PITANJE

Ne pitaj me

čak i ako ne misliš da me išta pitaš

Gledaj me dugo

u oči, u usta, u kosu koju ne češljam

Neka između nas bude praznina

duga kao pucanj i odjek

široka kao iznenadna smrt

Ništa me ne pitaj

zastani, ne razmišljaj o pitanju

odustani, skrati korak, navuci zavesu

neka se svetlost probija sa mukom, u delovima

između nameštaja, između zidova, pod vratima

nek slike padaju, urušava se dan



Ne pitaj me, odustani

čak i ako nemaš ni jedno pitanje

između zuba i jezika

Odustani, jer svi odgovori su dati, svi

pređi u bezvučje, hodaj, samo hodaj

Ne ostavljaj tragove, ne ostavljaj senke

mrzi me da perem za tobom, a i vode nema

Zatvori vrata, nek strele odsanjanih snova

dobuju po njima kao opomena

Napadaće prašina, nakupiće se paučina

Narastaće korov, okupiraće dvorište

samo oganj, samo udar groma otvoriće prošlost

Ja se neću sećati, ne treba mi sećanje

kao da krčim bagremovu šumu golim rukama

svuda okolo trnje, poderotine po šakama



Bežim ka vetrometini, ka sudaru kamena

ka ostacima mladica šume, ka čistini treptaja jutra

Tu, gde se mestre trnove ružice

Ja, sakupljam suve, pale grančice neophodnog

za malu neprolaznu vatru nadanja

Grejem se oko nje, greješ se i ti, osećam te

zbliženi u hladnoći neizvesnosti

Dok naše senke lelujaju na vetru

Traže se u polumraku




Ne pitaj me, čak i ako

ne želiš ništa da me pitaš

Samo me gledaj dugo

u oči, u usta, u naborano čelo

i ruke neka ti budu tople

i nežne

 

[Baby Yoda]

Kako da te ne pitam? Šalim se