USTANITE I ANGAŽUJTE SE !
Svakodnevno smo svedoci da ljudi štrajkuju , protestuju , bune se . Bune se đaci , zaposleni , nezaposleni , poljoprivrednici , akademci , penzioneri .Svet oko nas je u svakodnevnom mobilnom protestu .
Građani cele planete , rekao bih , angažovani su neprekidno - danima , sa više ili manje uspeha . Nekad sve se završava mirno , a ponekad tako dramatično i rušilački energično ; sve se pretvori u krvave sukobe sa policijom . Ljudi goloruki jurišaju na te čuvare njihove tiranije i eksploatacije .
Često nema rezultata , ali ono što je bitno : glas građana se čuje . Glas potlačenih i uniženih čuje se do neba. I nije bitno što je to ulica , i nije bitno što je neartikulisano i haotično ; bitno je da traga za svojom časnijom i ljudskijom egzistencijom ! Jer samo tako može se obezbediti bolji i humaniji - čoveka dostojan život . Taj glas , često ustaje da zaštiti i budućnost - potomstvo . On nije uvek angažovan samo za sadašnjost - za danas . Takvim angažovanjem može se obezbediti građanski častan opstanak - pa rast i razvoj .
Da , treba biti angažovan za budućnost !
No šta je sa nama ? Mi se ponašamo kao da živimo u večnom raju ; a ne u zemlji zaštićenih ratnih zločinaca , profitera i zveri - svedoka . Mi se ponašamo kao da kod nas nije ozakonjena pljačka i zelenaštvo ; kao da oko nas ne cveta korupcija , bezakonje i prevara .Mi se ponašamo kao da oko nas nema gladnih , bolesnih , poniženih , zgaženih , odbačenih .
Zar mi nismo zbog svega osramoćeni , poniženi , uvređeni , obeščašćeni , očajni i besni ?
Zar mislimo da to što neko ponekad, sa svetske scene kaže poneku o nama i o besčašću koje nam je zaposelo život ; zar stvarno mislimo da je to dovoljno ?.
Zar mi nismo sposobni da podignemo sopstvenu ljudskost iz beznađa i oslobodimo je zverskih okova .? Zar nismo sposobni da ustanemo i kažemo dosta .? Zar nismo sposobni kao drugi da nosimo časno i pošteno prirođenu ljudskost , nego kao peščani crvi da slepo puzimo u bedi i ništavilu .? Zar je iz nas izčileo i poslednji trag ljudskosti i čovečnosti ?. Zar se neplašimo suda naših nerođenih potomaka .?
Znajte , zbog svega toga ovako i živimo .
Promene potrebuju pobunu u nama . One ne dolaze bez ličnog angažmanja i solidarnosti u otporu prema svemu i svakome . Treba se solidarno pobuniti prema onome što nas obezvređuje i prema onima što nas unižavaju i porobljavaju .
Svakodnevno smo svedoci da ljudi štrajkuju , protestuju , bune se . Bune se đaci , zaposleni , nezaposleni , poljoprivrednici , akademci , penzioneri .Svet oko nas je u svakodnevnom mobilnom protestu .
Građani cele planete , rekao bih , angažovani su neprekidno - danima , sa više ili manje uspeha . Nekad sve se završava mirno , a ponekad tako dramatično i rušilački energično ; sve se pretvori u krvave sukobe sa policijom . Ljudi goloruki jurišaju na te čuvare njihove tiranije i eksploatacije .
Često nema rezultata , ali ono što je bitno : glas građana se čuje . Glas potlačenih i uniženih čuje se do neba. I nije bitno što je to ulica , i nije bitno što je neartikulisano i haotično ; bitno je da traga za svojom časnijom i ljudskijom egzistencijom ! Jer samo tako može se obezbediti bolji i humaniji - čoveka dostojan život . Taj glas , često ustaje da zaštiti i budućnost - potomstvo . On nije uvek angažovan samo za sadašnjost - za danas . Takvim angažovanjem može se obezbediti građanski častan opstanak - pa rast i razvoj .
Da , treba biti angažovan za budućnost !
No šta je sa nama ? Mi se ponašamo kao da živimo u večnom raju ; a ne u zemlji zaštićenih ratnih zločinaca , profitera i zveri - svedoka . Mi se ponašamo kao da kod nas nije ozakonjena pljačka i zelenaštvo ; kao da oko nas ne cveta korupcija , bezakonje i prevara .Mi se ponašamo kao da oko nas nema gladnih , bolesnih , poniženih , zgaženih , odbačenih .
Zar mi nismo zbog svega osramoćeni , poniženi , uvređeni , obeščašćeni , očajni i besni ?
Zar mislimo da to što neko ponekad, sa svetske scene kaže poneku o nama i o besčašću koje nam je zaposelo život ; zar stvarno mislimo da je to dovoljno ?.
Zar mi nismo sposobni da podignemo sopstvenu ljudskost iz beznađa i oslobodimo je zverskih okova .? Zar nismo sposobni da ustanemo i kažemo dosta .? Zar nismo sposobni kao drugi da nosimo časno i pošteno prirođenu ljudskost , nego kao peščani crvi da slepo puzimo u bedi i ništavilu .? Zar je iz nas izčileo i poslednji trag ljudskosti i čovečnosti ?. Zar se neplašimo suda naših nerođenih potomaka .?
Znajte , zbog svega toga ovako i živimo .
Promene potrebuju pobunu u nama . One ne dolaze bez ličnog angažmanja i solidarnosti u otporu prema svemu i svakome . Treba se solidarno pobuniti prema onome što nas obezvređuje i prema onima što nas unižavaju i porobljavaju .
