- Poruka
- 42.176
Poliandrija predstavlja bračnu zajednicu jedne žene sa više muškaraca i takav odnos u mnogim društvima nije uopšte bio neobičan.
1. U indijanskom plemenu Seneka se smatralo normalnim da žena ima dva muža. U plemenu Tlingita, žena je pored muža mogla da ima i ljubavnika i to je obično bio dever.
2. Kod Eskima na Grenlandu je česta pojava bila da žena ima dva, pa i više muževa.
3. Kod Orang Tanijana na Malajskom poluostrvu žene su mogle da imaju i po četiri muža. Slično je bilo i kod plemena na ostrvu Borneu u Indoneziji.
4. Na Maršalskim i Markeškim ostrvima skoro svaka žena je imala dva muža, koji su međusobno bili braća ili prijatelji, ali je žena mogla uzeti i nekog drugog kao pomoćnog muža.
5. Na Tibetu, gde žene uživaju veliku slobodu, ali i za još neka plemena centralne Azije i severne Indije, karakteristična je tzv. bratska poliandrija, gdje bračni ugovor brata koji je oženjen, istovremeno je i ugovor njegove braće.
6. Bratska poliandrija je bila zastupljena i kod indijskih Sika. U Pendžabu su se udruživala braća, polubraća i rođaci, pa i ljudi koji nisu u srodstvu kako bi oženili jednu ženu. Deca su pripadala najstarijem bratu, ali bi i druge nazivali očevima i bila bi ponosna ukoliko bi imala veći broj očeva.
7. Kod Toda iz Indije, braća bi zajednički prosili mladu, a prvu bračnu noć bi zajedno proveli u šumi.
8. Žene Gijanča na Kanarskim ostrvima su imale po tri muža od kojih je svaki imao obavezu da se stara o ženi, ali i o mužu koji će ga zamijeniti.
9. U plemenima Lele, Kvilu i Kasaji u Kongu jedna žena bi postajala tzv. “seoska žena” i samo bi ona imala pravo da živi sa više muškaraca. Ona bi bila oslobođena težih poslova i uživala opšte poštovanje, kao i njena deca.
10. Poliandrija je bila prisutna i u Evropi. U Sparti je više braće imalo zajedničku ženu. Takođe, poliandrija se spominje i u tradiciji germanskih naroda, ali i u irskim legendama. Bratska poliandrija je bila poznata kod Gorala u Poljskoj, ali i kod starih Rusa.
1. U indijanskom plemenu Seneka se smatralo normalnim da žena ima dva muža. U plemenu Tlingita, žena je pored muža mogla da ima i ljubavnika i to je obično bio dever.
2. Kod Eskima na Grenlandu je česta pojava bila da žena ima dva, pa i više muževa.
3. Kod Orang Tanijana na Malajskom poluostrvu žene su mogle da imaju i po četiri muža. Slično je bilo i kod plemena na ostrvu Borneu u Indoneziji.
4. Na Maršalskim i Markeškim ostrvima skoro svaka žena je imala dva muža, koji su međusobno bili braća ili prijatelji, ali je žena mogla uzeti i nekog drugog kao pomoćnog muža.
5. Na Tibetu, gde žene uživaju veliku slobodu, ali i za još neka plemena centralne Azije i severne Indije, karakteristična je tzv. bratska poliandrija, gdje bračni ugovor brata koji je oženjen, istovremeno je i ugovor njegove braće.
6. Bratska poliandrija je bila zastupljena i kod indijskih Sika. U Pendžabu su se udruživala braća, polubraća i rođaci, pa i ljudi koji nisu u srodstvu kako bi oženili jednu ženu. Deca su pripadala najstarijem bratu, ali bi i druge nazivali očevima i bila bi ponosna ukoliko bi imala veći broj očeva.
7. Kod Toda iz Indije, braća bi zajednički prosili mladu, a prvu bračnu noć bi zajedno proveli u šumi.
8. Žene Gijanča na Kanarskim ostrvima su imale po tri muža od kojih je svaki imao obavezu da se stara o ženi, ali i o mužu koji će ga zamijeniti.
9. U plemenima Lele, Kvilu i Kasaji u Kongu jedna žena bi postajala tzv. “seoska žena” i samo bi ona imala pravo da živi sa više muškaraca. Ona bi bila oslobođena težih poslova i uživala opšte poštovanje, kao i njena deca.
10. Poliandrija je bila prisutna i u Evropi. U Sparti je više braće imalo zajedničku ženu. Takođe, poliandrija se spominje i u tradiciji germanskih naroda, ali i u irskim legendama. Bratska poliandrija je bila poznata kod Gorala u Poljskoj, ali i kod starih Rusa.
