POCELA HAPSENJA ZUTIH LOPOVA!!!

[sevilja]

naravno da je spaljivao.
ZNA SE da je spaljivao.

daj dokaze! nisam očekivala od tebe da mi kažeš ''zna se''...dokazi Ober kao nepobitne činjenice su ono što jedino prhvatam.

 

[Svabov]

sta ce nam dokazi kad se to zna?

 

[sevilja]

sta ce nam dokazi kad se to zna?

kao što se zna da je Q=mg?

 

[Svabov]

ne znam.
ti si u tom fazonu.
ja samo kazem ono sto i ti;
dakle, zna se.

 

[sevilja]

ne znam.
ti si u tom fazonu.
ja samo kazem ono sto i ti;
dakle, zna se.

Ober, ja kažem ''zna se'' kad u svakom trenutku to nešto može da se dokaže. A ovde?
Pazi, ne kažem da nije spaljivao, ali nije uhvaćen na delu. A s obzirom da su veeelike igre u pitanju, normalno je da imam veliku količinu rezerve. Ok?

 

[GruberBG]

Nova otkrića Insajdera


Dokumentacija Savezne uprave carina za period rukovođenja Mihalja Kertesa spaljena na Institutu za bezbednost 6. oktobra 2000.

Dogovor o spaljivanju poslovne magacinske evidencije su prethodno postigli tadašnji upravnik SUC Mihalj Kertes i direktor Resora državne bezbednosti Rade Marković, saznaje Insajder. Do danas međutim nije podignuta optužnica protiv Kertesa i Markovića za ovo krivično delo, i pored toga što su ove informacije poznate i nadležnim institucijama u zemlji još od 2001. godine.

Prema saznanjima Insajdera, evidencija je čuvana u glavnom magacinu, praktično sabirnom centru SUC, u zgradi Univerzala na Autoputu bb.

6. oktobra 2000. tokom prepodnevnih časova - pre nego što je carina preuzeta - Mihalj Kertes je naredio službeniku SUC-a Đorđu Banoviću da celokupnu poslovnu dokumentaciju iz zgrade Univerzala spakuje u službeno vozilo "fijat dukato" i odveze u Institut za bezbednost radi spaljivanja. Banović je istog dana uz pomoć nekoliko radnika carine utovario dokumentaciju iz magacina i prevezao je u RDB.

Insajder je došao i do dokumentacije koja pokazuje da je 508 miliona maraka od carine izneto na Kipar za samo 14 meseci u periodu od 1998. do 1999. godine.

Brojne zloupotrebe na carini i načini na koji su sredstva građana Srbije umesto u budžet išle predstavnicima vlasti, povlašćenim preduzećima, Socijalističkoj partije Srbije, dok su stotine miliona nemačkih maraka završile i na Kipru u stranim bankama,

 

[GruberBG]

Dosijei na lomači
Saša Stojković, Vranjske novine (29. Novembar 2004.)

Po naredjenju Radeta Markovića, prema Popisniku broj 6, u CRDB-a Vranje uništeno je ukupno 4.249 materijala na 7.973 strane

Revolucionarni Peti oktobar 2000. godine ostaće, pored ostalog, upamćen i po lepom vremenu koje je pratilo demonstrante. Samo, ni tada nije svima bilo podjednako toplo - neki su se, izgleda, i smrzavali, čim su morali da uposle sve moguće grejne kapacitete. Svedoci su još onda pričali da su tih dana u vranjskom MUP-u dimnjaci radili kao parne lokomotive, podižući temperaturu čitave ulice u kojoj je zgrada policije smeštena. Ipak, danas, više od četiri godine kasnije, neke tajne ponovo isplivavaju na površinu, rasvetljavajući razloge rada policijskih dimnjaka tog oktobra. Nekoliko beogradskih redakcija ovih dana došlo je u posed dokumenata Službe državne bezbednosti čiju je autentičnost još niko nije osporio, a koji govore o radu Službe u danima neposredno pre i neposredno posle “velikog preloma”. Iskusni vukovi DB-a znali su bolje od svih drugih šta se sprema, pa su preduzeli sve ne bi li se obezbedili u danima koji dolaze. Tadašnji šef Resora državne bezbednosti, kako se služba zvala u to vreme, Radomir Marković, načelnicima RDB-a po unutrašnjosti naredio je spaljivanje najvećeg dela dokumentacije vezane za prethodne dve godine, kada je rad DB-a prevashodno bio usmeren na “unutrašnjeg neprijatelja”, dakle nezavisne intelektualce, medije i Otpor. Pored ostalih, veliki broj dokumenata iz perioda “ranih radova” Resora državne bezbednosti (RDB) uništen je i u Vranju, a “Vranjske” su zahvaljujući kolegama iz beogradskog nedeljnika “Vreme” došle su u posed dokumenata koji potvrđuju o kakvoj se građi tu radilo i ko su bili ljudi za zametanje tragova najkrupnijih akcija u dugoj istoriji beščašća kojom se srpska policija i dan danas ponosi. Pa, ko je to po Vranju, i zašto, uništavao dokumente koji bi najlakše otkrili pravu prirodu režima koju su Srbi, a sa njima i Vranjanci, odživeli u poslednjoj deceniji 20. veka?

Odsutnost

Praktično, akcija uklanjanja tragova krenula je odmah posle pada Miloševićevog režima, 6. oktobra. 2000. godine. Toga dana je, prema dokumentu RDB-a od 15. marta 2001. godine, nastalom na zahtev tadašnjeg novog rukovodstva, Rade Marković, kasnije prokaženi i uhapšeni šef Službe, svim načelnicima DB-a po unutrašnjosti uputio službenu depešu broj 3210, kojom se, pored ostalog, nalaže i “neophodno izvršavanje selektivnog uvida u dokumentaciju”, a zatim i realizacija “njenog čuvanja, odnosno uništenja nepotrebne, shodno pravilima”. Miloševićev omiljeni policajac bio je eufemističan, ali istovremeno i nedvosmislen, jer je naređenje da se dokumentacija “mora čuvati i odlagati tako da se učini potpuno nedostupnom neovlašćenim licima, u svim slučajevima” bilo jasno čak i amaterima.
Sastanak šefova lokalnih DB-a održan je odmah sutradan, 7. oktobra, a načelnici su po prethodnom uputstvu u Beograd doneli i unapred tražena dokumenta, pretežno osnovne dosijee prethodnih i operativnih obrada zavedenih u 1999. i 2000. godini, i to po liniji “srpskog ekstremizma”, zatim dosijee izdvojenih slučajeva, pa izveštaje o proveri, kartoteke po azbučnom redu, mesečne izveštaje i planove rada... Ali, tom sastanku, “zbog sprečenosti”, nisu prisustvovali načelnici RDB-a iz Vranja i Leskovca, kojima je sastanak zakazan za naredni dan, 8. oktobar. Odmah posle skupa krenulo se u uništavanje dokumenata, što u pećima, što na otvorenim lomačama u Institutu bezbednosti na Banjici.
Nosilac projekta bio je Miloš Teodorović, načelnik Pete uprave RDB-a, one koja se bavi analitikom.
Ali, prema dokumentima dostupnim “Vranjskim”, ali i prema izjavama anonimnih izvora iz same vranjske Državne bezbednosti, u čitavom procesu Vranje je imalo posebno i izdvojeno mesto.
Tadašnji načelnik Centra RDB-a Vranje, pravnik Zoran Stošić se, i prema svedočenjima iz same Službe, ali i prema dokumentima, nije ni 8. oktobra pojavio u Beogradu, za razliku od svog leskovačkog kolege. Naravno, za takvo ponašanje on je morao imati valjan razlog, verovatno pronađen u komešanjima oko tadašnje Kopnene zone bezbednosti, koja je i eksplodirala samo mesec dana kasnije. Ali, Stošić je ipak primio instrukcije o uništavanju dokumenata, i to veoma precizne. Prema kasnijoj izjavi Teodorovića, Stošić je telefonom dobio precizne upute o vrsti i količini materijala koji mora biti uništen.
- Očigledno je, uz analogiju sa dešavanjima u drugim centrima, da je CRDB Vranje, odnosno načelnik Zoran Stošić, u potpunosti realizovao naloge o uništenju dokumentacije, dobijene od Teodorovića, kao i da je pokušao da prikrije svoju ulogu u ovoj aktivnosti - kaže se u dokumentu koji su potpisali operativci RDB - a O. A. S. i Z. S.
Zoran Stošić danas nije hteo da govori o vremenu kada je bio načelnik vranjskog RDB-a, “jer na to i nema pravo, budući da i nije više u toj službi”.
- Moram da naglasim da sam ponosan na sve što sam u RDB - u uradio i pre i posle petog oktobra, a naročito na činjenicu da na ovu službu u Vranju nije pala ni najmanja senka - rekao je Stošić, koji je u DB-u radio od 1977. do 2001. godine, da bi kasnije prešao u javnu bezbednost, bio načelnik OKP-a, a danas se nalazi na mestu načelnika glavne inspekcije vranjskog MUP-a.
Naš sagovornik je naglasio i spremnost da se odazove svakom pozivu nadležnih organa kojima bi razjasnio delovanje Službe u tim vremenima, “ako se za to ikada ukaže potreba”.

Popisnik

Prema instrukcijama načelnika Pete uprave Miloša Teodorovića, svedoče dalje dokumenti, mnogi Centri RDB-a, pa među njima i vranjski, pokušali su da naknadno daju legitimitet sopstvenim nezakonitim radnjama, kroz antidatiranu izradu propisima utvrđenih dokumenata.
- Krajem svake godine u RDB - u se uništava višak dokumenata, neuspelih pokušaja, grešaka... po tačno utvrđenoj proceduri. Prvo se napravi Popisnik dokumenata za uništavanje, onda načelnik Centra donosi odluku o uništavanju dokumenata, i taj posao na kraju radi najmanje tročlana komisija za uništavanje dokumenata - pojašnjava proceduru izvor “Vranjskih” iz BIA.
Pošto u vranjskom slučaju Popisnik postoji, kao i odluka načelnika, sumnja operativaca O. A. K. i Z. S. odnosi se na vreme nastanka Popisnika - oni u svojoj Informaciji iznose sumnju da su dokumenta uništavana u panici, a da je tek kasnije o tome napravlje popisnik.
Bilo kako bilo, Zoran Stošić je u beogradsku centralu dostavio fotokopije materijala koji se odnose na uništavanje dokumentacije u Vranju, i to Popisnik materijala RDB-a koji se predlaže za uništavanje, broj 6 od 8. decembra 2000. godine, svoju odluku broj 84317 o uništavanju dokumentacije po tom Popisniku od 15. decembra, i na kraju službenu belešku broj 2699 od 22. decembra te godine o izvršenom uništavanju dokumentacije.
Oni koji su imali prilike da zavire u Popisnik broj 6 u istrazi, u Informaciji koja je izašla u javnost tvrde da je CRDB-a Vranje uništio ukupno 4.249 materijala na 7.973 strane, a između ostalog, i tri dosijea po SET-u, (Treća uprava, srpski ekstremizam i terorizam, p.a.) deregistrovana 2000. godine; šest dosijea operativnih veza po SET-u, deregistrovanih 2000. godine; tri dosijea PO (prethodna obrada, za koju je dovoljna samo sumnja) sa poznatim imenima sa ukupno 171 materijalom na 137 strana; dva dosijea OO (operativna obrada, širok spektar mera i postupanja) sa poznatim imenima sa 197 materijala na 463 strane; i 1344 depeše, koje su, po Popisniku, pripadale resoru Javne bezbednosti.
No, da bi se uništile 7.973 strane, bilo je neophodno učešće većeg broja ljudi, pa tako istraga predlaže da se “nadalje nastavi i razgovor sa rukovodiocem grupe za analitičko - dokumentarističke poslove CRDB-a Vranje Nebojšom Nedeljkovićem, evidentičarem Branislavom Bogdanović, operativnim tehničarem Draganom Stevanovićem, operativnim radnikom Jovanom Stankovićem i vozačem Dušanom Stojmenovićem”. Ali, u tom trenutku dolazi do talasanja u samoj Službi, pobune JSO-a, pada rukovodstva RDB, izbora novog, i drugim raznim događajima, sve do ubistva premijera Đinđića, koji ovu aferu bacaju u drugi plan, sve do danas.

 

[GruberBG]

Implikacije

- Kad se uništava mimo pravila, nemoguće je dokazati šta je sve uništeno - pojednostavljuje stvar naš izvor iz BIA.
Ipak, nekoliko stvari ovde prosto bodu oči. Tako ispada da su u Vranju vođena ukupno tri dosijea zbog “neprijateljske delatnosti” prema režimu, koji je onda poistovećivan sa državom, ali i ukupno šest saradničkih, znači cinkaroških dosijea! Dakle, po dvoje na jednog, za svaki slučaj! “Neprijatelji” mora da su bili krupni kada su praćeni sa pažnjom koja je napunila tolike stranice. Zanimljiva su i tri dosijea “prethodne obrade”, ukupno 137 strana, napisanih samo na osnovu sumnje da neko “nije bio na liniji”! Iz te tri sumnje rodila su se dva dosijea rađena punom opremom, sa podacima na 463 strane.
“Mala je ovo zemlja za tolike neprijatelje”, što bi rekao Ilija Čvorović.
U vreme pune snage DOS-a 2001. godine, civilna vlast je u pokušaju demistifikacije RDB-a naredila otvaranje dosijea svih onih koji to od službe zatraže. Ali, u Vranju gotovo niko, osim onih čije je delovanje krajnje beznačajno i odnosi se na komunistička vremena, nije dobio potvrdu da se protiv njega vodila istraga i da o tome postoje bilo kakvi dokumenti. Naravno, dosijea je ipak bilo, a neki su i volšebno vaskrsli, recimo u rukama sadašnjeg ministra policije Dragana Jočića, otkrivajući sudbinsku vezanost politike, RDB-a i kriminala.
Ko danas može da garantuje i čime, da dosijei, ma koliko da ih je bilo, nisu samo sklonjeni u neku privatnu arhivu da bi bili upotrebljeni u pravom trenutku, ili u povoljnijoj političkoj klimi? Ko može da kaže ko jeste, a ko nije bio “predmet obrade”? I ko danas, posle paljevine, sme da veruje bilo kome?
Svu tragediju današnjeg vranjskog trenutka osvetljava činjenica da sve teče po planu. Šta se radilo nestalo je u dimu, i sada mirno može da se nastavi dalje u istom pravcu. Za istoriju ostaje zabeleženo da nikakvog otpora ludilu ovde nije bilo, da se niko nije izdvajao iz mase nezadovoljnih, što svakako pokazuje da su oni koji se svim silama bore da stvari zadrže u mestu potpuno u pravu - ako niko ne traži promene, one nikome nisu ni potrebne, glasi pogubna logika.
Ali u stvarnosti otpora je ipak bilo. Tanak sloj nezavisnih intelektualaca, isti i onda i danas, nikako se nije mirio sa postojećim stanjem. Zna Vranje ko je bio i ostao stožer okupljanja takvih ljudi, ko i danas svojim delovanjem neprekidno “uznemirava javnost”. Čak je nekoliko klinaca, danas pravilno raspoređenih u političke partije i nevladin sektor, kroz delovanje “Otpora” pokazalo da ovde nisu baš svi bez časti i hrabrosti. Mnogi od njih progonjeni su, hapšeni, prisluškivani, provocirani, mnogima od njih prijatelji su to bili po naređenju Državne bezbednosti. Zahvaljujući planskom uništavanju dokumenata, njihove sumnje danas bi se mogle čitati kao paranoja starih revolucionara i nostalgija za vremenima kada je sve bili ili crno, ili belo. Naravno, maskerima naše stvarnosti upravo to je i bio cilj – zametanje tragova prošlosti kako bi i budućnost ostala pod punom kontrolom onih koji Srbiju smatraju svojom privatnom imovinom. Na sreću, nešto je ipak ostalo. Zna se ko je ovde za koga radio, i lepo se to vidi i danas, mnogo godina kasnije. Pozicije su apsolutno nepromenjene, i svako nastavlja svojim putem. Zatiranje tragova beščašća, iako tehnički uspelo, ipak nije dalo očekivane plodove - sama činjenica da nije ostalo tajnom govori da se nešto ipak promenilo.
- Rukopisi slabo gore - ustanovio je još Miša Bulgakov, i danas se ta istina vraća u lice zatiračima prošlosti. Džaba su, naime, hartije spaljene. Ljudi su ostali.

Kategorije neprijatelja
Na sastanku održanom 7. oktobra 2000. godine u Beogradu, prisutnim nečalnicima CRDB-a, ali očigledno i svim ostalim, jer je proces uništavanja istorije beščašća trajao sve do Nove godine, tada je u pero izdiktirano koja dokumenta ni po koju cenu ne smeju da dospeju u ruke nove vlasti, a samim tim i javnosti. Radi se o ukupno 15. kategorija dokumenata, i to:
1. dosijei prethodnih i operativnih obrada od 1998. godine pa dalje, koje se odnose na lica iz DOS-a i “Otpora”
2. njihovi kartoni iz kartoteke
3. izveštaji i mikrofilmovi za taj period
4. izveštaji o proverama
5. pomoćni dosijei koje su vodili pomoćni radnici
6. mesečni izveštaji o radu za prethodne dve godine
7. dolazni akti za isti period
8. planovi rada operativnih radnika
9. polazne i dolazne depeše
10. operativno - instruktorska dokumenta
11. saradnički dosijei i registri
12. dokumentacija u vezi primene operativno-tehničkih mera
13. obavezno čišćenje hard-diskova u kriptozaštiti
14. dokumenti finansijsko-materijalnog poslovanja
15. dokumentacija o saradnicima specijalnih namena
Znači, mislilo se bukvalno o svemu i ništa nije prepuštano slučaju.

 

[DŽELAT]

Ober, ja kažem ''zna se'' kad u svakom trenutku to nešto može da se dokaže. A ovde?
Pazi, ne kažem da nije spaljivao, ali nije uhvaćen na delu. A s obzirom da su veeelike igre u pitanju, normalno je da imam veliku količinu rezerve. Ok?

A šta misliš šta bi bilo sa tim svedokom,koji bi ih video i uhvatio na delu?
Neko je to i video,ali gde je on?
Verovatno u živom kreču ili je sazidan u nekom mostu!!

 

[sevilja]

A šta misliš šta bi bilo sa tim svedokom,koji bi ih video i uhvatio na delu?
Neko je to i video,ali gde je on?
Verovatno u živom kreču ili je sazidan u nekom mostu!!

Eto, o tome pričam sve vreme.
Nema dokaza ni za šta od napisanog.
p.s. vidiš kako se neki pohapse na osnovu dokaza, a neki su pametniji pa se bolje snadju, ako je to uopšte u pitanju.

 

[[[Darko_91]] *]

ima dzelat dokaze!

 

[GruberBG]

Putuj igumane!

 

[ikana]

Ličnio mislim da je to hapšenje samo zamazivanje glasačkih očiju. To su sve sitne ribe i marginalci. Oni glavni još uvek na veliko pljačkaju i razaraju, već opljačkanu i iscrpljenu državu.

 

[sevilja]

Veliki imaju i veća ledja.

 

[Psihologue]

Tako je Sevilja..
Leđa koja se teško savijaju..

 

[GruberBG]

16.12.2007.
Izvor: PRESS
RADULOVIĆ U ARGENTINI
Bivši direktor „C marketa", osumnjičen da je pokrao državu za 1,4 milijarde dinara, jesenas napustio svoje skrovište u Španiji i otišao u Latinsku Ameriku



Bivši direktor „C marketa" Slobodan Radulović, za kojim je raspisana Interpolova poternica jer je optužen da je opljačkao 1,4 milijarde dinara, odnedavno se nalazi u Argentini, saznaje Press u vrhu srpskog pravosuđa. Izvor Pressa tvrdi da je jedan od vođa „stečajne mafije" nedavno napustio Španiju, u kojoj se krio više od godinu i po dana!



Miljko preko Dubrovnika pobegao u Francusku!

Još jedan odbegli „stečajac" Miljko Živojinović nalazi se od kraja januara u Francuskoj, saznaje Press. Njega, međutim, od hapšenja „štiti" francuski pasoš, koji je dobio jer mu je žena Parižanka.

- Živojinović je poslednji put viđen u Beogradu na ručku s prijateljima u kafani „Šešir moj" na Skadarliji. Posle toga, seo je u automobil i pobegao iz Srbije. Iako se spekulisalo da je otišao pravo za Francusku, on se sledećeg dana javio prijateljima iz Dubrovnika, odakle je nastavio put za Francusku - kaže za Press jedan od Živojinovićevih prijatelja. Inače, Živojinović je, prema saznanjima Pressa, iz Srbije pobegao zahvaljujući SPS-u. Socijalisti su, naime, zapretili da će srušiti bivšu vladu Vojislava Koštunice ako Miljko bude uhapšen, pošto je on sin poznatog srpskog glumca i člana SPS-a Bate Živojinovića.


- Radulović je sve do jesenas boravio u Španiji, a onda je, prema informacijama koje imamo, pobegao u Argentinu. Veoma je interesantno da je Radulovića letos u Španiji posetio njegov advokat Vladimir Horovic i da je on vrlo brzo posle toga pobegao iz Španije. Pretpostavlja se da je u Argentinu ušao s lažnim pasošem - objašnjava naš izvor. On dodaje da će naša policija narednih dana zatražiti od argentinskih vlasti proveru da li se Slobodan Radulović zaista nalazi u toj zemlji.

S druge strane, Radulovićev advokat Branislav Horovic kaže za Press da je nedavno bio u Argentini (?!) a ne u Španiji?!

- Ne znam odakle vam informacija da sam bio u Španiji?! Ako baš hoćete da znate, bio sam nedavno u Argentini! Video sam Radulovića, ali ja mislim da on više nije tamo - rekao nam je kratko Horovic.

U MUP-u Srbije zvanično su nam rekli da se za Radulovićem „svakodnevno intenzivno traga" a, nezvanično, da je najbliži hapšenju bio dok se skrivao u Španiji, u kojoj ga je tamošnja policija navodno držala u „neformalnom kućnom pritvoru".

- Španci su sumnjali da je Radulović oštetio i njihovu državu. Od njihove policije dobili smo podatak da je na Radulovićev privatni račun u banci Kaha de Katalunja do avgusta 2004. uplaćeno više od pet miliona evra! Poslednja uplata od čak 300.000 evra bila je početkom avgusta 2004. godine. Radulovićev privatni račun policija je otkrila preko njegove starije ćerke Jelene, koja živi u Španiji. Imali smo zaista čvrste dokaze da je on na Iberijskom poluostrvu, čak i obećanje da će ga Španci sigurno isporučiti Srbiji... - priča naš sagovornik i dodaje:


fakti

n Istraga protiv Slobodana Radulovića pokrenuta je u decembru 2005. zbog sumnje da je opljačkao „C market"

n Radulović je u bekstvu od aprila 2006, a nalazi se na poternici Interpola

n On je, preko svog advokata, u martu ove godine poslao pismo Savetu za borbu protiv korupcije, u kome tvrdi da je nevin i optužuje biznismene Milana Beka i Miroslava Miškovića - Sredinom septembra Milan Beko je, svedočeći u Specijalnom sudu, optužio Radulovića da je opljačkao „desetine miliona evra"

- Do toga ne samo da nije došlo, već je, po svemu sudeći, on našao novo utočište, a svi podaci koje imamo kažu da je to upravo Argentina. Inače, postojale su i neke informacije da je Radulović u Crnoj Gori, čak i u Kini, ali za to ne postoje ozbiljne potvrde.

Naš sagovornik kaže da je srpska policija „u svakodnevnoj koordinaciji sa Interpolom" i da se, osim za Radulovićem, traga i za „drugim odbeglim kriminalcima".

Inače, interesantno je da je Argentina jedno vreme bila utočište i bivšem vlasniku „Jugoskandika" Jezdimiru Vasiljeviću, koji se, prema informacijama Pressa, sada nalazi u Ekvadoru, u kojem u svom vlasništvu ima izuzetno luksuzan stan!
Slobodan Radulovic je bio poslanik Demokratske stranke.
Milan Beko je bio finansijer demokratske stranke,i Djindjicev kum.
Miroslav Miskovic je finansijer Demokratske stranke,i covek koga ta ista stranka stiti od otkrivanja porekla imovine.

 

[Nedodirivi]

Како каже изрека: "Од два зла бирај мање!" Демократска странка је највеће зло данас у Србији. ЛДП макар отворено каже да је непријатељ ове земље, али нема ништа горе од лажног пријатеља а то је ДС. И једнима и другима и трећима треба забранити рад.

 

[GruberBG]

Mogli su da od ovoliko silnih afera,odvoje koju hiljadu evra da zbrinu onu sirotinju koju po ovoj zimi u Beogradu teraju na ulicu,i kojoj ruse kuce!!!

 

[GruberBG]

Ličnio mislim da je to hapšenje samo zamazivanje glasačkih očiju. To su sve sitne ribe i marginalci. Oni glavni još uvek na veliko pljačkaju i razaraju, već opljačkanu i iscrpljenu državu.

Ti "veliki" danas podrzavaju Tadica....Djelic,"preposteni" Dinkic,Miodrag Kostic,Dragoljub Markovic-Krmivoje,Miroslav Miskovic,...