"Poema: Drzi um svoj u adu i ne ocajavaj

B

bakonja

Buduća legenda
Poruka
43.537
"Poema
Drzi um svoj u Adu i ne ocajavaj

Moli se kao da si vec u adu
jer pakla dotices , o opakljeni.

Nezgasivom plamu prepustaj se
pristajuci da samo koncic uzareni
nezgasive svece jesi, o vec ugaseni .

Inaci si svojerucna plazma strasti
sto krepava od vlastita smrada,
nistec sebe bozanski obdarenog.

Srce ti je idoliste Panteon
iz kog brizga otrov na sve strane
bica tvoga nebitnog.

Um ti korifej idola
raskolnik i kleti jeretik,
ili joste smesna luda dvora jos ludjega.

Gde to zajde njegova il`tvoja lepota?
Nekad svetao, dojenac Sinaja i Tavora
sada samo zracak od tebe ostao jeste,
porobljenik tame neprobojne.

Bestidnicko srce to pustosi raba,
saljuci mu potop za potopom,
katran prelesti sto zestinom kipti,
bljuzgavicu svake necistote.

Ti opoganjeno jestetstvo , bez mara,
pocni joste ovde i sada da goris u lavi Ada,
ili da se mrznes u tudjini Ada , svejedno je , samo ne ocajavaj,
jer pakao nikad namenjen nam bio nije kao dom ,vec da znademo
da ce Hristos pozvati nas otud kao nekad, oda sna ,
nas od Adama iz Edema.

Nego , smatraj da svi drugi spas`ti ce se ,
samo ti jedini da ces propanuti,
smatraj da tako ce biti i ne ocajavaj, o nemarni jako .

Zato bas i prastaj drugima onako
kò sto prastas sebi
brzo , neprimetno , lako.

Zato bas i voli drugoga
kò sto sebe volis samoga
neumerno , neiscrpno , rado.

Za um u Adu ti samo znaj i nikad ne ocajavaj.


Iz knjige :

"Drzi um svoj u Adu i ne ocajavaj"

od Svetog Siluana Svetogorca - Zivot i cuda , pouke i Bogoslovlje Prepodobnog Siluana Svetogorca u izdanju "Obraz svetackii".
 
Poslednja izmena:
" ...
NEKOLIKO REČI VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIĆA O KNJIZI JEROMONAHA SOFRONIJA I O STARCU SILUANU, SA KOJIM JE VIŠE PUTA LIČNO RAZGOVARAO

Kada neko poseti Svetu Goru i vidi smerne kaluđere, može pomisliti da oni žive dosadnim i besciljnim životom. To tako izgleda gledano spolja, jer malo ko može da pronikne i shvati kakva se neprestana i strahovita borba vodi u njihovim dušama. Ta borba je gotovo natprirodna, nevidljiva, i to ne samo borba protiv demonskih sila, gospodara mraka, nego isto tako bar za početnike - i protiv krvi i mesa, tj. protiv telesnih žudnji i strasti. Ovo je sažeti sadržaj prve knjige.

U svojoj knjizi otac Siluan opisuje kako ga je ta borba bila dovela do očajanja i skoro do samoubistva. Presveta Bogorodica mu se javila u momentu njegove najteže borbe sa strastima i očistila ga od nečistih telesnih žudnji i pomisli. Hristos mu se javio i dao mu snagu da nadvlada zemaljske misli i zle duhove. I tako, posle četvrt veka teške i uporne borbe, stigao je do pobede. Bogotražitelj je postao bogopoznavalac, a učenik, učitelj.
Starac Siluan je bio i moj učitelj. Jednom sam ga pitao: "Oče Siluane, da li vas ovo mnoštvo sveta uznemirava u vašem razmišljanju i vašim molitvama? Zar ne bi bilo bolje za vas da odete u isposnicu u Karulju i da tamo živite u miru kao otac Teodosije, Artemije, Dorotej, Kalinik, ili da živite u nekoj usamljenoj pećini, kao otac Gorgonije?"

"Ja živim u pećini", - odgovorio je otac Siluan. "Moje telo je pećina mojoj duši, a moja duša je pećina Svetom Duhu. I ja volim i služim Božijem narodu bez izlaska iz moje pećine."
I pored njegove spremnosti da svakome služi, i njegove čudesne skromnosti i uslužne ljubaznosti, o Božanskim stvarima je govorio sa dostojanstvom i snagom. O Bogu je govorio sa čarobnim oduševljenjem, prisnošću i bliskošću, onako kako bi govorio o prijatelju. "Ja znam Boga. On je ljubazan, blag, uslužan", rekao bi starac Siluan. Jedan monah - otac Teofan sa strahom je to slušao i pomišljao da je Siluan izgubio strah Božiji. Kasnije, kada je čitao Siluanove spise, Teofan je izmenio svoje mišljenje i rekao: "Otac Siluan je izrastao i stao u red crkvenih otaca."

Ja mislim, da bi tekstove oca Siluana trebalo staviti u udžbenike psihologije, ako ni za šta drugo a ono kao potvrdu o jednom duhovnom borcu XX veka, i kao potvrdu istinitosti svega što su proslavljeni crkveni oci učili i pisali. Postoji nešto novo i u poukama i u životu oca Siluana. Na primer, Hristovo upozorenje koje je on čuo: "Drži svoj um u adu i ne očajavaj", predstavlja jedan savet i opomenu protiv oholosti.

Ja lično nikad ranije nisam čuo te reči. Velika je i druga izreka: "LJubav je iznad razumevanja". To je bilo svakodpevno i osnovno Siluanovo učenje. NJegova ljubav sa suznim molitvama praštala je greh grešnima, popravljala zlotvore, ohrabrivala klonule, lečila bolesne i stišavala oluje. Svedočanstva u prilog svemu ovome mogu se naći u toj knjizi.

To je knjiga koja je neophodna našoj generaciji. Ovde je knjiga o jednom običnom čoveku sa verodostojnim duhovnim iskustvom, topla i vrlo upečatljiva.

(Iz 13. knjige sabranih dela vladike Nikolaja, str. 560.)..."

Sa :
http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=86-902925-1-9&pismo=latinica
 
Očigledno je čovek bio u velikoj depresiji. To je u redu, svako može da oboli, ali kako je crkveno rukovodstvo dozvolilo da se štampaju negova pisanija koja veze nemaju sa pravoslavljem? Evo nekih njegovih bisera.
Adam, otac vaseljene, poznavao je u raju sladost ljubavi Božije. Zbog toga je silno patio i mnogo plakao kada je zbog greha izgnan iz raja, lišivši se ljubavi Božije. Njegovu dušu rastrzala je misao: "Ožalostio sam Boga koga toliko volim". Nije Adam toliko žalio za rajem i njegovom lepotom, koliko zbog gubljenja ljubavi Božije, koja nenasito svakog trenutka dušu vuče Bogu.

Adamove muke preživljava i svaka duša koja je Boga poznala Duhom Svetim, a zatim izgubila blagodat. Kada ožalosti ljubljenog Gospoda, duša oseća bol i silnu tugu.

Tužio je Adam na zemlji i gorko plakao i zemlja mu se nije milila. On je žalio za Bogom i govorio:

"Tuguje duša moja za Gospodom i sa suzama Ga tražim. Kako da Ga ne tražim? Dok sam bio sa Njim, duša mi je bila vesela i spokojna i đavo nije mogao da mi pristupi, a sada je zao duh ovladao mnome, vuče dušu tamo amo i muči je, i zato do smrti tugujem za Gospodom i otima se duh moj ka Bogu. Ništa me na zemlji ne privlači. Duša neće ničim da se uteši, nego hoće da ponovo vidi Njega i Njime se nasiti. Ne mogu da Ga zaboravim ni za trenutak. Duša moja se otima ka Njemu i od prevelike tuge uzdišući ridam: "Bože, pomiluj mene, palo stvorenje Svoje".

Tako je plakao Adam i suze su mu tekle niz lice na grudi i padale dole na zemlju. Čitava priroda slušala je njegove jecaje. Divlje životinje i ptice umuknule su od žalosti, a Adam je plakao, jer su zbog njegovog greha svi izgubili mir i ljubav.
Kliknite za proširenje...
Čovek zna i kako je Adam plakao i gde su mu suze padale. Kako? Osim toga on se nije molio Bogu ocu nego Adamu ocu (uzvisivao je plot-telo čovečansko Adamovo ispred Božijeg Duha). Dokaz: "O, Adame, oče naš, ti živiš na nebesima i gledaš Gospoda koji sedi u slavi sa desne strane Boga-Oca. Ti vidiš heruvime i serafime i sve svete i čuješ nebeske pesme zbog čije sladosti je tvoja duša zaboravila zemlju. Mi, pak, na zemlji, žalosni smo i mnogo čeznemo za Bogom. Mi imamo malo ognja da bismo plameno ljubili Gospoda. Saopšti nam šta treba da radimo da bismo obreli raj".

Adam odgovara:

"Ne dirajte me, deco moja, jer ja od sladosti ljubavi Božije ne mogu da se sećam zemlje".
NJEMU JE ADAM I ODGOVARAO a da li je bio baš Adam ili Velzevul??? :think:
 
Bolest druže...Teško i mukotrpno objašnjavati,uz sve strpljenje koje uzalud uložiti u to...
Ukratko:ČOVEK DOK JE MLAĐI -NE RAZUME SEBE JER MU LIBIDO MAGLI MISLI I JER TRAŽI DRUGU POLOVINU DA SE SJEDINI...
Dalje sve možete shvatati i sami...Starcu libido oslabio i ako nije izlapeo-kapira kao i ja i zajebava umnu sirotinju...Može mu se-glumi Boga...:mrgreen::hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
СИПЦ шири своју мисију у Француској
Odgovora
0
Pregleda
140
Gedeon
Gedeon
Gedeon
Odnos crkve i nacije u pravoslavlje
Odgovora
2
Pregleda
147
Gedeon
Gedeon
dlugomir
Nestašica sveštenika u Evropi: Pred krizom i Bog posustaje
Odgovora
10
Pregleda
292
Wagburgerr
Wagburgerr

Back
Top