посетио их је Митрополит Амфилиохије. Можда пренесе Томи како се то ради.
Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, епископ-администратор Епископије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, боравио је од 17. до 19. септембра 2012. године, у пастирској посјети православној заједници у граду Гвајакилу у Еквадору.
Иако је Кито главни град Еквадора, Гвајакил, који се налази у непосредној близини Пацифика, највећи је град у овој земљи на сјеверозападу Јужне Америке и њен финансијски и културни центар.
Садашњи вођа ове заједнице је Јакоб Кинтеро-Тума, чији су преци по мајчиној страни из хришћанске палестинске породице Тума. Он је успјешни млади адвокат, који је својим мисионарским радом и катихизацијом многе младе и успјешне људе из Гвајакила привукао Православљу, од којих су највећи број некадашњи римокатолици. Он је Митрополита детаљно упознао са историјатом и садашњицом ове заједнице.
18. октобра, Митрополит Амфилохије је, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Алексиса из Ресифеа (Бразил) и протођакона Игора Балабана, служио свету Литургију у капели у кући породице Тума у Гвајакилу.
Митрополит је истог дана посјетио и храм у изградњи, који ова заједница мукотрпно али вриједно гради већ дуги низ година.
Митрополитову посјету су забиљежили неки од највећих дневних листова у Гвајакилу, Ел Универсо и Експресо, који су објавили вијест о његовој посјети, као и кратак интервју са Високопреосвећеним.
У току посјете, Митрополит је више пута поучавао окупљене вјернике и приближавао им истине Православља.
Православна заједница у овом граду постоји највише због потомака хришћанске породице Тума из Витлејема у Палестини. Њихов предак је, сплетом околности, дошао у ову земљу почетком прошлога вијека. Још чувају икону Благовијести, стару преко 400 година, коју је тада донио са собом.
Породица је кроз читав један вијек сачувала своју православну вјеру, што није баш чест случај са многим православним исељеницима, који су у Јужној Америци прије или касније постајали римокатолици. Још занимљивија је чињеница да су то успјели и поред тога што у Еквадору не постоји ниједан православни храм, нити иједан православни свештеник. Свештеници су Еквадор и ову заједницу посјећивали само с времена на вријеме.
Убрзо након 1982. године, када се први пут озбиљно покренула идеја о градњи православне цркве, основана је Саборна апостолска православна фондација „Света Марија“, која је почела да сакупља паре за куповину имања и градњу православног храма. Након многих акција, 1993. године купљено је имање, убрзо замјењено са другим на још бољем локалитету, а мало касније је почела и градња цркве посвећене Благовијестима Пресвете Богородице.
Ова заједница је посјећивана од свештеника из различитих Помјесних Цркви из Чилеа, Панаме, Колумбије и из других мјеста, али посљедњих седам година у духовној је вези са Српском Патријаршијом. Најприје је више пута у овом граду Литургију служио отац Герасим, некадашњи игуман манастира Платине у Калифорнији, који је под јурисдикцијом наше Помјесне Цркве, а једном је долазио и отац Алексис из парохије у Ресифеу (Бразил).
По једнодушном мишљењу, у овој земљи, али и на цијелом континенту, Православна Црква има велики потенцијал за напредак, али је потребан стрпљив мисионарски рад како би се овдашњи народ одрастао у римокатоличком окружењу упознао са древном Црквом Божијом. Већина становника Јужне Америке данас сматра да постоји Римокатоличка Црква, којој је алтернатива разуђена и разбијена протестантска заједница, али је више него очигледно да је Православна Црква саборним свједочењем, не етничко-јурисдикцијским усмјерењем, потребна овој земљи и овом континенту. Тим прије је саборност потребнија, јер многи у Јужној Америци, па и у Еквадору, користе незнање, па се лажно представљају као православни свештеници и епископи.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
