poniznost je temelj svih vrlina

[prsho]

moze li se bez poniznosti opstat u ovaj svijet pa makar ona bila proracunata
zadovoljit ambiciju i sebi ne pricinit stetu gazeci po sopstvu?

 

[Mr No]

moze li se bez poniznosti opstat u ovaj svijet pa makar ona bila proracunata
zadovoljit ambiciju i sebi ne pricinit stetu gazeci po sopstvu?

Moze ali je cena skupa.

 

[DUH]

U kom smislu "poniznost"?
Mene ta reč odmah asocira na religiju a sigurno nisi to mislio

 

[DUH]

Valjda obrnuto...može li se izdržati biti ponizan pred drugima
Ja sam gazdu (eto- sam taj izraz "gazda" ne podnosim, nisam ja rob) pesnicom u nos kad prekardašilo i policija me pokupi.
Nije me tužio pa su me pustili ali poenta je da mogu da trpim šefove do izvesne mere.
Da ne širim temu.

 

[Џорџи]

Motka,vile,grabulje,puska,pracka,ko sta ima tako se opstaje

 

[Sara]

Ponizis se kad metes gajbu ispod astal

 

[Samsonight]

moze li se bez poniznosti opstat u ovaj svijet pa makar ona bila proracunata
zadovoljit ambiciju i sebi ne pricinit stetu gazeci po sopstvu?

Pa... koren svakog zla je oholost, gordost, zloupotreba onoga što se ima.
Nema šta čovek da bude ponizan u odnosu na druge ljude, niti treba da se postavlja kao da je neko više biće u odnosu na druge.
Ako neko ima veća znanja, potencijale, više novca...ne treba da zbog toga bude tiranin, već da shvati da ima veću odgovornost od onih koji imaju manje.
Ali ljudi ništa ne znaju, neće da znaju, neće da se popravljaju i ispravljaju, i tako imaš nekog ko trenira strogoću i bahati se, i imaš ''ponizne'' koji iz nekog razloga to moraju da trpe. Do kad je pitanje, ali je pitanje i zašto neko mora to da trpi.

Poštovanje među ljudima mora da postoji, ali da je neko ponizan...
To nije normalno po mom mišljenju.

 

[DUH]

@Indigo3 "Siroma' sam al' sam besan" trip
Najviše mrzim i muka mi da vidim siromašne ljude kako pred bogatijima budu ili namerno poltroni ili su prosto u nekom strahu.
To što si ti napisala neće postojati nikad. I sve je gore i gore.

 

[Mr No]

Pa... koren svakog zla je oholost, gordost, zloupotreba onoga što se ima.
Nema šta čovek da bude ponizan u odnosu na druge ljude, niti treba da se postavlja kao da je neko više biće u odnosu na druge.
Ako neko ima veća znanja, potencijale, više novca...ne treba da zbog toga bude tiranin, već da shvati da ima veću odgovornost od onih koji imaju manje.
Ali ljudi ništa ne znaju, neće da znaju, neće da se popravljaju i ispravljaju, i tako imaš nekog ko trenira strogoću i bahati se, i imaš ''ponizne'' koji iz nekog razloga to moraju da trpe. Do kad je pitanje, ali je pitanje i zašto neko mora to da trpi.

Poštovanje među ljudima mora da postoji, ali da je neko ponizan...
To nije normalno po mom mišljenju.

Ponizan iz ljubavi, pokoran iz straha.
Nije isto.

 

[Samsonight]

To što si ti napisala neće postojati nikad. I sve je gore i gore.

Može da postoji u mojoj kući, u mojoj porodici, među ljudima koje biram za svoje prijatelje, ostalo me ne zanima... jer nisam ni u poziciji da me mnogo zanima. Mislim, nisam slepac, ali svako radi onako kako misli da mora.

Ponizan iz ljubavi, pokoran iz straha.
Nije isto.

To je više sa nekog lingvističkog aspekta, i zavisi od toga kako ko razume te pojmove, i da li uopšte.
Za mene je u poštovanju ljudi moja najveća ljubav prema njima, ali nisam ni ponizna, ni pokorna. Prema mom shvatanju!
Prema tuđem će biti da sam i jedno i drugo jer se sklanjam pre nego što ću da se prepirem, ubeđujem, tučem...

 

[Loki]

Poniznost ne donosi ništa.Poštovanje se ne stiče tako što se sagne kičma pred nekim i klima glavom.

 

[Tanhojzer]

Poniznost nije isto što i poniženje. Jeste temelj svih vrlina, ako uzmemo u obzir da je na suprotnom polu od egocentričnosti i oholosti. Poniznost, shvaćena u pravo smislu reči može se smatrati sinonimom smirenoumlja. U odnosu sa drugim ljudima, to ne znači neku mazohističku sklonost ili smatrati se manjim, već manje misliti na sebe. U odnosu spram Boga znači smatrati se ništavnim. U životu voditi se maksimom stoicizma: Amor Fati. Cilj svake duhovnosti je, izmedju ostalog, sticanje smirenosti... ko je smiren taj nije ohol, gord, ponosan, egoističan, već nužno ponizan (u pravom smislu te reči), i ništa ga ne može uzdrmati pod plavim nebom.

 

[Mr No]

Poniznost nije isto što i poniženje. Jeste temelj svih vrlina, ako uzmemo u obzir da je na suprotnom polu od egocentričnosti i oholosti. Poniznost, shvaćena u pravo smislu reči može se smatrati sinonimom smirenoumlja. U odnosu sa drugim ljudima, to ne znači neku mazohističku sklonost ili smatrati se manjim, već manje misliti na sebe. U odnosu spram Boga znači smatrati se ništavnim. U životu voditi se maksimom stoicizma: Amor Fati. Cilj svake duhovnosti je, izmedju ostalog, sticanje smirenosti... ko je smiren taj nije ohol, gord, ponosan, egoističan, već nužno ponizan (u pravom smislu te reči), i ništa ga ne može uzdrmati pod plavim nebom.

Bravo!

 

[Nastia]

Poniznost jeste vrlina koja se cenila u Hrišćanstvu, da bi se održala poslušnost sirotinje spram gospodara.
Najvažnije je samopoštovanje i integritet. Čovek treba pre svega da poštuje sebe, a samopoštovanje ne treba brkati sa ohološću ili gordošću.
Samopoštovanje znači znati svoje granice, svoje spsobnosti i svoju poziciju, znati da si na pravom mestu u pravo vreme i to opravdavati svojim vrlinama. I isto tako poštovati tudji prostor. Čovek nema tada potrebe da se ponižava kada uvažava i poštuje druge, i pre svega uvažava i poštuje sebe.

Ponizan može biti samo spram sile života i prolaznosti, zubu vremena kome smo svi isti.

 

[Nastia]

Poniznost nije isto što i poniženje. Jeste temelj svih vrlina, ako uzmemo u obzir da je na suprotnom polu od egocentričnosti i oholosti. Poniznost, shvaćena u pravo smislu reči može se smatrati sinonimom smirenoumlja. U odnosu sa drugim ljudima, to ne znači neku mazohističku sklonost ili smatrati se manjim, već manje misliti na sebe. U odnosu spram Boga znači smatrati se ništavnim. U životu voditi se maksimom stoicizma: Amor Fati. Cilj svake duhovnosti je, izmedju ostalog, sticanje smirenosti... ko je smiren taj nije ohol, gord, ponosan, egoističan, već nužno ponizan (u pravom smislu te reči), i ništa ga ne može uzdrmati pod plavim nebom.

Meni ovo lični na flegmatičnost.

Teško ćeš jednog kolerika naterati da tako razmišlja, a temperament se ne može ukrotiti ni menjati.

 

[Tanhojzer]

Meni ovo lični na flegmatičnost.

Teško ćeš jednog kolerika naterati da tako razmišlja, a temperament se ne može ukrotiti ni menjati.

Hm, ne bih rekao. Sam sam školski primerak koleričnog temperamenta, ali usled godina rada na sebi i interesovanja za razne sisteme samorazvoja (mislim na tradicionalne, a ne new age metode), uspeo sam da krenem ka procesu menjanja samoga sebe.

Poniznost jeste vrlina koja se cenila u Hrišćanstvu, da bi se održala poslušnost sirotinje spram gospodara.

Ne samo u hrišćanstvu, i ne samo kod sirotinje. Buda je bio princ; car Marko Aurelije, stoički filozof, vojskovođa i državnik; Seneka državnik; Mojsije; car David... itd. Oni ponizan duh smatraju velikim postignućem... i sami su svedočili tu vrlinu svojim primerom.

Na samopoštovanje se poziva svaki čovek, ali samo onaj ko može sebe videti u pravom svetlu, i ko ukloni zavesu ega, može spaziti koji su elementi njegove ličnosti za poštovanje a koji su za popravljanje, i neće se buniti kada pretpi ukor. Mi danas vidimo ljude koji ne daju na sebe ni po koju cenu, koji su prave prepametni, ne trpe kritiku, jer nikada se ne zagledaju malo dublje u sebe. Naravno, treba praviti razliku između zdravog samopoštovanja, i onog samopoštovanja o kojem govori većina ljudi, a koji je na granici sa idealizovanjem samoga sebe. Ja često priču o sticanju poniznosti dovodim u vezu sa smirenoumljem u hrišćanstvu i konceptom mushin u zen budizmu... sloboda od ega.

 

[DUH]

Teško će bilo ko uspeti tako da razmišlja.
To me podseti na jednu knjigu "Zen priče".
Tanhojzer je napisao ovo odlično, ali niko naročito u današnje vreme nema te živce, kao prvo.
Strpljenje prvo, pa sve ostalo. A to je teško i spram budizma i ove teorije ako ne i nemoguće.

 

[DUH]

Teško će bilo ko uspeti tako da razmišlja.
To me podseti na jednu knjigu "Zen priče".
Tanhojzer je napisao ovo odlično, ali niko naročito u današnje vreme nema te živce, kao prvo.
Strpljenje prvo, pa sve ostalo. A to je teško i spram budizma i ove teorije ako ne i nemoguće.

 

[Nastia]

Hm, ne bih rekao. Sam sam školski primerak koleričnog temperamenta, ali usled godina rada na sebi i interesovanja za razne sisteme samorazvoja (mislim na tradicionalne, a ne new age metode), uspeo sam da krenem ka procesu menjanja samoga sebe.

U kom smislu?
Zamisli da si na nekoj odgovornoj poslovnoj poziciji i treba da odbraniš recimo svoj projekat?
Od uspeha tvog projekta zavisi poslovanje firme, biznis i egzistencija tima?
Ovde se, recimo uopšte ne mora raditi o poniznosti već o razvoju veština komunikacije koje se baziraju na neugrožavanju tudje ličnosti i ega, veštoj verbalnoj komunikaciji.

Ne samo u hrišćanstvu, i ne samo kod sirotinje. Buda je bio princ; car Marko Aurelije, stoički filozof, vojskovođa i državnik; Seneka državnik; Mojsije; car David... itd. Oni ponizan duh smatraju velikim postignućem... i sami su svedočili tu vrlinu svojim primerom.

Ljudi o kojima pišeš su živeli u potpuno drugom vremenu.
Treba sve posmatrati u konceptu vremena u kome živimo.
Da li bi ti danas išao bosonog i živeo od toga šta ti drugi daju za obrok?

Za nepoznavanje granica gde samopoštovanje prerasta u gordost zaslužan je nedstatak emocionalne inteligencije jednako kao što je zaslužan za nerazlikovanje i mešanje dobrote i slabosti, ili skromnosti i nedostatka ambicija.

 

[Andrej Bolkonski]

Uopste se ne slazem sa tvrdnjom,da je poniznost vrlina.Poniznost je znak,da je neko iskompleksiran,da ima kompleks inferiornosti. treba biti
osecajan,treba biti spreman za pruzanje svakovrsne pomoci drugima.To da.Ali Poniznost koju nam Pravoslavna crkva servira,kao jednu od osnovnih
vrednosti hriscanstva ,nije nista drugo,nego manipulacija masama neukih vernika.

 

[Milan od Gruze]

Poniznost pred vrlinom je vrlina.
Poniznost pred porokom je mana.

 

[Andrej Bolkonski]

Milan od Gruze...Milane kuco stara.Shvati da poniznost,ma kako je okretao i obrtao,nije vrlina.To su crkveni mesetari,nastojali oduvek,da unesu u glave
obicnog puka,kako bi lakse manipulisali tim jadnim pukom. Pozdrav i cuvaj se Korone....
Vidim da ti pise,da si buduca legenda.
Ja sam na moju veliku radost,legenda VEC SADA !

 

[Tanhojzer]

U kom smislu?
Zamisli da si na nekoj odgovornoj poslovnoj poziciji i treba da odbraniš recimo svoj projekat?
Od uspeha tvog projekta zavisi poslovanje firme, biznis i egzistencija tima?
Ovde se, recimo uopšte ne mora raditi o poniznosti već o razvoju veština komunikacije koje se baziraju na neugrožavanju tudje ličnosti i ega, veštoj verbalnoj komunikaciji.

Misliš u kom smislu radim na menjanju sebe? Ili?

Nema potrebe da zamišljam već radim na sličnim pozicijama... iako sam možda i mlad za takvu poziciju, smatram da umem sa ljudima, i da sam promenio pristup problemima. Ne pravim se tipičan gazda, ne donosim odluke sam već se konsultujem, ne pravim se najpametnijim, sebe stavim na poslednje mesto (dok sam se nekad stavljao na prvo i sav bio u svome Ja) u nekim banalnim situacijama a ljudi to osete kao da si im učinio ne znam šta, kritika upućena drugima mora biti diskretna i donekle šifrovana a ne napadna, imati strpljenje u odnosima sa drugima, ne podizati ton jer to upravo shvate kao atak na sebe, ponašati se dostojanstveno ali ne bahato i arogantno... dok s druge strane, prema nekima se mora zauzeti izuzetno oštar i energičan ukoravajući stav, ukoliko njihovo bezobrazno ponašanje i pristup poslu prevazilazi svaku meru. Tada i drugi vide da nisi tupadžija i naivko koga mogu da zavlače već da imaš i drugu stranu.
Čovek se mora truditi da postane kompletan... da ne bude samo dobar, već i strog, ne samo milosrdan već i oštar kada zatreba, ne samo tih nego i bučan, ne samo ekstrovertan nego i introvertan, ne samo pričljiv, nego i ćutljiv, ne samo umno i duhovno snažan (kontemplacijom, čitanjem...) već i telesno , fizičkim treningom. To je neka suština mog razmišljanja na tu temu.

Ljudi o kojima pišeš su živeli u potpuno drugom vremenu
Treba sve posmatrati u konceptu vremena u kome živimo.
Da li bi ti danas išao bosonog i živeo od toga šta ti drugi daju za obrok?

Tačno je da su vremena drugačija, ali iskušenja za ego su manje više ista. Moć, uticaj , bogatstvo, ljubomora, sujeta.. sve je to ostalo nepromenjeno. Samo je danas više sredstava materijalnih za uživanje. Da li neki egocentrični manijak na mestu predsednika ili premijera se suočava sa više izazova od Marka Aurelija, koji je znamo u kakvom nemirnom vremenu živeo, kada su svi Rimu radili o glavu?
Opet kažem, sve zavisi iz kojeg ugla gledamo osobinu poniznosti... dal kao snishodljivost, strah i defetizam neke slabe ličnosti;
ili kao smirenoumlje neke snažne ličnosti, shvatanje sopstvene nevažnosti u širem okviru spram vremena, boga, univerzuma, kako god, odsustva osuđivanja drugih ljudi, kritikovanja samog sebe zarad usavršavanja sebe. Jer u prvom slučaju je to degutantna osobina, a u drugom slučaju divna. Slično kao kada neko ko je slab telesno i u deficitu s hrabrošću istrpi neki šamar, i kada to istrpi neko za koga znaš da je mogao uzvatiti drugoj osobi 5x jace a nije ucinio. Prvo je inferiornost, a drugo izdizanje iznad situacije.

Za nepoznavanje granica gde samopoštovanje prerasta u gordost zaslužan je nedstatak emocionalne inteligencije jednako kao što je zaslužan za nerazlikovanje i mešanje dobrote i slabosti, ili skromnosti i nedostatka ambicija.

-----------

Sa ovim se slažem.

 

[Milan od Gruze]

Milan od Gruze...Milane kuco stara.Shvati da poniznost,ma kako je okretao i obrtao,nije vrlina.To su crkveni mesetari,nastojali oduvek,da unesu u glave
obicnog puka,kako bi lakse manipulisali tim jadnim pukom. Pozdrav i cuvaj se Korone....
Vidim da ti pise,da si buduca legenda.
Ja sam na moju veliku radost,legenda VEC SADA !

Gordost i drskost je ne biti ponizan pred vrlinom.
Ko ne postuje vrlinu, taj je nece ni imati.

 

[Nastia]

Za mene je to sve domen emocionalne inteligencije. A ona se uči, stiče, izmedju ostalog introspekcijom, radom, analiziranjem, zrelošću, mudrošću, to su i komunikacione veštine, veštine ubedljivosti, liderstva, sposobnost upravljanja drugima. U krajnjem cilju imaju određenu vrstu koristi, tj da sprovedeš neki projekat ili ideju, da je "prodaš" za njihovo odobravanje, prihvatanje i na kraju sprovođenje.

Zato je ta vrsta duhovnih vrlina teško prihvatljiva u realnosti, kada živiš po principu razmene dobara, a sve je razmena: tvoja ideja i pomirljivi pristup, poštovanje i uvažavanje za njihovo izvršavanje i sprovodjenje tvoje ideje u delo. Na neki surovi način, ogoljeno u realnosti to je i vrsta manipulacije.
Slažem se da je potrebno smiriti divljanje svog ega, to u krajnjem cilju ne vodi saradnji ni dobrim medjuljudskim odnosima, ali smatram da je veliki deo religioznih vrlina proistekao iz potrebe da se održi poslušnost podređenih i uguši svaka ideja neke pobune.

pet kažem, sve zavisi iz kojeg ugla gledamo osobinu poniznosti... dal kao snishodljivost, strah i defetizam neke slabe ličnosti;
ili kao smirenoumlje neke snažne ličnosti, shvatanje sopstvene nevažnosti u širem okviru spram vremena, boga, univerzuma, kako god

Sa ovim se skroz slažem. Kada sebe posmatraš i postaviš u širu sliku onda shvatiš da si samo zrno peska u univerzumu i vremenu i da s bitan samo određenim ljudima, u sadašnjem trenutku.