Pitaš me kada ću doći, i čemu tako uska haljina...

Odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama.
Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smijale na isti način,
zabacujući lijepim pokretom glavu malo udesno.
Neke su slično njoj šutjele, neke pričale...

...Ali nikad mu nije uspjelo da ih sve sastavi.

 

[MPMcB]

- A ko kaže da je baš to i hteo?
- Priča. I šta se ti mešaš?
- Samo pitam.
- Šta imaš da pitaš?
- Ono što ne kapiraM?
- Koga briga šta ti ne kapiraš?
- Ne znam, ali mislim, kad je ovako javno, naglas što rekoše, smem valjda glasno da pitam?
- Priča. Eto ko. Je li ti dosta sad?
- Hm, skoro. Priča kažeš, a da li ga je ona, ta Priča, onako, mislim potpuno, skroz izmislila, izmaštala ili ga je, možda malo pozajmila sa neke slike, nekog živog, uslikanog u neko vreme, kad baš i nije pružao kakav lep prizor za slikanje, kad je uradio nešto što se Priči nije baš dopalo, pa ga uslikala. Mislim, svi mi imamo te trenutke, ono, živi smo u svakom trenutku, ali znaš nije baš svaki tren za kameru, pa...
- Daj oladi nemaš pojma. Šta na kraju i da je tako?
- Ništa, samo mi pobeglo, izvini.

 

[Bambina]

Dopada mi se komentar, MPMcB.
Merci beaucoup.