Ovaj blog nije nista pametan.
Tice se Kineza.
Kupila sam superiska, majke mi superiska, farmerke kod kraljevackih Kineza. I kostale su 700 kinti. I uopste ne izgledaju tako kinesko, nisu one nashtampane sa shugavim mikimausima, niti su sa nekim nasivenim dzidzabocama, samo su od onog tipa farmerki uz koji se poprskotine od blata savrseno slazu, ako ih jos malo podvrnes.
I onda sam razmisljala o necemu... koliko to para mora te crne Kineze da kosta, sa sve pravljenjem tekstila, sivenjem, transportom, iznajmljivanjem lokala i zivotom u Kraljevu.
I onda se jos razmisljam... Ove farmerke nisu nista gore od kineskih farmerki koje mozes da kupis na Bulevaru, a ipak ne postoje tako kul kineske farmerke na Bulevaru koje mozes da kupis za 700 kinti. Mislim, ove su skroz kul.
I jos - zasto su beogradski Kinezi skuplji od kraljevackih Kineza? Da li je to zato sto su oni luksuzniji? Bolji? Kvalitetniji?
Imam problem sa konceptima koji ne funkcionisu. Koka-kola je koka-kolasta koka-kola ma na kom kraju sveta. I svuda su sastojci isti. I svuda kosta slicno. Imam problem sa konceptom Kineza cija roba u jednom manjem gradu kosta manje, iako nista mnogo vise ne zahteva, i nista mnogo vise ne trazi, nego u vecem gradu. Kineska roba bi svuda trebalo da se odnosi prema prosecnim primanjima isto. No, to nije tako.
I zasto mi se cini da je malo gradova u kojima se kineska roba tako drsko stavlja u svetlucave izloge, pod cene koje uopste ne lice kraljvackim? Naravno, u Beogradu ima mesta i za lazne-lazne-farmerke koje se prodaju kao lazne farmerke pod cenom original farmerki.
Na kraju, mozda je ovaj blog ipak malcice pametan, ipak se mozda tice pravila na kojima se zasniva nas svet. Mozda sve ovo samo naizgled ima veze sa Kinezima i mojim farmerkama od 700 kinti koje trenutno tako slatko nosim.
Tice se Kineza.
Kupila sam superiska, majke mi superiska, farmerke kod kraljevackih Kineza. I kostale su 700 kinti. I uopste ne izgledaju tako kinesko, nisu one nashtampane sa shugavim mikimausima, niti su sa nekim nasivenim dzidzabocama, samo su od onog tipa farmerki uz koji se poprskotine od blata savrseno slazu, ako ih jos malo podvrnes.
I onda sam razmisljala o necemu... koliko to para mora te crne Kineze da kosta, sa sve pravljenjem tekstila, sivenjem, transportom, iznajmljivanjem lokala i zivotom u Kraljevu.
I onda se jos razmisljam... Ove farmerke nisu nista gore od kineskih farmerki koje mozes da kupis na Bulevaru, a ipak ne postoje tako kul kineske farmerke na Bulevaru koje mozes da kupis za 700 kinti. Mislim, ove su skroz kul.
I jos - zasto su beogradski Kinezi skuplji od kraljevackih Kineza? Da li je to zato sto su oni luksuzniji? Bolji? Kvalitetniji?
Imam problem sa konceptima koji ne funkcionisu. Koka-kola je koka-kolasta koka-kola ma na kom kraju sveta. I svuda su sastojci isti. I svuda kosta slicno. Imam problem sa konceptom Kineza cija roba u jednom manjem gradu kosta manje, iako nista mnogo vise ne zahteva, i nista mnogo vise ne trazi, nego u vecem gradu. Kineska roba bi svuda trebalo da se odnosi prema prosecnim primanjima isto. No, to nije tako.
I zasto mi se cini da je malo gradova u kojima se kineska roba tako drsko stavlja u svetlucave izloge, pod cene koje uopste ne lice kraljvackim? Naravno, u Beogradu ima mesta i za lazne-lazne-farmerke koje se prodaju kao lazne farmerke pod cenom original farmerki.
Na kraju, mozda je ovaj blog ipak malcice pametan, ipak se mozda tice pravila na kojima se zasniva nas svet. Mozda sve ovo samo naizgled ima veze sa Kinezima i mojim farmerkama od 700 kinti koje trenutno tako slatko nosim.
