Ipak se kanda radi o mešanju pojmova. ajmo redom.
Ovo bi moglo biti alternativno tumačenje u odnosu na "evolucioniste"
Kao kad staneš iznad velikog vemtilatora i ukllučiš ga, pa plivaš na struji vazduha koja ne da da padneš.
Znači po tebi ipak postoji neko privlačenje, ali je kompenzovano zračenjem nečega iz centra i zato nema padanja. Radi buduče kvalitetnije diskusije, usudio bih se na ovom mestu da ti ukažem da se pozabaviš klasičnom Keplerovom dinamikom kretanja nebeskih tela, koja objašnjava zašto planete ne padnu na sunce čak i bez tog zračenja prostorenergije.
Ali zašto?, Šta bi ih tada privuklo. Ovo podseča na jedan Ajnštajnov misaoni eksperiment, no sa sasvim drugim ciljem.
Nije mi poznato da se voda, igde u ezoteriji, koristi kao simbol za bilo šta slično energiji-prostoru. Izvesna simbolika ide u pravcu veličine koju fizičari zovu vreme, no tačno je da bi plivač pao na dno, ali samo ako bi ga bilo, da ga privuče. Ako ga ne bi bilo, sasvim je nedefinisano kuda bi i da li bi uopšte padao, kako mi se čini.
Ta sila deluje na planetu zemlju kao na komad konzistentne materije i zato što je taj komad mnogo veći i masivniji od bilo čega na samoj zemlji i sila kojom deluje sunce na zemlju je mnogo veća od one, kojom deluje na sva ostala tela na njoj, na mene i tebe između ostalih. Mi taj svoj deo privlačne sile sunca fizički ne osetimo, jer je to inače veoma slabo dejstvo, maskriano mnogo jačim dejstvom mnogo bližeg tela tj zemlje same. To ti je zemljina teža iliti sopstvna težina.
E, Mesec.
Nema baš tako majušnu privlačnu silu. Istina, on je mnogo manji od sunca, ali je i mnogo bliži, pa je ipak u stanju da izazove pomeranje relativno velikih masa kao što su vodene mase mora i što šta još. Sunce je predaleko da bi njegova gravitacija primetno delovala na išta na Zemlji osim na zemlju samu.
Postoji privlacenje, ali izmedju planeta i satelita i to nije gravitaciona sila vec elektromagnetna.
Sunce ne privlaci kamene planete vec ih "odbija" emitovanjem energije-prostora, a one ne padaju na njega zbog iste.
Ako mislis na inerciju planeta stvorenu kretanjem, ona i postoji zato sto Sunce ne privlaci kamene planete.
Da ih je od pocetka privlacilo, prvo ne bi ni mogle da nastanu, drugo dok bi zadobile potrebnu brzinu da poniste gravitaciju Sunca, pale bi prema njemu po spirali.
Ne bi ih nista privuklo, vec bi nestao prostor od centra suncevog sistema do njih (prestankom emitovanja energije-prostora).
Kao kada imas dva tela (u cevi) na nekoj udaljenosti i pregrade izmedju njih, a unutar pregrada sabijen vazduh.
Izvuci vazduh, napravi vakuum, i sta ce se desiti?
Tela ce poleteti jedno na drugo.
Nestalo je "ono" sto je bilo izmedju njih, nisu se ona medjusobno privukla gravitacijom vec je nestao "prostor" izmedju njih.
Tako i planete.
Pale bi po spirali ka mestu gde je bilo Sunce.
Ovde je rec o mojoj gruboj greski.
Voda je simbol za materiju sa energijom, a simbol za vidljivu energiju (energiju-prostor) je vatra.
Dakle,
tamna energija....................................vazduh
vidljiva energija....................................vatra
vidljiva materija....................................voda
tamna materija....................................zemlja.
Nama potrebe da ga dno privlaci, nestankom prostora, nema kuda drugde da ode (prvo se zauzima vakuum).
Ako je "maskirano" delovanjem Zemljine privlacne sile, kako njome nije maskirano dejstvo Meseca?
I vezano za Mesec:
nema veze sto je Sunce dalje od Meseca, i na ovoj udaljenosti je (BI) njegova privlacna sila bila mnogo puta jaca od Meseceve, inace bi se Zemlja okretala oko Meseca, a ne oko Sunca.
Privlacna sila je SILA, a sila mora da se oseti.
Da li kada vecim magnetom privlacis manji, sitniji predmeti zalepljeni za manji magnet "osecaju" dejstvo privlacne sile veceg ili uopste ne??
Ako te Arnold Svarceneger vuce za jednu ruku, a petogodisnje dete za drugu, da li ti osecas samo dejstvo Arnolda ili samo dejstvo deteta, ili i jedno i drugo?
Bez obzira sto je Arnold jaci i vuce vas oboje u svom pravcu?
e, tu je nastupio "eter"....Tako i sa ovim pokusajima izvrtanja klasicne astrologije i fizike: kad-tad i to ce pasti u zaborav.
