Pokatoličavanje zapadne Hercegovine

[Kole11]

1623.
Извештај љешког бискупа Бенедета Орсинија и скадарског бискупа Доминика Андриашија o стефанској или мостарској бискупији, на чијој територији, према њима, живи 20.000 римо-католика, 40.000 православних и 40.000 муслимана. Бискупија се, кажу ова двојица бискупа, назива стефанском no цркви св. Стефана.

Crkva svetog Stefana se nalazila u Čitluku i po njoj je mostarska bisupija nosila ime. Inače u samom Čitluku je pre 1540. godine bilo samo 3 katoličke kuće prema izveštaju marskog biskupa Martola Kačića iz 1626.godine:

Мостарски или стефански бискуп носи титулу no цркви св. Стефана у Читлуку. Ову „цркву или капелу разрушили су Турци 1540". Фрањевци су је, старањем макарског бискупа, поново сазидали 1614. године. У овом месту су од старина биле свега три римокатоличке куће, док их cada има око 60.
У Мостару има око 10 ршмкатоличких породица, које се тамо налазе због трговине. Ha територији макарске бискупије налазе се следећа турска
утврђења: Вргорац, Љубушки, Мостар, Имотски, Читлук и Коњиц. У појединим породицама има 20, 30, 40, па чак и 50 чланова. Бискуп Качић моли Конгрегацију да му се продужи одобрење од 1621. o превођењу на римокатоличку веру „јеретика, шизматика и других сличних њима". Исто тако он моли да му се додели материјална помоћ

 

[Nebojsa.bg]