Jeca_90
Zainteresovan član
- Poruka
- 150
Iako sam svesna da mi niko konkretno pomoci ne moze, sem sama sebi, lakse bi mi bilo da cujem da su i drugi imali slicnih problema i ako jesu, kako su pregrmeli tezak period.
Stvar je u tome da sam bez ikakve volje i motivacije za ucenje. Inace sam osoba kojoj je lenjost strana i koja svoje obaveze ozbiljno shvata, cesto i previse... pa toliko da i sebe podredim istim! Nastupilo je jedno totalno prezasicenje, i gadjenje od knjige sto mislim da je rezultat ucestalog strebanja i zesceg tempa koje je sama Bolonja nametnula, ali i ja sama, jer sam osoba koja uvek daje maximum od sebe, i tezi uspehu, pravi borac... Na kraju kad se covek posabere, dodje do saznanja da se ucilo gotovo 10 meseci bez neke vece, kvalitetne pauze. Sada mi je ostalo nekih 400 strana da zavrsim godinu, ali ja nisam u stanju! Svime sam se pokusavala motivisati, stipendijom, odmorom nakon, a sto je najvaznije, budzetom, jer na mom faksu se mora ocistiti godina da bi se bilo na trosku drzave, a ja nisam u zavidnoj materijalnoj situaciji da bi mi bilo svejedno.
U kratkim crtama, deprimirana sam i osecam krivicu jer sama sebe kocim i ne znam kako sebi da pomognem
Stvar je u tome da sam bez ikakve volje i motivacije za ucenje. Inace sam osoba kojoj je lenjost strana i koja svoje obaveze ozbiljno shvata, cesto i previse... pa toliko da i sebe podredim istim! Nastupilo je jedno totalno prezasicenje, i gadjenje od knjige sto mislim da je rezultat ucestalog strebanja i zesceg tempa koje je sama Bolonja nametnula, ali i ja sama, jer sam osoba koja uvek daje maximum od sebe, i tezi uspehu, pravi borac... Na kraju kad se covek posabere, dodje do saznanja da se ucilo gotovo 10 meseci bez neke vece, kvalitetne pauze. Sada mi je ostalo nekih 400 strana da zavrsim godinu, ali ja nisam u stanju! Svime sam se pokusavala motivisati, stipendijom, odmorom nakon, a sto je najvaznije, budzetom, jer na mom faksu se mora ocistiti godina da bi se bilo na trosku drzave, a ja nisam u zavidnoj materijalnoj situaciji da bi mi bilo svejedno.
U kratkim crtama, deprimirana sam i osecam krivicu jer sama sebe kocim i ne znam kako sebi da pomognem
Shvatam, mada mislim da je kod mene problem psihickog zamora. Pritisak na mene niko ne vrsi, ja ga vrsim sama na sebe. Mozda je stvar u tome, da treba opustenije pristupati obavezi, i ne forsirati se, sto sam ja mozda i cinila. Izgleda da kod mnogih dodje to pucanje, a nije ni cudo sa kakvim nas glupostima zamaraju, koja nam, ruku na srce i nikad nece zatrebati sutra na poslu. 
bez četr pet nema priče 
