Pop Art umetnost

[iamnotentirelyhere]

Happy Tears, Roy Lichtenstein, 1964

 

[Nina]

Krajem šezdesetih Vorhol je počeo intenzivno da snima autorske filmove,u kojima je njegov princip jednoličnog ponavljanja dobio hipnotički efekat.
Istovremeno, počeo je da promoviše rok grupu Velvet Underground, za čiji je dupli „Beli album“ dizajnirao omot za gramofonsku ploču, tada uobičajeni
nosač zvuka. Potom je sebe i svoju okolinu učinio temom umetnosti.
Opremljen srebrnom perikom i stavomuvežbane pasivnosti, Vorhol je postao kultna ličnost Njujorka, naročito posle preživljenog pokušaja atentata 1968,
kada ga je Valeri Solans ranila vatrenim oružjem.

 

[Nina]

Tokom sedamdesetih, Vorhol je uglavnom radio grafičke portrete drečavih boja sa likovima svojih prijatelja, osoba iz sveta umetnosti i slavnih ličnosti.
Među najupečatljivijim radovima su njegovi kamuflažni autoportreti, nastali tokom osamdesetih (Poslednji autoportret 1986). Prerušavanje je veoma pogodovalo introvertnoj i povučenoj ličnosti ovog umetnika, koji je uprkos tome fabrikovao svoj lik za javno konzumiranje

 

[Nina]

Andy Warhol self portret-1978.

 

[Nina]

Roj Lihtenštajn (1923-1997)
Tokom čitave karijere Lihtenštajn je pravio slobodnostojeće bronzane skulpture, koje su predstavljale verziju njegovih slika u tri dimenzije.
To su više slike-reljefi ili skulpto-slike,nego klasične skulpture masivnog,kompaktnog volumena.
Ekspresionistička glava (1980)podseća na uglaste forme sa izlomljenim konturama svojstvenim grafikama nemačkih ekspresionista.
Forme obojene intenzivnim, osnovnim bojama uklopljene su u crne konture i ispunjene šrafurama.

 

[Nina]

Džejms Rozenkvist(1933–2017) u početku je slikao bilborde iznad njujorškog Tajms skvera. Iskustvo slikanja komercijalnih reklama ogromnih formata, bilo je ključno za njegove rane slike iz šezdesetih godina. Najpoznatije mu je delo F-111 (1965), naslovljeno po američkom bombarderu čija se predstava proteže celom dužinom slike. Kompozicija je sastavljena od niza fragmentovanih sekvenci/prizora uništenja kombinovanih sa prozaičnim motivima sijalice, špageta ili glave devojčice koja viri ispod haube za sušenje kose. Boje su ekstremno drečave, a taj efekat je pojačan refleksijama sa aluminijumskih ploča apliciranih na platno. Nakon premijernog izlaganja u Galeriji „Leo Kasteli“ u Njujorku 1968, ova slika je postala jedno od najpopularnijih ostvarenja pop arta i simbol antiratnog stava (protiv američke vojne intervencije u Vijetnamu)

 

[Nina]

Robert Indijana (1928–2018) inspirisao se delima američkih umetnika s početka 20. veka, kao što je Čarls Demut,
čemu u prilog govori slika Brojka 5 (1963). Na njoj je naslikaoreči: JESTI, VOLETI, UMRETI, ali je zadržao jednostavnost koja

sugeriše svetlost neonskih reklama. Pomenute reči jekomponovao od šablonskih slova i preciznih, hard edge bojenih oblika. Indijanine reči-slike u svom podtekstu nose kodiranu osudu rasne diskriminacije u američkom društvu,kakvu srećemo u njegovoj seriji mapa Južne države (1978).

 

[Nina]

Međutim, Indijana je postao planetarno poznat po reči LJUBAV izvedenoj
u različitim medijima i monumentalnim dimenzijama, kao što je aluminijumska

Skulptura Ljubav (1972).

 

[Nina]

Umetnik švedskog porekla Klez Oldenburg autor je niza radova baziranih na motivima svakodnevnih, običnih objekata (počev od prehrambenih proizvoda, do upotrebnih predmeta), koje je izveo u različitim medijima i dimenzijama.Njegovo najznačajnije rano delo sastoji se od dve instalacije Ulica i Prodavnica,realizovane početkom šezdesetih u Njujorku. Ulica (1960) je napravljena od uobičajenog urbanog otpada (novina, vreća, kartona) koji je umetnik cepao i aranžirao u fragmentovane konfiguracije, a potom dopunio crtežima nalik na grafite.Oslonjeni na zidove ili okačeni da vise sa tavanice, ovi predmeti nepravilnih ivica formiraju „metaforički mural“ koji, prema rečima Oldenburga, oponaša „oštećene životne sile gradskih ulica“.

Instalacija Prodavnica (1961) bila je postavljena u jednoj radnji na Menhetnu,gde je umetnik pravio i prodavao svoje radove
zaobilazeći, tako,uobičajene tržišne mehanizme - umetničke galerije. Prodavnicu je odpoda do plafona ispunio skulptoralnim tvorevinama
nastalim po uzoru na jeftinu robu široke potrošnje, koja se mogla naći u prigradskim prodavnicama, počev od ženskog rublja, preko reklama, do hrane.