medved_bg
Elita
- Poruka
- 15.540
Da, a tu osobinu mnogi pri zaposljavanju uzimaju za tezhu manu i imaju svoje razloge za to koji su opravdani ako su u pitanju dva kandidata koja se mogu izjednaciti po ostalim kvalitetima ili ako je poslodavcu bitnije kakav je imidz firme u odnosu na odnos medju zaposlenima. Na najobicnijem konkursu, tesko je ustanoviti da li je kandidat dobra dusica, ali se, eto na osnovu njegovog izgleda, moze izvuci upravo ta neumerenost kao osobina i da to bude presudno. To da li se nama licno to svidja ili ne, krajnje je nebitno kad je u pitanju tudj novac koji se daje na plate. Onaj ko placa, on i odlucuje. Mogu debeli dizati glas do neba, ali ce poslodavci uvek imati svoje licne kriterijume. Mada, verujem da bi retko koji poslodavac odbio krajnje kvalitetnu debelu osobu samo zbog izgleda ako je, po nekim drugim kriterijumima, najbolji kandidat za odredjeni posao.
Činjenica je da, kad se izdvoje najbolji kandidati, recimo jednaki prema svim profesionalnim kriterijumima, odluka se donese prema ličnim afinitetima. Ako muškarac bira, izabraće npr. lepšu devojku. Žena će izabrati npr. ružniju devojku ili lepšeg muškarca.
Neki drugi muškarac će izabrati atraktivnu devojku ili onu zakopčanu do grla.
Ali stvar je u tome da tada izbijaju lični afiniteti, lični kriterijumi, lične predrasude, lična shvatanja lepote ili moralne vrednosti ili nečega drugog. I, naravno, i to je ljudski i ne može se zamerati, ako je pre toga ispoštovano korektno profesionalno ocenjivanje. Jednostavno, nakon profesionalnog vrednovanja, nije "kliknulo" između nekog kandidata i poslodavca.
A onda se može filozofirati na sto načina i ti lični utisci "prevoditi" u profesionalne argumente.
Neumerenost može da znači i neumerenost u poslu. Ili se iz gojaznosti može izvući zaključak "teško će naći muža, dakle neće uskoro na porodiljsko". Postoje jake predrasude da su gojazni ljudi dobrice i poštenjačine, ili zlobni i zavidni spetkaroši, zbog kompleksa - iako potpuno suprotne, obe su veoma rasprostranjene.
Mislim, jeko, da to što ti opisuješ je upravo jedno takvo "prevođenje". Lični afiniteti i predrasude, pogotovo vezani za telesne karakteristike (dakle, ne izgled u smislu dress-code-a) nemaju potporu u čistom profesionalizmu i tu se ne treba zavaravati.
Jednom prilikom, kad je trebalo da izaberem firmu za jedan posao, napravila sam "tender", jasnu definiciju uslova i kriterijuma da bih dobila što više uporedivih ponuda.
Izdvojile su se dve, visoko iznad ostalih, ali jednake. Čak su i utisci bazirani na razgovoru sa njihovim predstavnicima bili podjednako pozitivni. Odlučila sam se za onu čiji je direktor mnoooogo dobar frajer. Kad već radim, da makar gledam u lepo
Svojim nadređenima sam otvoreno rekla kako sam prelomila i niti je iko to komentarisao kao nešto neprofesionalno niti ja dan danas imam neku grižu savesti zbog toga. Ali isto tako, ne "prevodim" da sam to odlučila jer su lepi ljudi srećniji i zadovoljniji, samim tim sigurniji u sebe, što ih čini dobrim profesionalcima ili da su visoki markatni muškarci dobri rukovodioci jer zrače autoritetom već samom pojavom, pa bolje i uspešnije organizuju posao. Jok, brate, bio je melem za moje oči.
Al eto i toga ima. Privatnik na to ima pravo jer je u pitanju njegov novac.
