Luda Srpska Druzina
Veoma poznat
- Poruka
- 14.718
Naša planeta drugog dana avgusta ušla je u ekološki dug. To znači da smo do danas potrošili prirodne resurse koje ekosistemi planete Zemlje mogu da obnove tokom cele godine i da živimo na račun budućih generacija. Srbija je u ekološkom dugu još od 8. jula.
Pre samo pola veka planeta nije bila u ekološkom dugu, a od tada iz godine u godinu trošimo sve više prirodnih resursa. Emituje se više ugljen-dioksida u atmosferu nego što okeani i šume mogu da apsorbuju, šume se seku neplanski.
„Prirode ima sve manje, priroda je sve ranjivija, ne može da se obnavlja u onoj brzini i u onom kapacitetu u kome bi se obnavljala da je u punom obimu. S druge strane mi više trošimo. Količina ekoloških usluga koje nam priroda pruža u smislu hrane, vode, izvora, sredstava za razvoj tehnologija i slično, toga je sve manje i oni su u sve nestabilnijem stanju, a s druge strane naše potrebe za tim rastu“, objašnjava Boris Erg, direktor regionalne kancelarije za Evropu Međunarodna unija za zaštitu prirode.
Posledice su klimatske promene i sve češće vremenske nepogode, suše, šumski požari, poplave, gubitak staništa.
„Mi imamo pad populacija u proseku od 69 odsto na planeti Zemlji i biljnih i životinjskih. U isto vreme populacije slatkovodnih vrsta su najugroženije, to je čak 83 odsto populacije vrsta. Mi vidimo da godišnje isečemo šuma veličine Portugala, a šume su te koje prerađuju ugljendioksid primarno, a taj ugljendioksid u najvećoj meri čini naš ekološki otisak. Mi uništavamo okeane, globalno zagrevanje utiče na to da se okeani zagrevaju da automatski neke populacije i vrste ne mogu da prežive“, ukazuje Aleksandra Ugarković iz Svetske fondacija za prirodu "WWF Adria".
Naš region troši resurse brže nego što je svetski prosek i zakoračio je u ekološki dug ranije. Slovenija u aprilu, Crna Gora, Hrvatska, BiH u maju, Srbija 8. jula.
„Pogledajte samo količinu infrastrukture koja sedi na Dunavu i Savi i onda možete da zamislite koji je to povećan pritisak na vodu u smislu najprostijeg korišćenja vode. S druge strane, šta se unosi u te vode u jednoj infrastrukturi koja se značajno razvija a da nemamo sisteme za preradu voda i slične stvari“, istakao je Boris Erg.
„Ukoliko za 50 odsto smanjimo bacanje hrane, odnosno njeno nenamensko korišćenje, mi taj dug možemo da produžimo za još 13 dana, a ukoliko prestanemo da sečemo šume i počnemo da radimo plansku sadnju možemo za 2,1 dan. Nije to malo“, navodi Aleksandra Ugarković.
Najbogatije zemlje najbrže troše prirodne resurse, a posledice trpe najsiromašnije zemlje. U ekološki dug su još u februaru ušli Katar i Luksemburg, u martu SAD, Kanada i Ujedinjeni Arapski Emirati, Evropska unija u maju.
Planeta od danas u ekološkom minusu
Bice bolje kad kolonizujemo mars, mada moguce da smo tamo ziveli pre par miliona godina dok ga nismo ocistili pa se preselili ovdI
Pre samo pola veka planeta nije bila u ekološkom dugu, a od tada iz godine u godinu trošimo sve više prirodnih resursa. Emituje se više ugljen-dioksida u atmosferu nego što okeani i šume mogu da apsorbuju, šume se seku neplanski.
„Prirode ima sve manje, priroda je sve ranjivija, ne može da se obnavlja u onoj brzini i u onom kapacitetu u kome bi se obnavljala da je u punom obimu. S druge strane mi više trošimo. Količina ekoloških usluga koje nam priroda pruža u smislu hrane, vode, izvora, sredstava za razvoj tehnologija i slično, toga je sve manje i oni su u sve nestabilnijem stanju, a s druge strane naše potrebe za tim rastu“, objašnjava Boris Erg, direktor regionalne kancelarije za Evropu Međunarodna unija za zaštitu prirode.
Posledice su klimatske promene i sve češće vremenske nepogode, suše, šumski požari, poplave, gubitak staništa.
„Mi imamo pad populacija u proseku od 69 odsto na planeti Zemlji i biljnih i životinjskih. U isto vreme populacije slatkovodnih vrsta su najugroženije, to je čak 83 odsto populacije vrsta. Mi vidimo da godišnje isečemo šuma veličine Portugala, a šume su te koje prerađuju ugljendioksid primarno, a taj ugljendioksid u najvećoj meri čini naš ekološki otisak. Mi uništavamo okeane, globalno zagrevanje utiče na to da se okeani zagrevaju da automatski neke populacije i vrste ne mogu da prežive“, ukazuje Aleksandra Ugarković iz Svetske fondacija za prirodu "WWF Adria".
Naš region troši resurse brže nego što je svetski prosek i zakoračio je u ekološki dug ranije. Slovenija u aprilu, Crna Gora, Hrvatska, BiH u maju, Srbija 8. jula.
„Pogledajte samo količinu infrastrukture koja sedi na Dunavu i Savi i onda možete da zamislite koji je to povećan pritisak na vodu u smislu najprostijeg korišćenja vode. S druge strane, šta se unosi u te vode u jednoj infrastrukturi koja se značajno razvija a da nemamo sisteme za preradu voda i slične stvari“, istakao je Boris Erg.
Ima načina da se manje zadužujemo
Svet bi mogao da smanji ekološki dug za 26 dana, kako je izračunato, tako što bi se povećao izvor električne energije s niskim učešćem ugljen-dioksida sa 39 na 75 odsto.„Ukoliko za 50 odsto smanjimo bacanje hrane, odnosno njeno nenamensko korišćenje, mi taj dug možemo da produžimo za još 13 dana, a ukoliko prestanemo da sečemo šume i počnemo da radimo plansku sadnju možemo za 2,1 dan. Nije to malo“, navodi Aleksandra Ugarković.
Najbogatije zemlje najbrže troše prirodne resurse, a posledice trpe najsiromašnije zemlje. U ekološki dug su još u februaru ušli Katar i Luksemburg, u martu SAD, Kanada i Ujedinjeni Arapski Emirati, Evropska unija u maju.
Planeta od danas u ekološkom minusu
Bice bolje kad kolonizujemo mars, mada moguce da smo tamo ziveli pre par miliona godina dok ga nismo ocistili pa se preselili ovdI
Planeta je lepo funkcionisala i sa 10 hiljada i sa 10 ili 100 miliona ljudi. Sa ovim brojem, nikako.
