Ево шта све може да буде,мислим да је ово стручно објашњено,и то са крстарице...
Али ја сам хтео да видим из искуства ваших шта се најбоље показало у пракси.
Ја сам лично ипак премазао неким алгицидом,па ево сада ћу са бојом у коју ћу додати исто неку течност (производња ЈУБ-словенија)
инадам се да ће помоћи...Ево текста:
Буђ у стану
Д. Живковић – 07.10.2010.
Долази зима, а на зиду и плафонима су се појавиле црне тачкице буђи, док се непријатан мирис шири станом. Најчешће заборавимо да се позабавимо овим проблемом до зиме, кад се он највише испољава.
Буђ се попут осталих печурака преноси спорама, лако се хвата на било коју влажну површину, а за раст јој није потребно чак ни светло. Постоји велик број различитих врста буђи и све су штетне за људско здравље; неке изазивају акутне проблеме с дисајним органима, неке изазивају алергије, а неке су и канцерогене. Све у свему, овај проблем не би требало занемаривати нити схватати олако.
Влага, која погодује развоју плесни, појављује се у становима и кућама услед кондензације паре из ваздуха на зидовима и плафонима. Водена пара у стану је неизбежна, постоје чак и статистике о томе колико килограма водене паре произведу двочлана и трочлана породица и остале вишечлане породице дневно и у току спавања. Додатни проблем изазивају употреба купатила, кување и пеглање, сушење веша.
Влага и буђ се обично јављају због конструкцијских пропуста приликом зидања објекта. Наиме, приликом зидања објеката деси се да се због непознавања материје, или због неких других навика не одради потпуна топлотна изолација, па се на грађевини појаве места с интензивнијом разменом топлоте, такозвани топлотни мостови. На таквим местима зидови су хладнији од околних површина, а ова појава се у стану манифестује кроз рошење зидова и плафона и стварање буђи.
Постоји више врста топлотних мостова. Поред тога што се на њима појављује плесан, они су и места на којима долази до губитака у топлотном билансу, па зими утичу и на рачун за грејање. Уз топлотне мостове који су последица лоше изолације, ту су и стакла на прозорима и вратима, али она ће бити тема неке друге приче.
Проблем се краткорочно може решити чишћењем места на којима се појавила буђ, третирањем тих места неким фунгицидним средством или средством за дезинфекцију (често се код нас у ту сврху користи варикина) и затим прекречавањем тих места било којим полудисперзивним премазом. У свету и код нас постоји читав низ средстава која са мањим или већим успехом спречавају појаву буђи. Постоје и "апсорбери влаге". Обично је реч о пластичној кутији с таблетом калцијум-хлорида, који има велику моћ сакупљања и упијања влаге. У доњем делу кутије је спремник за сакупљање воде. У раду са фунгицидима треба бити додатно опрезан. Обично су то агресивне и по здравље веома штетне супстанце, али је неопходно уништити споре да би се спречило њихово ширење на остале површине или поновно појављивање на истим местима.
Такође, мора се повести рачуна и о проветравању просторија. Наши људи често греше па сматрају да се ветрењем зими направи више штете него користи. Зими је спољни, хладнији ваздух мање релативне влажности од оног у стану, тако да ветрењем можете постићи делимично исушивање влажности у ваздуху у стану, а успут се и човек осећа пријатније ако се релативна влажност ваздуха држи у разумним границама. Препоруке за лето су 40-55%, а за зиму 40-65% релативне влажности ваздуха у просторијама у којима живите и радите.
Дугорочно и једино стварно решење је отклањање узрока овог проблема. Ако је могуће, ваља отклонити конструкцијске пропусте. Треба урадити додатну изолацију зидова и плафона, поправити оштећену изолацију на саставима врата и прозора са зидовима, кутије за ролетне такође могу да представљају проблем. Додатну изолацију, на пример, стиропором требало би радити са спољашње стране зидова (често се прибегава полурешењу са изолацијом изнутра, па се тад деси - ако је изолација непропусна за воду - да се зидови "зноје"). О топлотној изолацији и проблемима који се јављају приликом извођења изолатерских радова има још много да се каже и биће речено у некој другој теми.