Nekako mislim da se na taj famozni prvi sastanak ide sa osobom koja ti se već dopala i o kojoj znaš dovoljno da bi se taj sastanak i ostvario. Možda sam imala više sreće negp pameti, ali ni na jednom prvom sastanku mi nijedan muškarac nije zverao okolo, kukao nad sobom, iznajmljivao hotelske sobe...doduše, koliko mogu da se setim, niko me i nije vodio na večeru prvi put, uvek je to bila neka kafa u gradu ili šta već...što se preterane zainteresovanosti tiče, ni to mi se nije desilo i nisam sigurna da znam o čemu se ogleda? nije mi smetalo da vidim da mu se sviđam, da me dodiruje u toku razgovora, da me zagrli kad izađemo iz kafića, zato što mu je to potrebno i zato što smo privlačni jedno drugome.
Preterana količina pričanja ili ćutljivost mi takodje nije nikakav minus u startu, obično se desi da su i jedna i druga situacija posledica nervoze i želje da se ostavi što bolji utisak. Po sebi sudim, da se ogradim.
Doziranost ne volim ni u kakvim odnosima, naročito ne u smislu raspirujemo vatru, pa ćemo sve polako...ne odbija me zainteresovanost, odbiće me proračunatost.
Eto, to bi bilo nešto što bi mi zaista smetalo-proračunatost u ponašanju i neljubaznost prema, recimo, osoblju kafića ili babi koja prodaje cveće.
