Политичко-психолошки профил ћација (менталитет подаништва)

Poruka
18.616
Политичко-психолошки профил једног сегмента становништва који подржава власт не из материјалног интереса, већ из уверења, навике или психолошких потреба.




Психолошки профил „добровољних“ подржаваоца режима


У свакој ауторитарној власти постоји група грађана која је финансијски или интересно везана за власт, али и онај „добровољни“ део – људи који је подржавају искрено, без директне материјалне користи. Они су често кључ за одржавање режима, јер својим бројем и буком дају легитимитет, а власт их користи као доказ да „народ подржава“ актуелну политику.


1. Низак ниво образовања и критичког мишљења


  • Образовање није само збирка информација, већ и способност да се те информације анализирају, упоређују и провере.
  • Ови људи често немају развијене механизме критичког мишљења, па лако прихватају наративе које добију од медија под контролом власти.
  • Информације не филтрирају по истинитости, већ по томе како се уклапају у њихову емотивну слику света.

2. Емоционално размишљање и импулсивност


  • Доминантно реагују на емотивне апеле – приче о „издајницима“, „спаситељу нације“ или „спољној завери“.
  • Разум се повлачи пред емоцијом, па често гласају или реагују на основу страха, беса или наивне наде, а не рационалних аргумената.

3. Психолошка потреба за вођом


  • Имају јаку потребу за фигурама ауторитета које ће „све средити“ и „заштитити народ“.
  • Осећај сигурности проналазе у култу личности, где вођа постаје симбол нације, породице и правде.
  • Субмисивност (покорност) је често дубоко укорењена – од породичног васпитања до школског система који награђује послушност, а кажњава самостално мишљење.

4. Негативан став према демократији и владавини права


  • Демократија за њих делује „хаотично“ јер подразумева плурализам мишљења, компромисе и институционалну контролу.
  • Лакше им је да верују у једну, јасну и „чврсту руку“ него у сложене демократске процесе.
  • Верују да „народ“ треба да има једног вођу, а не институције које га контролишу.

5. Страх од промене


  • Промене доживљавају као опасност, чак и ако су услови лоши.
  • Воле познато окружење, макар било лоше, јер је непознато – непредвидиво.
  • Промена власти за њих значи неизвесност, што појачава страх и гура их ка статусу кво.

6. Припадност „племену“


  • Политичка подршка често постаје идентитет – „ми“ против „њих“.
  • Било каква критика власти доживљавају као напад на своју групу, породицу или начин живота.
  • Та „племенска“ припадност чини их отпорним на чињенице које руше наратив, јер одбијање власти доживљавају као издају сопствене групе.

7. Лакоћа манипулације кроз медије


  • Зависни су од телевизије као главног извора информација, често без контакта са независним изворима.
  • Континуирано излагање пропаганди појачава ефекат, јер што дуже чују једну причу, то је она „стварнија“.


Кратко: велики део „добровољних“ подржаваоца режима често су старији људи — пензионери — и постоји очигледан генерацијски јаз: млађи слојеви друштва конзумирају информације на другачији начин и често имају другачија политичка очекивања.


  1. Генерацијска демографија — махом старији/пензионери.
    Овакви симпатизери су често из генерације 55+ која прати телевизију и традиционалне медије — управо канале који имају највећи досег у старости. То помаже да им се понављају исти наративи и симболи, што појачава лојалност.
  2. Режим им се обраћа преко медија које прате (телевизија, неке емисије и локални канали).
    Стратегија контроле или снажног присуства у традиционалним медијима значи да је порука дозирана и усмерена ка аудиторijumu који је најосетљивији — старијим грађанима. Истовремено, млади добијају поруке преко друштвених мрежа и других канала где су наративи другачији, што ствара конфликт интереса и разумевања између генерација.
  3. Генерацијски сукоб (polarity).
    Млађи често желе промене, више дигиталне слободе и транспарентности; старији више цене стабилност, ред и сигурност — па им поруке о „чврстој руци“ делују привлачно. То је један од разлога зашто постоји видљив политички јаз међу генерацијама.
  4. Како то појачава остале карактеристике које си већ набројао:
    • Едукативни и медијски вакуум: ако живиш у окружењу где је ТВ главни извор информација (а интернет/алитернативни извори су мање присутни), критичка провера информација је слабија.
    • Емоционална осетљивост + носталгија: рођаци, пријатељи и локална заједница често реафирмишу исте ставове — круг потврде је јачи у старијим генерацијама.
    • Социјална изолованост и економска уразпрострањеност: пензионери са фиксним примањима више цене стабилност и сећања на „ред“ — стога им гаранције и симболи власти много значе. (ова тачка је синтеза с општим демографским и социолошким налазима из региона.)
  5. Контекст избора и медија: посматрачи избора и извештаји указивали су да је предизборни простор у Србији био високо поларизован и да су медијски услови фаворизовали владајућу странку у одређеним аспектима, што додатно појачава ефекат који описујемо.


📌 Закључак
Ови људи нису нужно зли, већ су у великој мери производ система који је годинама обликовао њихове вредности, емоције и навике. Њихова подршка власти није резултат рационалне процене, већ емотивне, психолошке и културолошке матрице. Управо зато су отпорни на чињенице, али веома осетљиви на симболе, емоције и поруке које долазе од вође.
 
Политичко-психолошки профил једног сегмента становништва који подржава власт не из материјалног интереса, већ из уверења, навике или психолошких потреба.




Психолошки профил „добровољних“ подржаваоца режима


У свакој ауторитарној власти постоји група грађана која је финансијски или интересно везана за власт, али и онај „добровољни“ део – људи који је подржавају искрено, без директне материјалне користи. Они су често кључ за одржавање режима, јер својим бројем и буком дају легитимитет, а власт их користи као доказ да „народ подржава“ актуелну политику.


1. Низак ниво образовања и критичког мишљења


  • Образовање није само збирка информација, већ и способност да се те информације анализирају, упоређују и провере.
  • Ови људи често немају развијене механизме критичког мишљења, па лако прихватају наративе које добију од медија под контролом власти.
  • Информације не филтрирају по истинитости, већ по томе како се уклапају у њихову емотивну слику света.

2. Емоционално размишљање и импулсивност


  • Доминантно реагују на емотивне апеле – приче о „издајницима“, „спаситељу нације“ или „спољној завери“.
  • Разум се повлачи пред емоцијом, па често гласају или реагују на основу страха, беса или наивне наде, а не рационалних аргумената.

3. Психолошка потреба за вођом


  • Имају јаку потребу за фигурама ауторитета које ће „све средити“ и „заштитити народ“.
  • Осећај сигурности проналазе у култу личности, где вођа постаје симбол нације, породице и правде.
  • Субмисивност (покорност) је често дубоко укорењена – од породичног васпитања до школског система који награђује послушност, а кажњава самостално мишљење.

4. Негативан став према демократији и владавини права


  • Демократија за њих делује „хаотично“ јер подразумева плурализам мишљења, компромисе и институционалну контролу.
  • Лакше им је да верују у једну, јасну и „чврсту руку“ него у сложене демократске процесе.
  • Верују да „народ“ треба да има једног вођу, а не институције које га контролишу.

5. Страх од промене


  • Промене доживљавају као опасност, чак и ако су услови лоши.
  • Воле познато окружење, макар било лоше, јер је непознато – непредвидиво.
  • Промена власти за њих значи неизвесност, што појачава страх и гура их ка статусу кво.

6. Припадност „племену“


  • Политичка подршка често постаје идентитет – „ми“ против „њих“.
  • Било каква критика власти доживљавају као напад на своју групу, породицу или начин живота.
  • Та „племенска“ припадност чини их отпорним на чињенице које руше наратив, јер одбијање власти доживљавају као издају сопствене групе.

7. Лакоћа манипулације кроз медије


  • Зависни су од телевизије као главног извора информација, често без контакта са независним изворима.
  • Континуирано излагање пропаганди појачава ефекат, јер што дуже чују једну причу, то је она „стварнија“.


Кратко: велики део „добровољних“ подржаваоца режима често су старији људи — пензионери — и постоји очигледан генерацијски јаз: млађи слојеви друштва конзумирају информације на другачији начин и често имају другачија политичка очекивања.


  1. Генерацијска демографија — махом старији/пензионери.
    Овакви симпатизери су често из генерације 55+ која прати телевизију и традиционалне медије — управо канале који имају највећи досег у старости. То помаже да им се понављају исти наративи и симболи, што појачава лојалност.
  2. Режим им се обраћа преко медија које прате (телевизија, неке емисије и локални канали).
    Стратегија контроле или снажног присуства у традиционалним медијима значи да је порука дозирана и усмерена ка аудиторijumu који је најосетљивији — старијим грађанима. Истовремено, млади добијају поруке преко друштвених мрежа и других канала где су наративи другачији, што ствара конфликт интереса и разумевања између генерација.
  3. Генерацијски сукоб (polarity).
    Млађи често желе промене, више дигиталне слободе и транспарентности; старији више цене стабилност, ред и сигурност — па им поруке о „чврстој руци“ делују привлачно. То је један од разлога зашто постоји видљив политички јаз међу генерацијама.
  4. Како то појачава остале карактеристике које си већ набројао:
    • Едукативни и медијски вакуум: ако живиш у окружењу где је ТВ главни извор информација (а интернет/алитернативни извори су мање присутни), критичка провера информација је слабија.
    • Емоционална осетљивост + носталгија: рођаци, пријатељи и локална заједница често реафирмишу исте ставове — круг потврде је јачи у старијим генерацијама.
    • Социјална изолованост и економска уразпрострањеност: пензионери са фиксним примањима више цене стабилност и сећања на „ред“ — стога им гаранције и симболи власти много значе. (ова тачка је синтеза с општим демографским и социолошким налазима из региона.)
  5. Контекст избора и медија: посматрачи избора и извештаји указивали су да је предизборни простор у Србији био високо поларизован и да су медијски услови фаворизовали владајућу странку у одређеним аспектима, што додатно појачава ефекат који описујемо.


📌 Закључак
Ови људи нису нужно зли, већ су у великој мери производ система који је годинама обликовао њихове вредности, емоције и навике. Њихова подршка власти није резултат рационалне процене, већ емотивне, психолошке и културолошке матрице. Управо зато су отпорни на чињенице, али веома осетљиви на симболе, емоције и поруке које долазе од вође.
,,,stvarno ne znam kolika je razlika u procentima onih koji su protiv vlasti i onih drugih ,,, koji su za vlast,,,ali
,,,ovo je vređanje jednog dobrog dela glasačko sposobne populacije u Srbiji,,,nije ok ovakvo neshto,,,
,,, nije moje da komentarishem unutrašnje poslove i stanje u Srbiji,,,ovo je prvi put i zadnji da komentarishem na ovim temama,,,,ali nisam mogao da odolim i ukazhem na shtetnost ovakvog etiketiranja i podele ljudi na ovakav nachin,,,
,,,toliko od mene,,,
 
Blokaderstvo je mahom rezultat psiholoske manipulacije maloletnicima i mladjim punoletnicima, nema nista gore od toga.
Овакви симпатизери су често из генерације 55+ која прати телевизију и традиционалне медије — управо канале који имају највећи досег у старости. То помаже да им се понављају исти наративи и симболи, што појачава лојалност.
Jeste, ne veruju da je zemlja ravna ploca i da ih ubijaju zvucni topovi i kemtrejlsi...
 
Poslednja izmena:
''Ćaci'' su svi samostalni i slobodoljubivi Srbi, koji nisu članovi nijedne stranke i organizacije, imaju samo Srbiju kao svoju kuću i drugo im ne treba. Studenti su podanici svoji akademskih gazdi koji ih pujdaju i usađuju im moronske ideje o svetu i životu.
Sto se deru "ACO SVRBI ME!!!" redovno na placenim skupovima? Zasto ih je sve blam i stid ako ih neko slika?
 
,,,stvarno ne znam kolika je razlika u procentima onih koji su protiv vlasti i onih drugih ,,, koji su za vlast,,,ali
,,,ovo je vređanje jednog dobrog dela glasačko sposobne populacije u Srbiji,,,nije ok ovakvo neshto,,,
,,, nije moje da komentarishem unutrašnje poslove i stanje u Srbiji,,,ovo je prvi put i zadnji da komentarishem na ovim temama,,,,ali nisam mogao da odolim i ukazhem na shtetnost ovakvog etiketiranja i podele ljudi na ovakav nachin,,,
,,,toliko od mene,,,
Па ти си или ''неутрални ћаци'' или не знам шта ако не можеш да схватиш да сви људи су за неку власт, али нису сви за владавину једног човека званог АВ.
Како ја могу да увредим припадника ромске популације, који нема појма ко се кандидује на изборима, али излази редовно јер је плаћен од СНСа да гласа ? Е сад, да су само Роми, него има највише Срба и других.

Како ја могу да увредим некога, ако му кажем ''ти си ми важнији до Вучића и гласаћу за тебе (или за било кога од 6 милиона грађана), само да оној штеточини видимо леђа''.
А он ми каже ''а не, ја немам мозак и ја нисам слободан човек, него истина је оно што ми Вучићевић каже да мислим''.
 
Dokaz da su ljudi koji podrzavaju SNS sumnjivog moralnog sklopa je sto nikad, ali nikad nece kritikovati vlast zbog nepreuzimanja nikakve odgovornosti za smrt 16 ljudi u N.Sadu. Nisu li stradali zemljaci naprednima isto kao i nama ostalima? Ne bi li i oni sami, da je njima neko blizak stradao, vristali do neba ?
 
Dokaz da su ljudi koji podrzavaju SNS sumnjivog moralnog sklopa je sto nikad, ali nikad nece kritikovati vlast zbog nepreuzimanja nikakve odgovornosti za smrt 16 ljudi u N.Sadu. Nisu li stradali zemljaci naprednima isto kao i nama ostalima? Ne bi li i oni sami, da je njima neko blizak stradao, vristali do neba ?
A dokaz vaseg nemorala je sto nikad ne krivite Branka Ruzica za masakr u Ribnikaru, samo zato sto vam je politicki blizak. :kafa: Zamisli da je tvoje dete tu stradalo, da li bi ti onda bilo svejedno za koga si?
 
A dokaz vaseg nemorala je sto nikad ne krivite Branka Ruzica za masakr u Ribnikaru, samo zato sto vam je politicki blizak. :kafa: Zamisli da je tvoje dete tu stradalo, da li bi ti onda bilo svejedno za koga si?
Pa realno, nije on kriv, nije nikakvom korupcijom prouzrokovao da onaj krene da ubija po školi.
Ali kriiv su av i Željko Mitrović zbog širenja agresije preko televizija.
 
Ali kriiv su av i Željko Mitrović zbog širenja agresije preko televizija.
Krivi su svi koji promovisu americku kulturu i filmove, na Pinku toga nema, samo turske serije i svakodnevnica iz studentskih domova (rijaliti)...
Ameriku najpre promovise N1, posto su njihovi...
Pa realno, nije on kriv, nije nikakvom korupcijom prouzrokovao da onaj krene da ubija po školi.
Ima mnogo gorih stvari od korupcije u kojima moze da se omane i dovede do toga.
 
Политичко-психолошки профил једног сегмента становништва који подржава власт не из материјалног интереса, већ из уверења, навике или психолошких потреба.




Психолошки профил „добровољних“ подржаваоца режима


У свакој ауторитарној власти постоји група грађана која је финансијски или интересно везана за власт, али и онај „добровољни“ део – људи који је подржавају искрено, без директне материјалне користи. Они су често кључ за одржавање режима, јер својим бројем и буком дају легитимитет, а власт их користи као доказ да „народ подржава“ актуелну политику.


1. Низак ниво образовања и критичког мишљења


  • Образовање није само збирка информација, већ и способност да се те информације анализирају, упоређују и провере.
  • Ови људи често немају развијене механизме критичког мишљења, па лако прихватају наративе које добију од медија под контролом власти.
  • Информације не филтрирају по истинитости, већ по томе како се уклапају у њихову емотивну слику света.

2. Емоционално размишљање и импулсивност


  • Доминантно реагују на емотивне апеле – приче о „издајницима“, „спаситељу нације“ или „спољној завери“.
  • Разум се повлачи пред емоцијом, па често гласају или реагују на основу страха, беса или наивне наде, а не рационалних аргумената.

3. Психолошка потреба за вођом


  • Имају јаку потребу за фигурама ауторитета које ће „све средити“ и „заштитити народ“.
  • Осећај сигурности проналазе у култу личности, где вођа постаје симбол нације, породице и правде.
  • Субмисивност (покорност) је често дубоко укорењена – од породичног васпитања до школског система који награђује послушност, а кажњава самостално мишљење.

4. Негативан став према демократији и владавини права


  • Демократија за њих делује „хаотично“ јер подразумева плурализам мишљења, компромисе и институционалну контролу.
  • Лакше им је да верују у једну, јасну и „чврсту руку“ него у сложене демократске процесе.
  • Верују да „народ“ треба да има једног вођу, а не институције које га контролишу.

5. Страх од промене


  • Промене доживљавају као опасност, чак и ако су услови лоши.
  • Воле познато окружење, макар било лоше, јер је непознато – непредвидиво.
  • Промена власти за њих значи неизвесност, што појачава страх и гура их ка статусу кво.

6. Припадност „племену“


  • Политичка подршка често постаје идентитет – „ми“ против „њих“.
  • Било каква критика власти доживљавају као напад на своју групу, породицу или начин живота.
  • Та „племенска“ припадност чини их отпорним на чињенице које руше наратив, јер одбијање власти доживљавају као издају сопствене групе.

7. Лакоћа манипулације кроз медије


  • Зависни су од телевизије као главног извора информација, често без контакта са независним изворима.
  • Континуирано излагање пропаганди појачава ефекат, јер што дуже чују једну причу, то је она „стварнија“.


Кратко: велики део „добровољних“ подржаваоца режима често су старији људи — пензионери — и постоји очигледан генерацијски јаз: млађи слојеви друштва конзумирају информације на другачији начин и често имају другачија политичка очекивања.


  1. Генерацијска демографија — махом старији/пензионери.
    Овакви симпатизери су често из генерације 55+ која прати телевизију и традиционалне медије — управо канале који имају највећи досег у старости. То помаже да им се понављају исти наративи и симболи, што појачава лојалност.
  2. Режим им се обраћа преко медија које прате (телевизија, неке емисије и локални канали).
    Стратегија контроле или снажног присуства у традиционалним медијима значи да је порука дозирана и усмерена ка аудиторijumu који је најосетљивији — старијим грађанима. Истовремено, млади добијају поруке преко друштвених мрежа и других канала где су наративи другачији, што ствара конфликт интереса и разумевања између генерација.
  3. Генерацијски сукоб (polarity).
    Млађи често желе промене, више дигиталне слободе и транспарентности; старији више цене стабилност, ред и сигурност — па им поруке о „чврстој руци“ делују привлачно. То је један од разлога зашто постоји видљив политички јаз међу генерацијама.
  4. Како то појачава остале карактеристике које си већ набројао:
    • Едукативни и медијски вакуум: ако живиш у окружењу где је ТВ главни извор информација (а интернет/алитернативни извори су мање присутни), критичка провера информација је слабија.
    • Емоционална осетљивост + носталгија: рођаци, пријатељи и локална заједница често реафирмишу исте ставове — круг потврде је јачи у старијим генерацијама.
    • Социјална изолованост и економска уразпрострањеност: пензионери са фиксним примањима више цене стабилност и сећања на „ред“ — стога им гаранције и симболи власти много значе. (ова тачка је синтеза с општим демографским и социолошким налазима из региона.)
  5. Контекст избора и медија: посматрачи избора и извештаји указивали су да је предизборни простор у Србији био високо поларизован и да су медијски услови фаворизовали владајућу странку у одређеним аспектима, што додатно појачава ефекат који описујемо.


📌 Закључак
Ови људи нису нужно зли, већ су у великој мери производ система који је годинама обликовао њихове вредности, емоције и навике. Њихова подршка власти није резултат рационалне процене, већ емотивне, психолошке и културолошке матрице. Управо зато су отпорни на чињенице, али веома осетљиви на симболе, емоције и поруке које долазе од вође.
Pa i podrska opozicija ista fora.I ko je u pravu dje je istina
 
A dokaz vaseg nemorala je sto nikad ne krivite Branka Ruzica za masakr u Ribnikaru, samo zato sto vam je politicki blizak. :kafa: Zamisli da je tvoje dete tu stradalo, da li bi ti onda bilo svejedno za koga si?
Kakav sad Branko Ruzic???? I kako je on meni politicki blizak?
Majko sveta, vi naprednjaci lupate ko maksim po diviziji
 

Back
Top