БРАТИМЉЕЊЕ
је вештачко орођавање у народу. Оно настаје из више разлога, али су три главна: да се привидним орођавањем, уз позив Бога као сведока, обезбеди пријатељство; да се у некој невољи добије помоћ и заштита божанства, и да болесници, магијским чином братимљења, оздраве.
...
Људи се најчешће братиме у невољама. У народу се казује: „И вук ако се братими, неће учинити зло." У невољи било је довољно позвати: „Помози, да си ми брат од сад па до века (смрти)!" Таква братимљења обављала су се без обреда и орођавања, али су се поштовала. Они се само рукују и пољубе у образе. Тим начином братимили су се и иноверници, па је накнадно онај који је братимио позвао братимљеног на част (гошћење) и даривање.
...
Када два друга зажеле да се братиме, онда би пустили мало крви из своје мишице, лизнули би један другом пуштену крв, пољубили се и зарекли да ће се узајамно пазити и бити верни до смрти. По угледу на братимство, два добра друга или пријатеља побратиме се без обреда и орођавања. Они се међусобно ословљавају: побратиме, побро.
...
За време племенских размирица и крвне освете у нашим западним крајевима братимљење је имало, поред крвног сродства, знатну улогу, готово као што га је имало и кумство. Мир међу завађеним племенима утврђивао се узајамним братимљењима, кумовањима и женидбеним везама између обе стране. Тиме се обезбеђивала залога за добре односе међу племенима.
...
Црква је народно братимљење санкционисала и обратила у црквене обреде. Место употребе камена, употребљавају се три крстића, место бахорења, свештеник чита нарочиту молитву за оздрављење, пошто болесника покрије епитрахиљом по глави. Братимљење у цркви назива се и причесно братимљење, јер побратими пију уместо обичног вина причесно (освећено), оно којим се народ причешћује уз пост. Ако болесник настави да болује, братимљење се понавља сваке непарне године од првог братимљења: „Трипут сам га Богом побратио."
