Podseti me sta to bese ljubav...

[nesons]

Da li vam se cini da se kolicina ljubavi smanjuje, da se ljudi vise posvecuju poslu, karijeri, eksponiranju sebe? Da "ljubav" prema sebi prelazi neke normalne granice(jer ucili su nas da je istinska ljubav bezuslovna, a sada se nesto mjeri, kalkulise da slucajno ne bi bili "osteceni"...)?
Generalno, kako gledate na svoj ljubavni zivot? Kad sve sumirate, da li biste rekli da ste osoba koja ima srece u ljubavi(ne trenutno, nego uopste)?
I da li se vidi tendencija rasta ili opadanja te srece?
Meni je sve to nesto sumnjivo...

Ljubav je u "opadanju" !
Ako je ima, tesko se odrzi !
Ljubav je postala trenutna potreba, u svetu, u kojem covek sve vise ima potrebu da bude savrsen, nezavisan,bolji od drugih,......i kao takvom ( i M i Z ) , mu netreba druga osoba s kojom bi delio svaki trenutak ! jer sa drugom osobom nemoze da upravlja kako on hoce ,kao sto moze sam sa sobom .
Dokaz je broj godina u kojem ljudi stupaju u brak ( u Japanu je 34 za zenske ), a i u ostatku sveta je to slicno - linija je uzlazna !

 

[LUDICA]

Pa meni bas nije isto, ali necu na ovoj temi da objasnjavam.

Radi se o ljubavi prema drugima, ne prema sebi.
Evo od cega je meni muka: ukljucim TV i na njemu svi uporno govore sve kao po sablonu-ovo je ispravno, ovo nije, svi sve znaju, svi su srecni, zadovoljni, ispunjeni, uskladjuju sve...
S druge strane, svi smrtnici koje sretnem nisu zadovoljni svojim situacijama, vjecito su u dilemama, problemima, pate, boluju, ili su-ravnodusni(sto je jos najgore od svega, licno se zgrozavam ravnodusnosti).
Onda mi ne bude jasna prava situacija, da li ti na TV-u glume, ili su ovi smrtnici razmazeni...
S druge strane, tesko se ne predati kad vidis da ljubav nije bas fer, jer te cesto sj.e.be onaj koga obozavas, a opet, onaj za koga ti je svejedno ludi za tobom, spopada te i vidis da pati...
Gdje je tu ravnoteza, ne razumijem? Ili se to desava sam rijetkim srecnicima...

 

[mammy]

nekad mislim da ljudi glume da su happy...nekad....
i nekad glume da vole.....ili uspiju da se ubjede da ne vole....ili se postave u fazonu : "sto ti meni-to i ja tebi" ili neki "daj sta das a kad ne das onda vozdra"
da, da, zao mi je....pogledaj samo pjesme.....prije su umirali od ljubavi a sada ostavljaju, jaki su.....

 

[Dont_Break_The_Oath]

Ludice, kakva ravnoteza kada se u ljubavi, apsolutnoj ljubavi ipak prosuo onaj veoma poznati otrov zvani korist i samim tim jedno prirodno osecanje koje je samo po sebi najjace osecanje koje postoji postalo sasvim usputna i sporedna stvar.

Ne sme da postoji ravnoteza, nego prioritet, zivotni prioritet koji se ogleda bas u ljubavi.
Naravno da je najlakse ici tom linijom manjeg otpora i gledati na parove ili pojedince oko sebe kako se muce, kako pate, ali sami su krivi zbog toga jer su se uljuljkali u tu ulogu i kada im se ponudi resenje, kada im se ponudi apsolutna i bezuslovna ljubav o kojoj svi nemilosrdno toliko pricaju, pa naravno da ce svako od njih da odstupi i da se uplasi tog istog osecanja.

Udobnost umesto apsolutnosti: vec oprobana metoda kako da se bude delimicno srecan u vezi.
Ali gde je tu onda ono pravo osecanje ljubavi, pravo osecanje istinske srece?
U sustini emocija.
Ali to nece niko da prihvati. Na zalost, apsolutna ljubav postaje izvor manipulisanja u samodestruktivne svrhe.

A kada je ljubav fer? Kada je oboje prihvate kao najjace osecanje koje postoji i koje neumoljivo povlaci za sobom ceo zivot cineci ga jos kvalitetnijim i boljim. Sve ostalo je kukavicluk.

 

[S_K_V_O]

Sve sam apsolutista do apsolutiste.

 

[DisMisaL]

Bahh.

Prvo moje izvinjenje prisutnima, jer sam prethodne komentare pisao u afektu.

Ljubav ne postoji, to stoji. Osim kao pojam. Ne možete je opipati, ne možete je posedovati, neće doći ni otići sama od sebe. Ono što osećate, to je vaš izbor. Vas ili vaše podsvesti. Ali ona je ipak tu, ako joj to dozvolimo, ako je negujemo i ako, nažalost je tako, imamo malo sreće da posotoji neko sa kom bi je podelili i ko će svoju podeliti sa nama. Ovo o ljubavi među partnerima, ima mnogo vrsta ljubavi, ostale su uglavnom manje zahtevne, mada ne svima i manje bitne.

Problem je što neki od nas nisu spremni da se izbore za nešto što im deluje apstraktno. U stanju smo da damo sve od sebe, i mnogo više, kako bi stekli neki status u društvu, materijalnu korist ili neku drugu ličnu satisfakciju. Ali ne i da isto tako učinimo za šta ne možemo biti sigurni da je stvarno, zaboravljajući da smo mi ti koji je činimo stvarnim, te umesto svojih nadanja, pothranjujemo sopstvene strahove. Barem mis e čini da je o ovome tema.

Ili još gore, ima i onih koji očekuju da će im ljubav doneti sve ono što su uvereni da sami ne mogu postići. Pišu njeno ime velikim slovom, ne bi li je prizvali, sa nadom da će ona doći tek tako, i dati im smisao koji oni u sebi ne pronalaze. Ali ne ide tako.

Za sve se treba potruditi, na način i u meri koji su odgovarajući. I ne očajavati ukoliko odmah ne vidimo rezultate svojih napora. Samo opušteno. Ukoliko verujemo u nešto, to još uvek ne mora da se dogodi, ali sama ta vera može u nama stvoriti pogodno tle za razvoj svega pozitivnog u našim životima, te i ljubavi.

Ne znam da li je ljubav najbitnija stvar u životu, ne znam zasigurno ni šta ona predstavlja. Ali tragam za istom, ni ne očekujući da je shvatim. Samo malo nade da ću smoći hrabrosti da prihvatim, kad i ako dođe nešto što bi se moglo nazvati tim imenom. Ali isto tako, ne bežim ni od svakodnevice. Malo truda da se postignu i neki daleko prizemniji ciljevi, jer, pre svega, neverujem da se oko ičega može zaista truditi ukoliko sve ostalo potpuno zanemarimo. Možda u datom periodu neki od pojmova imaju svoju prednost nad ostalim, ali ne isključivu. I trebalo bi da ima značaj postojanje nekoga sa kim bi podelili svoja dostignuća, i ko bi nas podržao i kad nismo toliko uspešni. I kome bi mogli na taj način uzvratiti.

Da li svega toga ima manje ili više nego nekad pre, nemam pojma. Živim sad, kakvo god da je to sad. Ili se barerm trudim da živim.

 

[SamanthaJones]

Da li vam se cini da se kolicina ljubavi smanjuje, da se ljudi vise posvecuju poslu, karijeri, eksponiranju sebe? Da "ljubav" prema sebi prelazi neke normalne granice(jer ucili su nas da je istinska ljubav bezuslovna, a sada se nesto mjeri, kalkulise da slucajno ne bi bili "osteceni"...)?
Generalno, kako gledate na svoj ljubavni zivot? Kad sve sumirate, da li biste rekli da ste osoba koja ima srece u ljubavi(ne trenutno, nego uopste)?
I da li se vidi tendencija rasta ili opadanja te srece?
Meni je sve to nesto sumnjivo...

Da cini mi se,....mislim da ne znamo da cenimo prave vrednosti i da smo sami krivi sto je tako jer su sada na ceni neke gluposti koje ja uopste ne razumem,...
I nisam osoba koja ima srecu u ljubavi...a i navikla sam da budem sama vec duze vreme (bez ljubavi, a ne sexa, da se razumemo jer ce biti onih koji ce pogresno da shvate) jednostavno ne mogu da nadjem nekog normalnog i sposobnog.

 

[LUDICA]

Sad mi je ovaj DisMisalov tekst podsjetio na nesto... Jedna drugarica mi se nedavno jada kako nema srece u ljubavi i kako se boji da ce tako da ostane zauvijek. Kazem joj da o tome nema ni govora, da je ona jaka i da postize sve sto zeli, (sto je i istina, nisam vidjela uspjesniju i ambiciozniju osobu odavno), a ona meni odgovara da je to istina i da je ona svjesna svega toga, ali da ona zaista moze postici sve to zato sto te stvari zavise samo od nje, dok u ljubavi nije tako i da mnogo zavisi i od druge strane, pa se ne usudjuje da se potrudi, bojeci se reakcija...Da li smo mi zaista svi tako velike kukavice u ljubavi, otkud taj fenomen da se toliko bojimo onoga koga volimo, a da smo toliko jaki u nekim drugim situacijama? I jos nesto: da li vas seme, avanture i kratkotrajne kombinacije zaista usrecuju? Gledam ovuda neke komentare(ne na ovoj temi) i zaista mi je tesko da prihvatim kakvih iskrivljenih pogleda na musko-zenske odnose ima...

 

[Petar_Pan]

Da cini mi se,....mislim da ne znamo da cenimo prave vrednosti i da smo sami krivi sto je tako jer su sada na ceni neke gluposti koje ja uopste ne razumem,...
I nisam osoba koja ima srecu u ljubavi...a i navikla sam da budem sama vec duze vreme (bez ljubavi, a ne sexa, da se razumemo jer ce biti onih koji ce pogresno da shvate) jednostavno ne mogu da nadjem nekog normalnog i sposobnog.

Cak ni u ogledalu?
A prevrtela si ceo forum(pricala sa svima) i nijedan normalan ccccc.

 

[Petar_Pan]

Sad mi je ovaj DisMisalov tekst podsjetio na nesto... Jedna drugarica mi se nedavno jada kako nema srece u ljubavi i kako se boji da ce tako da ostane zauvijek. Kazem joj da o tome nema ni govora, da je ona jaka i da postize sve sto zeli, (sto je i istina, nisam vidjela uspjesniju i ambiciozniju osobu odavno), a ona meni odgovara da je to istina i da je ona svjesna svega toga, ali da ona zaista moze postici sve to zato sto te stvari zavise samo od nje, dok u ljubavi nije tako i da mnogo zavisi i od druge strane, pa se ne usudjuje da se potrudi, bojeci se reakcija...Da li smo mi zaista svi tako velike kukavice u ljubavi, otkud taj fenomen da se toliko bojimo onoga koga volimo, a da smo toliko jaki u nekim drugim situacijama? I jos nesto: da li vas seme, avanture i kratkotrajne kombinacije zaista usrecuju? Gledam ovuda neke komentare(ne na ovoj temi) i zaista mi je tesko da prihvatim kakvih iskrivljenih pogleda na musko-zenske odnose ima...

E bravo... skroz si u pravu... napredujes u svojim pogledima...
I ja sam cak sam sebe uhvatio da se plasim ljubavi. Mnogo je komplikovanije i teze obratiti se osobi koja ti moze doneti ljubav. Odma je tu neka tenzija i strah. Valjda zato sto je vise bitna a strah od neuspeha veci. Cak i uspeh opet moze naredjati jos jedan oziljak na srcu pa je stah i od toga.
Pa avanture i seme me mogu zadovoljiti... u neku ruku relativno... Cak to u nekim slucajevima moze prerasti u nesto jace... idealno kao uvertira za emocije... S tim sto ako ti mislis na one night standove onda to nema nekog bitnijeg efekta osim trenutnog da ne kazem dnevnog zadovoljenja... U svakom slucaju znam da me tako nesto ne moze ispuniti i zadovoljiti skroz...
Ja sam se vec prestao cuditi tim pogresnim pogledima... Pokusam ponekom temom nekad nesto i ukazati ali slaba vajda...