Pol Gogen - čudesni impresionista

[Nina]

 

[Nina]

Te Tiare Farani, 1891.

 

[Nina]

Farma

 

[Nina]

Martinique Landscape, 1887.

 

[Nina]

Fruit

 

[Nina]

Pecaroš

 

[Nina]

The Rue du Nord in Rouen, 1884.

 

[Nina]

Paul Gauguin, The Meal, 1891.

 

[Nina]

Crane on the Banks of the Seine, c1880

 

[Nina]

Pol Gogen, La belle Angele
Muzej Orsej, Pariz, platno, 1889.

Gogen (1848-1903) je ostvario neizmeran uticaj na razvoj moderne umetosti.
Ovde naslikana supruga istaknutog građanina Pont Avena.
Odbila je ovaj portret kada joj je Gogen ponudio na poklon, da bi ga kasnije kupio Dega.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Pol Gogen je za sebe govorio da je divljak kojem je priroda podarila demonski mozak. Kao takav, teško se uklapao u bankarske krugove Pariza kojima je pripadao. Oženjen Dankinjom Meti, polovinu života proveo je kao ugledni građanin, poslovni čovek, otac i muž, sanjajući krišom dva sna. Prvi je bio već pomenuti san o dalekim predelima, o netaknutoj prirodi, jednostavnim ljudima i nepokoravanju normama strogog viktorijanskog morala. Drugi je bio san o slikarstvu, o stvaranju, kreiranju i kreativnom izražavanju svojih vizija, želja, strahova i snova.

 

[Nina]

Zanimala ga je suština ljudi i stvari, odbacivao je ukrase nametnute civilizacijskim progresom i, kada je banka u kojoj je radio doživela krah, gubitak posla, statusa i novca načinio je veliku prekretnicu u njegovom životu. Žena ga napušta i sa decom odlazi u svoju domovinu, Dansku. Nemajući više šta da izgubi, Pol Gogen, bankar koji se slikarstvom bavio iz hobija, pakuje kofere i 1. aprila 1891. isplovljava iz marsejske luke. U srcu i glavi imao je jedan cilj – stići do Tahitija, udaljenog ostrva Francuske Polinezije, na kojem su živeli divlji ljudi i za koji je čvrsto verovao da je pravi, neotkriveni raj na zemlji.

 

[Nina]

 

[Nina]

ČOVEK KOJI PRAVI LJUDE…
… tako su Pola Gogena nazivali Tahićani kada im se u junu 1891. godine konačno pridružio. Pobegavši od meteža Evrope, nije mu dugo trebalo da se privikne na uslove drugačijeg života kojim je bio primoran da živi na ostrvu. Po dolasku smestio se u glavnom gradu i luci Papete u kojem će provesti tri meseca. Nakon toga odlučuje da ovakva divljina nije dovoljno divlja za njegov ukus, pa se seli dublje u ostrvo i pravi studio u gradiću Papeari, četrdeset pet kilometara od glavnog grada.

 

[Nina]

Tokom prve godine provedene na Tahitiju nastaje poznato delo Ia Oana Maria, što u prevodu znači jednostano – Zdravo Marijo. I zaista, kada se posmatrač zagleda u sliku, dolazi do zaključka da je poznatu ikonografiju Bogorodice sa malim Hristom Gogen obojio bojama Polinezije, a ako se još dublje zagledamo, primetićemo oreole oko glava protagonista, kao i jednog pravog evropskog anđela sa zlatnim krilima u dubini slike. S vremenom, kako bude upoznavao kulturu, religiju i običaje ostrva, Gogen će polako odbaciti teme hrišćanske istorije i počeće da slika ono što vidi – život običnih ljudi u vremenu i prostoru u kojem obitava sa njima.

 

[Nina]

Ono što je Gogena najviše fasciniralo bile su svakako žene, Maorke, slobodne i nesputane u pružanju telesnih užitaka. Često ih je prikazivao sa cvećem ili voćem u ruci, simbolima plodnosti, slasti, lepote i životnih sokova. Upravo ovakvim slikama Gogen je značajno uticao na kreiranje mita o Tahitiju kao rajskom ostrvu.

 

[Nina]