Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.704
Политичко-психолошки профил једног сегмента становништва који подржава власт не из материјалног интереса, већ из уверења, навике или психолошких потреба.
У свакој ауторитарној власти постоји група грађана која је финансијски или интересно везана за власт, али и онај „добровољни“ део – људи који је подржавају искрено, без директне материјалне користи. Они су често кључ за одржавање режима, јер својим бројем и буком дају легитимитет, а власт их користи као доказ да „народ подржава“ актуелну политику.
Кратко: велики део „добровољних“ подржаваоца режима често су старији људи — пензионери — и постоји очигледан генерацијски јаз: млађи слојеви друштва конзумирају информације на другачији начин и често имају другачија политичка очекивања.
Закључак
Ови људи нису нужно зли, већ су у великој мери производ система који је годинама обликовао њихове вредности, емоције и навике. Њихова подршка власти није резултат рационалне процене, већ емотивне, психолошке и културолошке матрице. Управо зато су отпорни на чињенице, али веома осетљиви на симболе, емоције и поруке које долазе од вође.
Психолошки профил „добровољних“ подржаваоца режима
У свакој ауторитарној власти постоји група грађана која је финансијски или интересно везана за власт, али и онај „добровољни“ део – људи који је подржавају искрено, без директне материјалне користи. Они су често кључ за одржавање режима, јер својим бројем и буком дају легитимитет, а власт их користи као доказ да „народ подржава“ актуелну политику.
1. Низак ниво образовања и критичког мишљења
- Образовање није само збирка информација, већ и способност да се те информације анализирају, упоређују и провере.
- Ови људи често немају развијене механизме критичког мишљења, па лако прихватају наративе које добију од медија под контролом власти.
- Информације не филтрирају по истинитости, већ по томе како се уклапају у њихову емотивну слику света.
2. Емоционално размишљање и импулсивност
- Доминантно реагују на емотивне апеле – приче о „издајницима“, „спаситељу нације“ или „спољној завери“.
- Разум се повлачи пред емоцијом, па често гласају или реагују на основу страха, беса или наивне наде, а не рационалних аргумената.
3. Психолошка потреба за вођом
- Имају јаку потребу за фигурама ауторитета које ће „све средити“ и „заштитити народ“.
- Осећај сигурности проналазе у култу личности, где вођа постаје симбол нације, породице и правде.
- Субмисивност (покорност) је често дубоко укорењена – од породичног васпитања до школског система који награђује послушност, а кажњава самостално мишљење.
4. Негативан став према демократији и владавини права
- Демократија за њих делује „хаотично“ јер подразумева плурализам мишљења, компромисе и институционалну контролу.
- Лакше им је да верују у једну, јасну и „чврсту руку“ него у сложене демократске процесе.
- Верују да „народ“ треба да има једног вођу, а не институције које га контролишу.
5. Страх од промене
- Промене доживљавају као опасност, чак и ако су услови лоши.
- Воле познато окружење, макар било лоше, јер је непознато – непредвидиво.
- Промена власти за њих значи неизвесност, што појачава страх и гура их ка статусу кво.
6. Припадност „племену“
- Политичка подршка често постаје идентитет – „ми“ против „њих“.
- Било каква критика власти доживљавају као напад на своју групу, породицу или начин живота.
- Та „племенска“ припадност чини их отпорним на чињенице које руше наратив, јер одбијање власти доживљавају као издају сопствене групе.
7. Лакоћа манипулације кроз медије
- Зависни су од телевизије као главног извора информација, често без контакта са независним изворима.
- Континуирано излагање пропаганди појачава ефекат, јер што дуже чују једну причу, то је она „стварнија“.
Кратко: велики део „добровољних“ подржаваоца режима често су старији људи — пензионери — и постоји очигледан генерацијски јаз: млађи слојеви друштва конзумирају информације на другачији начин и често имају другачија политичка очекивања.
- Генерацијска демографија — махом старији/пензионери.
Овакви симпатизери су често из генерације 55+ која прати телевизију и традиционалне медије — управо канале који имају највећи досег у старости. То помаже да им се понављају исти наративи и симболи, што појачава лојалност. - Режим им се обраћа преко медија које прате (телевизија, неке емисије и локални канали).
Стратегија контроле или снажног присуства у традиционалним медијима значи да је порука дозирана и усмерена ка аудиторijumu који је најосетљивији — старијим грађанима. Истовремено, млади добијају поруке преко друштвених мрежа и других канала где су наративи другачији, што ствара конфликт интереса и разумевања између генерација. - Генерацијски сукоб (polarity).
Млађи често желе промене, више дигиталне слободе и транспарентности; старији више цене стабилност, ред и сигурност — па им поруке о „чврстој руци“ делују привлачно. То је један од разлога зашто постоји видљив политички јаз међу генерацијама. - Како то појачава остале карактеристике које си већ набројао:
- Едукативни и медијски вакуум: ако живиш у окружењу где је ТВ главни извор информација (а интернет/алитернативни извори су мање присутни), критичка провера информација је слабија.
- Емоционална осетљивост + носталгија: рођаци, пријатељи и локална заједница често реафирмишу исте ставове — круг потврде је јачи у старијим генерацијама.
- Социјална изолованост и економска уразпрострањеност: пензионери са фиксним примањима више цене стабилност и сећања на „ред“ — стога им гаранције и симболи власти много значе. (ова тачка је синтеза с општим демографским и социолошким налазима из региона.)
- Контекст избора и медија: посматрачи избора и извештаји указивали су да је предизборни простор у Србији био високо поларизован и да су медијски услови фаворизовали владајућу странку у одређеним аспектима, што додатно појачава ефекат који описујемо.
ЗакључакОви људи нису нужно зли, већ су у великој мери производ система који је годинама обликовао њихове вредности, емоције и навике. Њихова подршка власти није резултат рационалне процене, већ емотивне, психолошке и културолошке матрице. Управо зато су отпорни на чињенице, али веома осетљиви на симболе, емоције и поруке које долазе од вође.
Zamisli da je tvoje dete tu stradalo, da li bi ti onda bilo svejedno za koga si?
