovačko-neretvanska županija. Seoska krsnica je Tudorice (Todorovdan). Od starine tu žive obitelji Franković-Žile, Dedović-Rozić, Ćurlin, Šurković, Car i Guzin. Doseljeni su Mrlais, Vitković, Vuković, Daničić i Katić.
Kliknite za proširenje...

Да, разумела сам, и одговорила на оној теми:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/693489-Prekrštavanje-i-posrbljivanje-Hercegovine

Mnogo je jako bilo pravoslavlje na Pelješcu, vidiš i naziv Metohija- manastirski posed na grčkom- (na Pelješcu) potiče od istočnog obreda (pravoslavnog) koji je je tamo bio bitan i oružjem iskorenjivan. Jel srušen taj pravoslavni stari manastir po kome je pelješka Metohija ponela naziv?
Sad dal je taj manastir iz vremena Stefana Nemanje , koji "Rat" stavlja u baštinu manastira sv. Petra na Limu, ili neki drugi? Stevan Prvovjenčani "Rat" ponovno vraća benediktincima (1222.), ..a u 14 veku prupada Dubrovačkoj Republici. Vredi istražiti..
Vjernička zajednica u Janjini spominje se, napr, već 1222. kada Nemanjići, za vrijeme okupacije Zahumlja i Rata, područje današnje Janjevske župe poklanjaju mljetskim benediktincima

Baš na ovom linku što sam malopre stavila, ima nekih detalja:

Iskorenjivanje pravoslavlja na Pelješcu

Početkom dvadesetog veka među žiteljima Pelješca (Rata) još je bilo živo sećanje na vremena kada su žitelji ovog vremena ispovedali staru ili pravoslavnu veru, a održala se predanja o crkvama koje su prethodno bile pravoslavne ili grčke, kada su pripadale “rišćanima” ili “vlasima “. Smatra se da je dobar deo stanovništva ovog poluostrva bio poreklom iz Bosne, Hercegovine, okoline Novog Pazara. Pominje se da je kod mesta Kune na Pelješcu bio pravoslavni manastir u kome su živeli kaluđeri čiji zidovi su postojali početkom dvadesetog veka.
Prilikom izgradnje puta krajem devetnaestog veka pronađena je kamena ploča na kojoj je bio Ćirilični natpis za koji se verovalo da je pripadao manastiru, ploča na žalost nije sačuvana. Rimokatolička crkva Svetog Petra i Pavla u Trpnju nekada je bila pravoslavna. Pravoslavna crkva na Pelješcu postojale su u Pijavčini, Žuljanima, Crnoj Gori i Janjini. Sačuvalo se sećanje da je pravoslavni narod ovog poluostrva prisilno pokatoličen, da je Dubrovačka republika to učinila koristeći oružanu silu, da su snažan otpor pružili žitelji sela Osbjave i Potomnje, ali da je vlast primenila silu i oružje kada je bilo i mrtvih glava.

Početkom dvadesetog veka stanovnici sela Gornja Vrućica na Pelješcu slavili su pravoslavni Božić. Sačuvao se običaj loženje Badnjaka uoči Božića i mirboženje onako kako to čine pravoslavni Srbi.
Početkom dvadesetog veka narod Pelješca je pevao “o Marku, Milošu, Momčilu, Relji, Vukašinu, Strahinjiću Banu, Crnojević Ivu, Dojčinu vojvodi, Vuku Brankoviću, Herceg Šćepan, Jankoviću, Smiljanić, o Kosovu, Šar planini, Prilipu”. Mnoge porodice sa Pelješca nosile su i dalje svoja srpska prezimena kao što su Vuletić, Radulović, Šainović, Lazić, Lazarević, Milanović, Milovanović, Radović, Radoš, Stanišić, Jugović, Miličić, Milići, Miletić, Vukica, Bogojevići, Radulići, Mirković, Tomašević.
http://www.dnevne.rs/nesto-drugacij...bi-u-dalmaciji-i-hercegovini-postajali-hrvati

Slava je, kao što znaš, običaj prihvaćen u pravoslavnom hrišćanstvu kod Srba, a vezan za paganske,"nekrštene" Srbe. Neretvljanske pravoslavne porodice na Pelješcu (poreklom iz Paganije) sigurno da su zadržali slavu kao najstariji srpski običaj. A to što je Todorovdan slava u tvom zavičaju , neka te raduje, jer baš ta slava pripada starijim srpskim rodovima.

P.S. Jel srušen taj pravoslavni stari manastir po kome je pelješka Metohija ponela naziv?
Ovako, na brzaka, tipujem da se radilo o crkvi u Kuni koja se pominje 1395., ( sv. Petar i Pavao je grobna crkva u Potomju).mada, s obzirom da je " Pelješac u 12. i 13. st. postao zbjeg babuna (bogumila) .. te se na poluotoku raširila hereza manihejskog bogumilstva" morao bi bi ti neki još stariji.
http://www.dubrovacka-biskupija.hr/...om_k2&view=item&layout=item&id=143&Itemid=611
 
Meni zvuci Poljski, iako ima na ski zavrsetaka i u Makedoniji i u Srbiji. U Ceskoj i Slovackoj se kaze labut za labud. Zavrsetak ov+ski je klasican poljski. Moguce je da je sa juga Poljske. Kod nas ima prezimena po pticama, kos, cuk, orao, soko, golub itd. Ali mi je cudno da se geneza po labudu stvori kod nas, ili u makedonij, Rusiji, Bugarskoj gdje se ne kaze labud. Moguce je da je geneza nastala negdje drugo osim u Poljskoj i da je prezime prevedeno/adaptirano na Srpski.
 
Има и у Црној Гори...Лабуд Гаврилов, па потомак Михаил Лабудов (у време око 1910)..али и ја мислим да треба пратити наставак- ски (као и вероисповест и евентуалну славу)

Пољаци изгледа користе латинизован облик сазвежђа Лабуд и за птицу, не користе "лабуд"
Cygnini
http://pl.wikipedia.org/wiki/Cygnini
али кажу, по другом извору, и łabędź
Бугари кажу Лебед, исто и Руси и Македонци
Словенци кажу Лабод,Чеси кажу Лабут

Значи остаје ЛАБУД као име птице на територијама Србије, Црне Горе, Босне и Хрватске
 
Poslednja izmena:
Matt Wolfeys:
Labudovski je makedonsko prezime. Znam, jer postoji američki fudbaler makedonskog porekla Toni Labudovski.

A evo i umrlice nekog Nikole Labudovskog rođenog u Makedoniji, a umro u SAD.
http://www.legacy.com/obituaries/dispatch/obituary.aspx?n=nikola-labudovski&pid=146099253
Kliknite za proširenje...

Ипак, да је македонско требало би да гласи Лебедовски
https://www.google.rs/search?q=маке...hannel=sb&gws_rd=cr&ei=2HnEU_2ILav8ywOK-oCQDA
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

leki1
Poreklo imena Bodin od srpskog kralja/cara
2 3
Odgovora
54
Pregleda
912
leki1
leki1
Nina
Ko su bili Kartaginjani – genetska studija revidira poreklo
Odgovora
9
Pregleda
405
NickFreakyrgios
NickFreakyrgios
M
Sličnosti i razlike između Bandere i Draže Mihailovića
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
1.520
pilatovic
P

Back
Top