Milunka, moje cestitke na iskrenosti.
Mnogo toga ima u cemu bih se slozila s tobom, i mogla bih da obrazlazem, da nesto potvrdim a na nesto ulozim par "amandmana', ali si me jednostavno "kupila" prelepom recenicom na kraju tvoj posta (koji sam s paznjom procitala): "Мени је у свему само жао моје Србије, а и ја желим да верујем да ће се неког дана, у будућности, ипак појавити неки политичари достојни једног Ристића, Гарашанина, књаза Милоша, Михаила..."
I, posto sam uglavnom rekla na ovoj temi sve sto sam imala, ja bih svoje ucesce zavrsila jednim prelepim i poeticnim tekstom iz pera jednog novinara, i molim moderatore da ga ne obrisu:
NEMOJTE O NJOJ TAKO LOSE, ZBOG SVIH NAS, NEMOJTE...
Ona je naša i moja, i onih nerođenih koji će sigurno doći. Nemojte loše o plavim šljivama, o proplancima, rasnoj stoci i koscima moje Šumadije,…o žitnim poljima moje Vojvodine. Samo uz Moravicu oko Arilja, Ivanjice, Požege, znaju tako lepo dočekati gosta...sa slatkom od malina.
Nemojte loše o Savi i Dunavu, Oj Moravo, moje selo ravno. Nigde na svetu nema toliko Morava, pa još i opevanih.
Nemojte ni o Ibru, neka samo u pesmi na trenutak stane, ali pustite ga neka teče.
Sećate li se detinjstva, prvih školskih ocena upisanih crvenom bojom u sveske uskih pa onda širokih linija ? Sećate li se prvih ljubavi, i kratkih porukica na parćencetu papira, “ja te volim, ja te najviše volim”, sećate li se svojih novih suknjica i pantalonica koje su vam tate i mame kupovale za novu školsku godinu, opančića, cipelica...ekskurzija, onih školskih koje za navek ostanu u sećanju...ili možda trenutka kada ste prvi puta u životu ugledali more. Toliko vode na jednom mestu...
Sećate li se berbi grožđa na Fruškoj iznad Iriga, oko Smedereva, Vršca, Knjaževca, ... Devojke iz Gruže, lepe su ko ruže....
Možda još niste zaboravili šerpu kuvanog mleka na starom šporetu “Smederevo” kod bake i dede na selu oko Bajine bađte, Leskovca, ili Knjaževca možda, svejedno, i to sa kajmakom kao kukuruz žutim?
Dali vas jos uvek probudi crvenilo sa istoka u rana Vojvodjanska jutra oko Kanjiže, Padeja, Sente, Horgoša pa sve do Dunava na zapadu, tamo do Bača i Apatina. Zamirišu li vam jastuci na pokošeno seno kao kada ste ležali na travi naše Srbije, tamo gde ste sada , tamo gde je sve “bolje”.... i teže.
Ona je naša, ona je najviše naša, i ona nikoga drugoga nema ...
Samo u njoj postoji Ravanica, samo u njoj Studenica, Žiča, i onih 17 na Fruškoj Gori i mnogo mnogo više. Samo u Srbiji, mojoj Srbiji, sveci gledaju pravo u oči i pričaju sa čovekom, živim čovekom... možda još negde ali ja neznam, a prošao sam sveta ili mi se cini. Mačva, prostrta poput šarenog ćilima istkanog rukama vrednih ratara, sve od Drine pa do Cera, a sa one strane Srem, deo junačkog srca punog žita i lubenica...
Pričajte o njoj, našoj, najlepčoj. Pričajte uvek lepo ne radi priče već zato čto je lepa. Pričajte svojoj deci kako su lepa prela oko Kučeva i Žagubice, na Zlatiboru, i oko Valjeva. Pustite neka čuju i pesmu onu “Zlatibore pitaj Taru”, malo radi dece a više radi sebe i onoga “dali pamtiš ljubav staru”, lepo je jer je naše, a može i podsetiti na nekoga ko će to osetiti. Nije sramota. naše je, ...
Nigde takvih zalazaka sunca, i nigde se tako lepo ne peva. Nigde ljubav nema takvu snagu a rakija dušu kao u našoj Srbiji gde je i sok voda, gde je gost brat, i gde se uvek negde išlo... i u rat....sa pesmom na usnama.
Eeeeej kad bi mogli ponovo u djačke klupe pa ispočetka u jelek i opanke,...i one kuće krečene u belo,
A Sećate li se Beograda, Novog Sada, Nška banja topla voda, pa Odžaka, Palanki..., bonbona tvrdih a slatkih, ili onih “pirusa” sa mentolom, onih zelenkastih. Kako nam je bilo krivo kada se onaj beli papirić zalepi za karamelu pa od muke pojedemo i komad papira samo da osetimo tu slast karamele, ljutimo se a žvaćemo i uživamo. Bože kao da je bilo juče : April u Beogradu, Poljupce je čak iz Luvra slala Šapcu Mona Liza,....Svratit ćemo i u Čoku to nije daleko, kad se pije sve je usput što bi Lala rek’o ...pa one trešnje na Zelenom Vencu ili Kalenićevoj, Futoška u Novom Sadu, .... kupusna polja, ...krompir u Guči...Svilajnac,.... Tamo i gromovi lepo pucaju, lepše nego ovamo gde smo, ... a kiša, ... lepa, kao da je i ona nekako posebno naša, … iz Srbije.
Dodje zima a mi se okupimo uveče, slanina suva,.... bela a slatka, čorbast pasulj sa rebarca suva, kiseli kupus,... šta sve nemožeš od njega napraviti. Bukovina pucketa i mačor drema a psi lajuuuuu, selo odjekuje,... milina za čuti.
I zato, o svemu možte ali o njoj, ne, nemojte o njoj loše, .... mi smo njeni a ako baš nikako drugačije ne umemo prestanimo rasti, ili nemojmo odrasti,... jer deca su najiskrenija i
More diko mani se divana...Nek nas ne zaborave devojke sa Morave, ...
Ne brini Srbijo moja, ima još onih koji te vole, i to mnogo,..najviše ! "
V.L.
