Plumeria - Havajski cvet

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
69.184
Frangipani_flowers.jpg

Plumeria (Frangipani) Porodica: Apocynaceae.

Biljka je ime dobila po francuskom botaničaru iz 17. veka Charlesu Plumieru. Za narodno ime "Frangipani" zaslužni su Italijani koji su još u 16. veku biljci dali ime po parfemu "Marquis Frangipani" na koji ih je miris biljke podsećao.

Plumeria je vrlo zanimljiva tropska biljka, poznata u svetu po raznobojnim cvetovima nezaboravnog mirisa. Plumeria alba je čak nacionalni cvet Nikaragve i Laosa gdje je poznata pod nazivima "Sacuanjoche", odnosno "Champa", ali najveću popularnost je ipak stekla na Havajima gdje se njeni cvetovi pletu u vence koji se poklanjaju posetiocima.

Po njihovim običajima cvet u kosi iza desnog uha znači da je devojka slobodna, a iza levog znači da je zauzeta. Plumeria se može gajiti kao malo drvce ili grm, što zavisi od vrste, ali i načina gajenja, odnosno orezivanja.

To je listopadna biljka koja ostaje bez listova u sušnim i hladnim periodima od novembra do marta-aprila.
Listovi su veliki sjajni, kožasti, zavisno od vrste i do 50 cm dugi i 7,5 široki (na odrasloj biljci u prirodnom staništu, dok kao lončanica ima manje listove).

Stabljike su mekane i lako lomljive, pri oštećenju iz rana curi mlečni sok (otrovan u većim količinama) tipičan za porodicu Apocyannaceae.

Cveta tokom celog leta na vrhovima grana, a cvetovi su prečnika 5 – 10 cm sa pet latica. Grupisani su u grozdove prekrasnih boja bele, žute, ružičaste, crvene, opojnog mirisa koji se širi u predvečerje.

Plumerie traže bogatiju, dobro propusnu zemlju. Ako je gajimo u saksijama preporučuje se da se u bastensku zemlju umeša pesak ili perlit i treset, ili se koristi kupovna zemlja za kaktuse, pomešana sa malo obične, baštenske zemlje.

Za cvetanje joj je potrebna visoka vlažnost vazduha, s obzirom da u prirodi cveta kišnim periodima, pa se tokom leta preporučuje redovno "tuširanje" biljke, ili gajenje pored neke stajaće vode (jezerca, fontane ili bazena).

Idealna je biljka za terase, ali joj je potrebno obezbediti potpuno osunčano mesto ili blagu polusenku i bar pola dana direktnog sunca. Preporučuje se prihrana đubrivom sa visokim procentom fosfora (srednji broj NPK mora biti između 20 i 50) potrebnim za obilnije cvetanje, ali samo za vreme vegetacije (od maja do avgusta), svake dve nedelje.

Ako se gaji kao lončanica presađivanje se preporučuje svake druge godine u aprilu, odnosno pre početka olistavanja. Pre presađivanja je moguće i orezivanje biljke zakidanjem vrhova kako bi se bolje razgranala, ali kao posledica orezivanja mladih biljaka (do 5 godina starosti) postoji mogućnost da ne cvetaju iste, pa čak ni sledeće godine.

Kod odraslih primeraka orezivanje ne utiče na cvetanje. Plumerije su vrlo osetljive na višak vode, podložne su truljenju ako je u podlozi previše vlage i o tome treba voditi računa. Zimi se biljka uopšte ne zaliva, a tek kada u proleće počne da lista početi sa umerenim zalivanjem.

U toku leta, ukoliko je potrebno (topla i suva leta), zalivati svakodnevno ako je površinski sloj zemlje do dubine 3 cm potpuno suv. S dolaskom jeseni opet se smanjuje zalivanje dok ne otpadnu svi listovi koje počinje da gubi kada temperatura padne ispod 10 stepeni. Poželjno je pre prenošenja biljke u zimsku prostoriju ukloniti lišće koje je eventualno ostalo na granama radi sprečavanja pojave bakterijskog truljenja.
 
Eventualna oštećenja grana se uklanjaju do zdravog dela biljke, jer bi truljenje odnosno sušenje moglo vrlo brzo da se proširi i dovede do propadanja cele biljke.

Idealna temperatura prezimljavanja je oko 10 stepeni, ne podnosi temperaturu ispod 1 stepena jer osetljiva stabljika počinje da propada. Kada biljka preraste saksije može da se zasadi direktno u bastu na proleće i da se vadi kasno u jesen, kada se premešta u zaštićeni prostor.

Nepredviđeni mraz može da uništi nadzemni deo biljke pa je ovakav uzgoj vrlo rizičan. Plumeriu često za vreme sušnih letnjih perioda napada crveni pauk, parazit koji je jedva vidljiv golim okom, ali se njegovo prisustvo vidi po listovima koji dobijaju mrlje i opadaju, a moguće je primetiti i sitnu paučinu. Da bi se izbegla ova napast, koja može da ugrozi dugo očekivano cvetanje biljke, potrebno je održavati visoku vlažnost vazduha oko biljke.

U slučaju bolesti mlađu biljku staviti u veći najlon, jer će zbog visoke vlažnosti vazduha paraziti uginuti, ili primeniti hemijski tretman nekim od sredstava za suzbijanje ove vrste štetočina, dostupnim u poljoprivrednim apotekama.

Da bi plumeria obilno cvetala potrebno je da joj se obezbedi zimski odmor, inače neće cvetati, tako da nije tipična sobna biljka.

U zimskom periodu najbolje je smestiti je u hladniji svetli hodnik, garažu ili staklenik. Plumerie počinju da cvetaju između treće i pete godine života, u zavisnosti od uslova u kojima rastu, a ubrani cvet izgleda sveže nekoliko dana bez potrebe da se stavlja u vodu.

Biljka i leti može da izgubi lišće ako se redovno ne zaliva, pa svako gubljenje lišća ne mora da znači i bolest. Ova biljka se u osnovi raspoznaje kroz sedam osnovnih vrsta, ali ima na hiljade kultivara s različitim oblicima, bojom i veličinom cvetova i lišća.

Tri vrste koje su najzastupljenije sa svojim kultivarima su Alba, Rubra i Obtusa. - Plumeria Alba raste do 12 metara, listovi su do 30 cm dugi, cvetovi beli sa izraženim žutim mrljama u središtu. - Plumeria Rubra je visine do 6 metara, sa listovima dugim i do 50 cm i atraktivnim cvetovima blago uvijenih latica, ružičaste do crvene boje i prečnika do 10 cm. - Plumeria Obtusa je listova zaobljenih pri vrhu, čisto belih cvetova sa jedva uočljivim žutim mrljama i nešto užih latica.

Plumeria_Pink_Rainbow_374561026.SHUT_1024x.jpg
 
Plumeria nije biljka koja se kod nas lako nalazi, barem koliko sam videla...

Postoji periodicno par sajtova koji nude male sadnice za oko 400-500 din a semena se uglavnom prodaju, isto prilicno retko 5 komada za oko 300 dinara i to privatna lica.

Semena su obicno mixevi plumeria, tako da ni ja ne znam koju vrstu imam.

Ukoliko neko naleti na prodaju istih, neka mi posalje info :lol:
 
Inace, ja ih imam par komada, dobila semena. Lako nicu, nisu zahtevne za odrzavanje ali mi jos ne cvetaju...:sad2:
Mozda zato sto nisam prihranjivala fosforom :think:

Ima li je jos neko?

Verovatno da njoj ipak ne odgovara naša klima. Uprkos tuširanju, prihrani i zalivanju, moguće da ipak ona ne može da uspe kod nas. Kao i limun koji retko kome uspeva kod nas. Krene lepo, poraste donekle i onda se samo osuši.
 
Verovatno da njoj ipak ne odgovara naša klima. Uprkos tuširanju, prihrani i zalivanju, moguće da ipak ona ne može da uspe kod nas. Kao i limun koji retko kome uspeva kod nas. Krene lepo, poraste donekle i onda se samo osuši.
Moguce...jako je malo informacija o ovom cvetu...kao i mnogim ne bas toliko cestim vrstama kod nas...
Moja ta veca ima vec oko 3 godine, deluje zivo i zdravo...one manje su njene bebe...jedino sto ne cveta :confused:
 
A možda je to tako normalno. Da ne cveta dok ne postigne neki gabarit ili posle nekoliko godina...
A nije to, na ovim slikama gore su baš male ali su cvetale.
Nego, jesi li sigurna da je to ta biljka? 🤔 Nešto mi liske na onim slikama gore i na tvojim biljkama nisu baš iste. 🤔
Jesam prilicno...evo ovo su slicice sa neta kada su jos mladje...a i pise u tekstu da odstupa velicina lista i drveta u saksiji i u prirodi i da ima puno vrsta...moja lici recimo na ove

1626946641948.jpeg
plumeria.jpg
 
Google mi opet izbacuje reklame za seme plumerije :aha:
Mogu se kupiti 5kom za oko 700 dinara. Navodno ce biti i sadnice u prodaji od aprila ali sa cenama od oko 3000 din ako sam dobro procitala sto je bas mnogo skupo.
Klijavost semena kada sam ih ja sadila bila je sasvim dobra, nije bas ni da sporo rastu. Sada posle par godina...Recimo 4-5, imaju oko 1,7m ali mi jos ne cvetaju i ne granaju se :confused:
Nesto se razmisljam eksperimentalno da posadim jednu napolje na prolece i nekako je zastitim u toku zime.
 
Inace, ja ih imam par komada, dobila semena. Lako nicu, nisu zahtevne za odrzavanje ali mi jos ne cvetaju...:sad2:
Mozda zato sto nisam prihranjivala fosforom :think:

Ima li je jos neko?
Draga Lorelajn, nemam ih i nisam ..
аli ako sam dobro skontao moram da naučim da ih gajim.. da cvetaju.
Ok, izazov prihvaćen.. Kupi seme, i ja ću.. pa ćemo da se patimo..

Ono što primećujem, hoće pH tla oko 5.5. do 6.. Ti to nemaš (da imaš hortenzije bi ti bile plave). Ali kupićeš onaj litvanski treset pa ćeš time da kiseliš okolinu korena acidofila.***

i primećujem da jako voliš i puno trošiš na egzotične biljke..

Jeftinije ti je da iznajmiš dobrog baštovana ,😎

*** Acidofili - biljke koje zahtevaju kiselo tlo.
 
Draga Lorelajn, nemam ih i nisam ..
аli ako sam dobro skontao moram da naučim da ih gajim.. da cvetaju.
Ok, izazov prihvaćen.. Kupi seme, i ja ću.. pa ćemo da se patimo..

Ono što primećujem, hoće pH tla oko 5.5. do 6.. Ti to nemaš (da imaš hortenzije bi ti bile plave). Ali kupićeš onaj litvanski treset pa ćeš time da kiseliš okolinu korena acidofila.***

i primećujem da jako voliš i puno trošiš na egzotične biljke..

Jeftinije ti je da iznajmiš dobrog baštovana ,😎

*** Acidofili - biljke koje zahtevaju kiselo tlo.
Problem mi je mesto zimi, imam previse biljaka koje vole svetlo a malo svetlosti.
Sem toga muka je presadjivanje I unosenje, iznosenje.
Moje plumerije bi trebale vecu saksiju:confused:
Do sada sam ih leti presadjivala u zemlju, zimi nazad u saksiju... Razmisljam se da probam sa jednom da je ostavim napolju I zimi....
Semena ne verujem da cu kupiti koliko God me mame... Nemam vise mesta ni za rasade:confused:
 
Ee, imam ja mesta! Ima vremena do sledeće zime...
Čitao sam malo o njoj.. ali malo.. prostudiraću je... bezbrigaj...
Podnosi i manje kiselu podlogu,. do 7. I voli pojačan fosfor... pomenula si to.

ps: a o iznajmljivanju baštovana nisi razmišljala ? ,😎
 
Nisam. Ne bi on mogao da mi resi prostor I svetlo I zimsku bastu:)
Jes, vala,.. 3 u 1,.. ali, vidi poznajem i jednog takvog..
Ima i preporuke,. reference..
Na primer kako ti se ovo čini,.

.

to smo moj drugar Doca i ja osmislili,.. njegov je vrt, ja sam savetnik i delom izvođaċ radova.

Nego, ima li tema Pejzažna arhitektura,.. ili da je otvoriš, pa da rešavamo 'prostor'..
(Imamo mi u našoj školi i arhitekte za pejzaže i vrtove (mi smo elektro i građevinska škola)..
 

Back
Top