crkovno ime... zato je u tabli..... jer je latinsko.... a latinski je prisvojila crkva xD
... na veiku zalost iste... starije je od hriscanstva
aha... grci takodje govore latiski.... oficijelno
Немојте само остављати бемислене коментаре, чисто да пишете због тога да бисте нешто написали, као Бога Вас молим. "Црквена" (а не "црковна") имена нису имена која је измислила Црква, већ или библијска имена, или имена која су носила рани хришћански светитељи и владике. Међу тим именима се махом налазе јеврејска (тзв. "библијска"), грчка и латинска имена, уз нешто германских, арамејских, а касније и словенских и имена пореклом из других народа. То је и нормално, јер хришћанство није нација, већ религија, а хришћански народи су настали на тај начин што су некадашњи нехришћански народи постали хришћани и, гле чуда, приликом преласка на хришћанство нису губили ни свој језик, своје национално име, нити своја лична имена и већи део обичаја, митова и култова које су имали док су били нехришћани. Па саме светковине Божића, Ускрса и других великих хришћанских празника по свом ритуалном карактеру имају везе са претходним религијама Римског царства и варварских народа.
Такође подсећам да је Црква у првом периоду била јединствена, а да су се Византија и Византинци (који се у нашим средњовековним изворима и у нашој говорној пракси називају "Грцима") користили латинским језиком све до хеленистичких реформи које су се збиле вековима након пропасти Западног Римског царства. Одатле уопште није чудно што се у црквеним именословима налазе и традиционална имена латинског порекла, попут Герман, Марко, Мартин, Марта, Антоније, Константин, Јулијан, Јулијана и друга, јер су та имена општа и за Источно и за Западно хришћанство, једнако као и имена грчког порекла Петар, Лука, Александар, Андреј и друга. Примедба у вези са Грцима и латинским језиком никако не стоји и пре одбацивања изречених тврдњи треба обновити мало и историјско градиво 5. и 6. разреда основне школе.
Поновићу још једном, "српско име" означава име које се користи међу Србима, а не само и једино име које су "измислили" Срби (таква имена у свету ретко где постоје, а код нас скоро никако), као што тзв. "црквена" имена нису имена која је "измислила" Црква, већ имена која је она својом мисионарском делатношћу ширила. На пример, у црквеном животу Румуна и историјских православних Албанаца су суделовали и словенски мисионари, па се тако читав низ имена која су по пореклу словенска налази и међу особама које јесу или су били Румуни (Драган, Владимир, Богдан итд.).
Mashinka
Машинка није, како се популарно мисли, име настало по оружју, већ је реч о имену руског порекла, Маша, деминутив Машенка, односно Машинка. Српска краљица Драга Обреновић је, на пример, носила је пре удаје за Александра Обреновића презиме Машин. Модерно доба и модерна терминологија су унеле мали хаос у поједина имена. Пре масовног коришћења електрике, Вук Караџић у свом Рјечнику бележи да је Струја женско лично име. Појавом болести АИДС-а, старинско име Сида (од Персида) је осуђено на затирање, а малтене су искорењена и имена као што је на пример име Стојадин, које се данас асоцира са једном марком аутомобила.
Ономастика је једна дисциплина која представља неисцрпну инспирацију и у којој се увек може трагати и долазити до нових сазнања.