Srboskizborim
Veoma poznat
- Poruka
- 10.581
Nikola Tanasić
ponedeljak, 29. jun 2020.
U zemlji u kojoj se redovno i rutinski krši Ustav, nikoga ne iznenađuje previše redovno kršenje nekog pojedinačnog zakona, makar se taj zakon ticao i nečega tako sveprisutnog i simbolički značajnog kao što ne nacionalna zastava. Naravno, tu ni najmanje ne pomaže što je Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave, i himne Republike Srbije sam po sebi nedorečen i u velikoj meri protivrečan. Problema sa ovim zakonom ima mnogo, kršenja se najčešće tiču neodgovarajućeg isticanja zastave i nebrige o njenom održavanju, ali sistemski problem svakako predstavlja to što je on uveo svojevrsnu šizofreniju u veksilološko predstavljanje države Srbije, proglasivši da ona ima dve zastave – Državnu („zastava sa grbom“) i Narodnu („zastava bez grba“). Iako zakon određuje Državnu zastavu kao simbol državnih organa Srbije, on propisuje njenu upotrebu i u slučajevima „predstavljanja Države“ koji nemaju veze sa radom državnih organa, što je dovelo do situacije da se danas ona koristi i gde treba, i gde ne treba, i gde nipošto i ni u kom slučaju ne bi smela da se koristi. Tome svakako doprinosi činjenica da Zakon praktično ne zabranjuje upotrebu Državne zastave u bilo kojoj nameni, dokle god se „ne koristi kao robna marka“, niti se njom „vređa javni moral, ugled, i dostojanstvo Republike Srbije“. Zakon posvećuje mnogo pažnje besmislenim i arhaičnim detaljima, na kojoj strani sveta na trgu sme da se nalazi jarbol sa zastavom, i sa koje strane reda zastava treba da bude istaknuta, ali on praktično ni na koji način ne objašnjava svrhu Narodne zastave, svodeći njenu upotrebu na neodređeno „ostalo“.
Bez ikakve sumnje, Državna zastava Srbije je veoma popularna među narodom, koji je rado ističe na svadbama, svečanostima, prilikom sportskih događaja, i iako logika postojanja „Državne“ i „Narodne“ zastave podrazumeva da u tim situacijama ne bi trebalo koristiti simbol državnih organa (kao što, recimo, kafana ne bi mogla da nosi ime „Opština Vračar“ ili „Prvi osnovni sud“), Zakon ovu upotrebu eksplicitno ne zabranjuje, a u slučaju sportskih manifestacija je čak i otvoreno dozvoljava. Na taj način srpska reprezentacija u vaterpolu izlazi na teren kao da je u pitanju Garda Vojske Srbije, a ne grupa sportista, dok privredna komora ističe zastavu kao da je Ministarstvo privrede. Zakon takođe propisuje Državnu zastavu kao obaveznu na rečnim plovilima, iako samo poreklo distinkcije između „državne“ i „trgovačke“ zastave potiče upravo iz potrebe da privatni i komercijalni brodovi ne nose oznake državnih organa na sebi.
http://www.nspm.rs/kulturna-politik...vi-ili-sloga-bice-poraz-vragu.html?alphabet=l
Moj komentar na ovo.
Državna ili narodna zastava? Formalno pravno čovek je u pravu, državna obeležja pa i grb i zastava ne idu baš "na svako mesto" kao naprimer i na avatar na ovom forumu, ali narod ko narod poistovećuje se sa državom, odatle i isticanje državne zastave.
ponedeljak, 29. jun 2020.
| Nikola Tanasić |
| ponedeljak, 29. jun 2020 |
U zemlji u kojoj se redovno i rutinski krši Ustav, nikoga ne iznenađuje previše redovno kršenje nekog pojedinačnog zakona, makar se taj zakon ticao i nečega tako sveprisutnog i simbolički značajnog kao što ne nacionalna zastava. Naravno, tu ni najmanje ne pomaže što je Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave, i himne Republike Srbije sam po sebi nedorečen i u velikoj meri protivrečan. Problema sa ovim zakonom ima mnogo, kršenja se najčešće tiču neodgovarajućeg isticanja zastave i nebrige o njenom održavanju, ali sistemski problem svakako predstavlja to što je on uveo svojevrsnu šizofreniju u veksilološko predstavljanje države Srbije, proglasivši da ona ima dve zastave – Državnu („zastava sa grbom“) i Narodnu („zastava bez grba“). Iako zakon određuje Državnu zastavu kao simbol državnih organa Srbije, on propisuje njenu upotrebu i u slučajevima „predstavljanja Države“ koji nemaju veze sa radom državnih organa, što je dovelo do situacije da se danas ona koristi i gde treba, i gde ne treba, i gde nipošto i ni u kom slučaju ne bi smela da se koristi. Tome svakako doprinosi činjenica da Zakon praktično ne zabranjuje upotrebu Državne zastave u bilo kojoj nameni, dokle god se „ne koristi kao robna marka“, niti se njom „vređa javni moral, ugled, i dostojanstvo Republike Srbije“. Zakon posvećuje mnogo pažnje besmislenim i arhaičnim detaljima, na kojoj strani sveta na trgu sme da se nalazi jarbol sa zastavom, i sa koje strane reda zastava treba da bude istaknuta, ali on praktično ni na koji način ne objašnjava svrhu Narodne zastave, svodeći njenu upotrebu na neodređeno „ostalo“.
Bez ikakve sumnje, Državna zastava Srbije je veoma popularna među narodom, koji je rado ističe na svadbama, svečanostima, prilikom sportskih događaja, i iako logika postojanja „Državne“ i „Narodne“ zastave podrazumeva da u tim situacijama ne bi trebalo koristiti simbol državnih organa (kao što, recimo, kafana ne bi mogla da nosi ime „Opština Vračar“ ili „Prvi osnovni sud“), Zakon ovu upotrebu eksplicitno ne zabranjuje, a u slučaju sportskih manifestacija je čak i otvoreno dozvoljava. Na taj način srpska reprezentacija u vaterpolu izlazi na teren kao da je u pitanju Garda Vojske Srbije, a ne grupa sportista, dok privredna komora ističe zastavu kao da je Ministarstvo privrede. Zakon takođe propisuje Državnu zastavu kao obaveznu na rečnim plovilima, iako samo poreklo distinkcije između „državne“ i „trgovačke“ zastave potiče upravo iz potrebe da privatni i komercijalni brodovi ne nose oznake državnih organa na sebi.
http://www.nspm.rs/kulturna-politik...vi-ili-sloga-bice-poraz-vragu.html?alphabet=l
Moj komentar na ovo.
Državna ili narodna zastava? Formalno pravno čovek je u pravu, državna obeležja pa i grb i zastava ne idu baš "na svako mesto" kao naprimer i na avatar na ovom forumu, ali narod ko narod poistovećuje se sa državom, odatle i isticanje državne zastave.
Poslednja izmena:
