Politička pozadina ubistva Puniše Račića od strane "oslobodilaca"

Смрт[уреди]
Након свеукупно 13 одслужених година, пуштен је на слободу 27. марта 1941. године. Склонио се код свог пријатеља у Смедерево. По свршетку Априлскога рата, у којем Краљевину Југославију окупирају силе Осовине и противправно цијепају, сели се са породицом у Београд, престоницу окупиране Србије. Живи успјешно и мирно под нацистичком окупацијом у вријеме Другог свјетског рата, стичући и један млин као приватно добро. Живио је у Господар Јевремовој улици.

Остаје неразјашњена прича око његове смрти. У вријеме ослобађања Београда од стране комунистичких партизана, посјећују га наоружана двојица 16. октобар 1944. године, тражећи експлицитно њега. Ништа се не зна, а претпоставља се да су га партизани тада извели и негдје убили. У питању су били војници из 21. српске дивизије Милоја Милојевића.[12] Још већу мистерију на судбину Пунише Рачића баца вијест према којој је виђен у Бањици 4. децембра 1944. године као још жив.

Његова породица је безуспјешно покушавала да открије шта се догодило са њим. Недуго послије његовог нестанка, убијен је и његов старији син, Слободан Рачић, заједно са бројним Београђанима у партизанским чисткама које су извршене одмах по добитку рата.

Bio sam u prilici da razgovaram sa njegovim rodjakom Draganom Račićem iz Beograda. Prema njegovim saznanjima Puniša Račić je ubijen u Beogradu u Kosovskoj ulici neposredno nakon ulaska partizana u grad. Po njemu ubistvo nisu izvršili pripadnici HSS-a.
 
Bio sam u prilici da razgovaram sa njegovim rodjakom Draganom Račićem iz Beograda. Prema njegovim saznanjima Puniša Račić je ubijen u Beogradu u Kosovskoj ulici neposredno nakon ulaska partizana u grad. Po njemu ubistvo nisu izvršili pripadnici HSS-a.

Niko i ne kaže da su pripadnici HSS-a ubili Račića nego "oslobodioci" - partizani,kpj,titovci ... nevažno kako ih nazvali.Zločinu nad Račićem nedostaje motiv,bar tako izgleda ali nije tako.
 
Према свједочењима Ознаша и Кнојеваца, кад су ушли у Београд то је било тако упирање прстом у овога и онога, да су ови сљедили сваку пријаву и стрељали, побили би цијели Београд.
Ту се пријављивало толико да ти се стомак изврне. Пријављивао је отац сина, син оца, брат брата, кум кума....
:zroll:

Ти верујеш црвеним бандитима који су радили за гестапо до напада на СССР?
Истина јесте да су неке од избеглица из ндх пријављивале своје добротворе и славиле партизанску победу.
 
O likvidacijama u Srbiji nakon "oslobođenja" najpouzdanije svedočenje ostavio je Milan Trešnjić visoki funkcioner OZNE inače pripadnik 6 Ličke narodnooslobodilačke divizije.Po Trešnjiću OZNA je sprovodila likvidacije po unapred pripremljenom planu i naredbi od političkog vrha.Tako su naređenjem za likvidaciju obuhvaćeni na primer svi pripadnici tzv.Nedićevih formacija.Prijave od strane građana Trešnjić i ne spominje.Verovatno je prijavljivanja bilo ali ne i masovnog prijavljivanja,Kad je reč o Račiću,nejasno je za šta bi on mogao da bude prijavljen.Nije se politički eksponirao,nije bio ni "saradnik" okupatora.
 
• Јасно ми је, Ви сте правили картоне осумњичених на основу њихове самопријаве или дојаве грађана. А да ли је вођена нека детаљна истрага?
Ми смо веровали грађанима.
• Дакле, било је довољно само да неко упери прстом?
Да, припадници полицијског апарата, резервних полицајаца, па полицајаца за чување реда и морала, припадници политичких странака од пре рата, симпатизери, љотићевци, дражиновци итд. Дакле, ако је неки грађанин дошао и рекао: тај и тај је љотићевац, њему се веровало.

Шта је ово? Из Трешњићевог свједочења.
 
У мом је крају било довољно да имаш пуну магазу или амбар,шталу и обор па да те ''одведу''...који су ''одведени'' према Дрини нису никад више виђени,налажени су само они који су ''одведени до потока'' или ''да покажу пут нашој патроли'' ...

Човек кога се одлично сећам спасао се неким чудом из руку џелата кад су га ''повели да покаже пут до суседног села''...негде успут у сусрет им је наишла групица људи а он је гласно викнуо ''ЕВО ЧЕТНИКА'' и стругнуо преко ливаде...(''храбра патрола'' је заждила у супротном смеру)...

Две године иза рата тај се човек скривао од ''ослободилаца'' и то му је спасло главу...

- - - - - - - - - -

O likvidacijama u Srbiji nakon "oslobođenja" najpouzdanije svedočenje ostavio je Milan Trešnjić visoki funkcioner OZNE inače pripadnik 6 Ličke narodnooslobodilačke divizije.Po Trešnjiću OZNA je sprovodila likvidacije po unapred pripremljenom planu i naredbi od političkog vrha.Tako su naređenjem za likvidaciju obuhvaćeni na primer svi pripadnici tzv.Nedićevih formacija.Prijave od strane građana Trešnjić i ne spominje.Verovatno je prijavljivanja bilo ali ne i masovnog prijavljivanja,Kad je reč o Račiću,nejasno je za šta bi on mogao da bude prijavljen.[B]Nije se politički eksponirao,nije bio ni "saradnik" okupatora.[/B]


Али Рачић је био ''дворски агент'' како га углавном спомиње комунистичка историја,довољно да буде ликвидиран.И још се једна ствар не сме сметнути с ума,Рачић је учесник Првог Св.рата,национално свестан Србин,ако је имао и Карађорђеву звезду куд ћеш више...Солунци су били често на мети ''ослободилаца'' ...
 
У мом је крају било довољно да имаш пуну магазу или амбар,шталу и обор па да те ''одведу''...који су ''одведени'' према Дрини нису никад више виђени,налажени су само они који су ''одведени до потока'' или ''да покажу пут нашој патроли'' ...

Човек кога се одлично сећам спасао се неким чудом из руку џелата кад су га ''повели да покаже пут до суседног села''...негде успут у сусрет им је наишла групица људи а он је гласно викнуо ''ЕВО ЧЕТНИКА'' и стругнуо преко ливаде...(''храбра патрола'' је заждила у супротном смеру)...

Две године иза рата тај се човек скривао од ''ослободилаца'' и то му је спасло главу...

- - - - - - - - - -




Али Рачић је био ''дворски агент'' како га углавном спомиње комунистичка историја,довољно да буде ликвидиран.И још се једна ствар не сме сметнути с ума,Рачић је учесник Првог Св.рата,национално свестан Србин,ако је имао и Карађорђеву звезду куд ћеш више...Солунци су били често на мети ''ослободилаца'' ...

Рачић је био преварант и ратни профитер.Током рата два пута је својевољно "напуштао" ,односно бежао из одреда чији је припадник био,једном из Танкосићевог одреда, а други пут из Добровољачког одреда војводе Вука када је одред требао да крене на фронт 1916.После Балканских ратова и почетком Светског бавио се лиферацијом стоке у Новим областима (Стара Србија) где су његове преваре брзо уочене и пријављене,али је као жбир радикалне странке био заштићен.Током Солунског процеса овај радикалски жбир је такође имао своју нечасну улогу.Са овим "заслугама" после рата улази у политику и током откупа беговске земље у Рашкој области,Косову и Јужној Србији се богати.Постаје и члан Народне скупштине где је направио познати злочин.Иронија је да овај дезертер постаје чак и председник једног од Четничких удружења између два рата.
Толико о "национално свесном" Србину.
Што не значи да је убиство без икакве кривице или суђења од нових власти,оправдано.
 
Рачић је био преварант и ратни профитер.Током рата два пута је својевољно "напуштао" ,односно бежао из одреда чији је припадник био,једном из Танкосићевог одреда, а други пут из Добровољачког одреда војводе Вука када је одред требао да крене на фронт 1916.После Балканских ратова и почетком Светског бавио се лиферацијом стоке у Новим областима (Стара Србија) где су његове преваре брзо уочене и пријављене,али је као жбир радикалне странке био заштићен.Током Солунског процеса овај радикалски жбир је такође имао своју нечасну улогу.Са овим "заслугама" после рата улази у политику и током откупа беговске земље у Рашкој области,Косову и Јужној Србији се богати.Постаје и члан Народне скупштине где је направио познати злочин.Иронија је да овај дезертер постаје чак и председник једног од Четничких удружења између два рата.
Толико о "национално свесном" Србину.
Што не значи да је убиство без икакве кривице или суђења од нових власти,оправдано.

Zašto je ubijen ?
 
Смрт[уреди]
Након свеукупно 13 одслужених година, пуштен је на слободу 27. марта 1941. године. Склонио се код свог пријатеља у Смедерево. По свршетку Априлскога рата, у којем Краљевину Југославију окупирају силе Осовине и противправно цијепају, сели се са породицом у Београд, престоницу окупиране Србије. Живи успјешно и мирно под нацистичком окупацијом у вријеме Другог свјетског рата, стичући и један млин као приватно добро. Живио је у Господар Јевремовој улици.

Остаје неразјашњена прича око његове смрти. У вријеме ослобађања Београда од стране комунистичких партизана, посјећују га наоружана двојица 16. октобар 1944. године, тражећи експлицитно њега. Ништа се не зна, а претпоставља се да су га партизани тада извели и негдје убили. У питању су били војници из 21. српске дивизије Милоја Милојевића.[12] Још већу мистерију на судбину Пунише Рачића баца вијест према којој је виђен у Бањици 4. децембра 1944. године као још жив.

Његова породица је безуспјешно покушавала да открије шта се догодило са њим. Недуго послије његовог нестанка, убијен је и његов старији син, Слободан Рачић, заједно са бројним Београђанима у партизанским чисткама које су извршене одмах по добитку рата.

Glupavi partizani su ga verovatno posmatrali kao oružje mrskog režima koje je pucalo u samo srce bratstva i jedinstva. Puniša Račić je heroj, stao je čizmom na cinizam ustaše Stjepana Radića i lišio ga života.
 
Glupavi partizani su ga verovatno posmatrali kao oružje mrskog režima koje je pucalo u samo srce bratstva i jedinstva. Puniša Račić je heroj, stao je čizmom na cinizam ustaše Stjepana Radića i lišio ga života.

Malo je poznato da je Stjepan Radić paralelno bio i ikona hrvatskih ustaša i hrvatskih komunista.Po Radiću su nazivane i ustaške i partizanske jedinice tokom Drugog svetskog rata.
 
"...Kulundžić nam u svojoj svake hvale vrijednoj knjizi “Politika i korupcija u kraljevini Jugoslaviji”, str. 546, prenosi tekst Vjesnika od 22. lipnja 1945. Govoreći 20. lipnja 1945. u velikoj dvorani zagrebačke Radničke komore (kasnije Radnički dom Đuro Salaj), na komemorativnoj akademiji u spomen žrtava Račićevog atentata, tadašnji potpredsjednik Narodne vlade Hrvatske dr. Rade Pribičević, koji je kao takav to svakako morao znati – rekao je: “Metak koji je pogodio Stjepana Radića bio je metak Aleksandra Karađoređevića i njegova dvora… Ubojica Puniša Račić u Beogradu je u zatvoru… Sada je na vlasti narod i mi ćemo Punišu Račića kazniti za njegov zločin.” Time je Kulundžić dokazao da partizani nisu 1944. ubili Punišu Račića. Osim toga, Kulundžić je u spomenutoj knjizi razotkrio korupciju prve Jugoslavije, koja se dobro snalazila u trokutu podzemlje-vlast-pravoslavlje, koja se prenijela u sve kasnije države na istom području. Puniša Račić došao je u posjed bogatih šumskih kompleksa manastira Dečani na temelju sudske presude koja ga je proglasila nasljednikom srpskog kralja i kanoniziranog srpskog sveca Stevana Dečanskog. Nakon svakog ubojstva za srpstvo, kralja i Otadžbinu, Račić je dobivao novi posjed kroz različite makinacije..."
http://croative.net/punisu-racica-likvidirao-je-franjo-tudman/

Ima li išta istine u tome, ne znam... Ali eto, zanimljivo...
 
Puniša Račić došao je u posjed bogatih šumskih kompleksa manastira Dečani na temelju sudske presude koja ga je proglasila nasljednikom srpskog kralja i kanoniziranog srpskog sveca Stevana Dečanskog.[/url]

Puniša Račić proglašen za naslednika jednog srednjovekovnog kralja (Stefana trećeg)? I to ne proglašen ne znam ni ja kako, nego sudski proglašen?

Zanimljivo jeste. Takođe je i potpuno apsurdno. Vrlo je teško ozbiljno shvatiti tekst koji sadrži ovako nešto (na stranu izlivi Srbofobije na svakom koraku teksta, koji autoru izgleda dođu kao neki tik ili nezadrživi refleks)...


Da li neko zna išta o toj navodnoj presudi? Ili o bilo čemu na šta bi se mogla utemeljiti ta bizarna tvrdnja?
 
Šta misle forumaši Krstarice?

Je li Radić bio namerna meta ili samo jedan od poslanika, slučajno pogođen?

Da li bi istorija bila dosta drugačija da je i Pribičević bio pogođen?

Ukoliko jeste reč o atentatu, ko bi bili nalogodavci?

Какав атентат и налогодавци. Радић је погођен случајно јер је овај пуцао у групу. Аналогија цијеле ствари је као кад неко пуца у циркусу са бојевим метцима, да скине некоме јабуку са главе, па успут побије и публику.
Иначе та скупштина је била на нижем нивоу од озбиљног циркуса.
 

Back
Top