Питање за питањем...

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Kakvo crno izbegavanje pitanja o religiji! Ako ja nisam sigurna u svoju viziju boga i pravoslavlja, ili nepostojanja istog bilo sta sto kazem detetu ce biti neubedljivo. Pre ili kasnije, naci ce se neko slatkoreciv, a ne nuzno dobronameran, da joj popuni praznine u znanju. To sto se ja razocaram u otadzbinu, nije razlog da njoj ne pricam istinu, kako je to zemlja gde su rasle sve njene babe, dede, i rodbina, zadnjih mnogo godina, i kako tu zive svi ljudi koje voli, i tako treba da voli i otadzbinu. Ne mogu je ja zastiti od razocarenja u otadzbinu, al' cu dati sve od sebe da je ja ne razocaram.
 
kako god ali moje misljenje je da decu nikada ne treba ostaviti bez odgovora koji ce njih zadovoljiti u tom trenutku kada postavljaju pitanje. Sticem utisak, bar kada su moja deca u pitanju, da je njima najbitniji taj trenutak u kome se nesto radi i istrazuje. Naravno da odgovor nije uvek nalpotpuniji, ali bas mi se dopalo ono ``mama sve zna``. I ja to cesto koristim uz dopunu da treba samo malo da se skoncentrisem i to je to. Neke mitove ne treba razotkrivati sto je duze moguce
 
:D

Ма сада је све то прошло. Снашли смо се некако...

Било је пар бурних момената.

Он је заправо то схватио као претварање, буквално претварање из мајмуна у човека и обратно... али док смо ми то схватили...:roll:
Тек када је рекао ''Када се ја јуче будем пробудио јел нећу постати мајмун?'':lol: е, тек онда нам је било јасно у чему је проблем и одакле толике сузе...

Воли он животињице, али баш да се претвори у неку од њих... хм... :D

I moj sin je pitao gotovo istim rečima :razz:
A onda je jednog dana, pitao da li nas zaista pojedu crvići kad umremo.
Pa se ja zeznuh i rekoh ...pa pojedu nas.
Par minuta ćutao i onda u plač.
I neće da kaže zašto plače i neće i neće ... i na kraju kaže: Ja kad umrem, neću da me pojedu crvići :-|
I onda objašnjavaj šta i kako i zašto itd
Pre neki dan sam morao da mu crtam metak, bombu i raketu.
I to da crtam šta ima unutra i kako to izleti iz cevi ili eksplodira.
Pa onda da na youtube gleda kako to avion sleće i kako poleće da bi znao šta se dešava kad se tata vozi avionom
I brojna druga prosta pitanja na koja ili ne postoji jednostavn odgovor....ili iskreno, nikad nisam ni razmišljao zašto je to tako, a pravi odgovor ne znam :-|:-(:razz:
 
ma jok, ja se samo inspirisala. Citirala bih da sam se nadovezala. izvini.
ma sta ti meni izvini :p
salim se,samo ne zelim da izgledam kao neko ko je razocaran u otadzbinu :lol: svoje dete ucim o korenima,koliko god mogu objektivno(nisam ni za "srbija je propast,to samo tamo postoji,zemlja nam je pukla" ali nisam ni u fazonu "sine sad ces da nosis ovu majicu sa cetiri s,srbi su najpametniji,niko nema sto srbin imade" ) pevam joj decje pesmice koje nece moci da nauci u vrticu itd...
 
ja sam najstarija u celoj familiji i mnogo patim što nisam nikome tetka
=(
oću i ja da odgovaram na pitanja trogodišnjaka.
ima onaj kviz kad odrasli pogode šta deca objašnjavaju. ja sve odmah pogodim.

qq
šta mislite, jel mene nešto drma?
predlazem ti da obidjes teme poput one o fizickom kaznjavanju,histericnoj deci,problematicnom pubertetu
pa ce da prestane da te drma:lol:
 
РЕШЕЊЕ ЈЕ ВЕРОНАУКА ЗА ОДРАСЛЕ:mrgreen::heart:

Хвала Медо. :heart: Си.

Ма знаш, мени је и ове Веронауке за децу доста... Овај старији се вратио из школе пренеражен. Чуо је да ће се Бог вратити и да ће сви мртви устати и да нико не зна када ће то бити. Сада више неће да остане сам код куће, јер не зна оће ли мртваци поскакати. :mrgreen:
 
Хвала Медо. :heart: Си.

Ма знаш, мени је и ове Веронауке за децу доста... Овај старији се вратио из школе пренеражен. Чуо је да ће се Бог вратити и да ће сви мртви устати и да нико не зна када ће то бити. Сада више неће да остане сам код куће, јер не зна оће ли мртваци поскакати. :mrgreen:
:lol::lol:
meni smesno,ali kad razmislim i nije,koji je to horor u njegovoj masti :neutral:
ja ni kao mala nisam verovala iako su mi pricali da treba da verujem ali nije mi bilo svejedno kad mi deda prica kako ce smak sveta i to mrtvi zivi qq spasavaj se ko moze
 
Истина, увек!
Наравно, прилагођена узрасту и испричана у оноликој мери колико дете у том тренутку може да ''свари''.
Понекад једоставно кажем:''Не знам како то да ти објасним, а да ти разумеш...''
Неке ствари (око развода) и даље држим неиспричане и не знам да ли ћу их икад испричати. Кад год ме питају одговарам само:''Мама и тата се нису слагали''. :roll:

Да. И ја сам за истину. Мада би их радије чувала у неком свету бајки, али... свесна сам да им то неће донети ништа добро..
Није лоше ни њих питати шта они мисле. Понекад започнемо разговор тако што ја кажем, на пример, ''Нисам сигурна... а шта ти мислиш?''
Оно што је заиста тешко је, схватити на који начин размишљају... како одређене појмове схватају... и колико су заиста спремни да понесу неку истиницу...

Једино што никако не подржавам ко одговор је ''О томе не би требао/ла да размишљаш'' Е то ми је грозно...
 
I moj sin je pitao gotovo istim rečima :razz:
A onda je jednog dana, pitao da li nas zaista pojedu crvići kad umremo.
Pa se ja zeznuh i rekoh ...pa pojedu nas.
Par minuta ćutao i onda u plač.
I neće da kaže zašto plače i neće i neće ... i na kraju kaže: Ja kad umrem, neću da me pojedu crvići :-|
I onda objašnjavaj šta i kako i zašto itd
Pre neki dan sam morao da mu crtam metak, bombu i raketu.
I to da crtam šta ima unutra i kako to izleti iz cevi ili eksplodira.
Pa onda da na youtube gleda kako to avion sleće i kako poleće da bi znao šta se dešava kad se tata vozi avionom
I brojna druga prosta pitanja na koja ili ne postoji jednostavn odgovor....ili iskreno, nikad nisam ni razmišljao zašto je to tako, a pravi odgovor ne znam :-|:-(:razz:

Е то је срж проблема. Многи од нас се пробуде када деца почну да постављају питања. До тада једноставно нисмо мислили о томе, јер су нас и учили да не мислимо. Да не побрљавимо од превише размишљања...:lol:
А и да смо размишљали, на многа питања одговоре не бисмо нашли. Нема их. :roll:

Мене та радозналост радује, али ме и плаши... Одрастање је болно. Суочавање са истинама и истиницама... а не можеш да му помогнеш... Само можеш да посматраш и да ето, будеш ту када му затреба раме за плакање...
 
ili ono što je bilo na dečjim biserima:
- mama, mama, ja sam sluga sotonin!!! =D
- ???????? =O
- pa veroučitelj nam je rekao da oni koji vole dinosauruse da su sluge sotonini..
Да. И они који верују у Деда Мраза а не у Божић Бату, директ у пакао иду. :lol:
Ма... ако смо преживели ми онолике филмове на тему Немаца и Партизана, преживеће и они ова чуда...

:lol::lol:
meni smesno,ali kad razmislim i nije,koji je to horor u njegovoj masti :neutral:
ja ni kao mala nisam verovala iako su mi pricali da treba da verujem ali nije mi bilo svejedno kad mi deda prica kako ce smak sveta i to mrtvi zivi qq spasavaj se ko moze
Јесте смешно. И ја сам се исмејала и то пред њим, али не вреди...
Страх је остао у њему и колико год разговарала са њим на ту тему, не помаже...:roll:
Вероватно деца то препричавају у школи до бесвести...
Гледао је он разне цртаће, али такав хорор није могао ни да замисли...
 
А ми одговоре немамо. :(

Колико вам се пута десило да детету не можете да оговорите на питање?
Неко малено, једноставно питањце... типа...

Где сам ја био пре него што сам се родио?

Ко је родио првог човека?

Ко је родио Бога?

Ко је учитељицу научио то све што зна, а њену учитељицу, а њену учитељицу...:roll:

Шта то значи када неко умре?

Ето... отприлике, ви наставите са ''својим омиљеним'' питањима...

Шта радите када немате одговор на питање? Или када мислите да дете одговор неће разумети...

Овом мом(3,5год.), деца рекла да смо настали од мајмуна.
А он мукица ушао у кућу и суза сузу стиже... каже...
''Јел да мама да нисмо настали од мајмуна?'' :(

Нити да плачем са њим, нити да се смејем... а још мање сам знала шта да му кажем... :roll:

Истина или бајке?

pa, odgovor na pitanje uvek postoji, samo je pitanje da li osoba koja odgovara zna šta treba da kaže.
dakle, ko misli da je postao od majmuna neka ubedi i svoje dete u to.
 
Да. И ја сам за истину. Мада би их радије чувала у неком свету бајки, али... свесна сам да им то неће донети ништа добро..
Није лоше ни њих питати шта они мисле. Понекад започнемо разговор тако што ја кажем, на пример, ''Нисам сигурна... а шта ти мислиш?''
Оно што је заиста тешко је, схватити на који начин размишљају... како одређене појмове схватају... и колико су заиста спремни да понесу неку истиницу...

Једино што никако не подржавам ко одговор је ''О томе не би требао/ла да размишљаш'' Е то ми је грозно...

Исто.
Пошто сам им изложила (одавно, на разне начине) обе теорије о стварању света, оне су ме питале која је тачна...ја сам узвратила питањем шта оне мисле која је тачна... Оне су се изјасниле различито и ја сам им потврдила да су обе у праву, свака за себе. Пошто нико до дана данашњег није дао проверено тачан одговор, остаје им да се саме определе у шта ће веровати и шта ће прихватити као истину. И, зачудо, то им је било сасвим ОК.
:)
 
pa, odgovor na pitanje uvek postoji, samo je pitanje da li osoba koja odgovara zna šta treba da kaže.
dakle, ko misli da je postao od majmuna neka ubedi i svoje dete u to.

Ево ја бих да ти верујем. Могу и да ти поставим пар питања на која можда немаш одговор, али нећу јер ово није место за то.
А није ни битно шта ја мислим.
Предлажем ти да одеш на подфорум Филозофија и да покушаш да одговориш на пар тема. Чисто да стекнеш мало самопоуздања. ;)
 
pa na svako pitanje postoji odgovor..........mora svako da pokooša da sam razmišlja..ja tražim da čoojem ša oni misle.......i onda o tome razgovaramo..........mada ovi moji ne postavljavlaju takva pitanja...u nedelju me pitao srednji......šta je to toorbo?......misli na pojačano.....i ša je to poliglota.....ima 6 godina....
 
Исто.
Пошто сам им изложила (одавно, на разне начине) обе теорије о стварању света, оне су ме питале која је тачна...ја сам узвратила питањем шта оне мисле која је тачна... Оне су се изјасниле различито и ја сам им потврдила да су обе у праву, свака за себе. Пошто нико до дана данашњег није дао проверено тачан одговор, остаје им да се саме определе у шта ће веровати и шта ће прихватити као истину. И, зачудо, то им је било сасвим ОК.
:)

Лепо.
Ни ја мојима нећу наметати своје мишљење. Пусти ћу их да сами формирају своје.
Оно што бих желела да постигнем, а не знам да ли је то могуће постићи, или су једноставно неки људи скони томе, а неки нису, је...
Да не граде чврста убеђења. - Да дозволе себи да свет погледају и из другог угла. А да при тој промени немају осећај да су некога/нешто издали.
 

Back
Top