- Poruka
- 576
Podstaknut pročitanim na temi o civilnom roku, reših se da napišem nekoliko sećanja i utisaka o redovnom služenju, kako svojih tako i onih koje sam imao prilike da čujem. Moguće je da se nešto od ovoga promenilo u međuvremenu; ipak sam služio u nekom drugom milenijumu, kada je vojni rok trajao malo duže, a nisu ni morali da te puštaju kući na vikende i odsustva, niti da paze na tebe dok si kod njih.
Nako što ste preživeli ispraćaj, najčešće u varijanti sa pijanom rodbinom, uplakanim roditeljima, drugarima koji vas podhebavaju i devojkom koja se nije pojavila, sve to uz pratnju trubača, dolazite pred kasarnu u kojoj ćete provesti barem prvi deo obuke, ako ne i ceo rok. Za početak vas smeštaj u inkubator, da se prvo otreznite pre nego što odete u jedinicu. To je obično neka spavaona ili magacin u kojima je namerno ostavljeno daleko manje kreveta nego što se očekuje vojnika, tako da su oni koji čekaju poslednji trenutak da se prijave (tačno pred ponoć, kako su vas savetovali ’iskusni’) biti prinuđeni da prenoće na podu. Mogu i da ne spavaju, kako ne bi saznali da u vojsci ima puno gremlina koji su tokom noći vršljali po vašim stvarima. U svakom slučaju, to je samo jedna noć.
Sutradan vas pokupi neko iz čete u kojoj ćete provesti obuku i vode vas da zadužite uniformu. Sledećih par dana prolaze mirno, niko vas još ne cima dok se ne okupi sva nova vojska, samo idete na preglede, pelcovanje, razgovore, zadužujete oružje i opremu i polako se navikavate na kasarnu. Možda vas i puste da uđete u menzu, gde ćete rado plaćati džombama pivo i baškarati se sa novcem koji ste poneli od kuće (ako vam nije neki gremlin izvrnuo novčanik). Uživajte dok traje. Usput ćete shvatiti da probor za ličnu higijenu i čišće odeće i obuće koji ste poneli nije odgovarajući: fen i električni brijač vam neće mnogo koristiti, osim kao hrana za gremline, razne kupke za telo i mirišljavi sapuni takođe, dok će vas verovatno iznenaditi obaveza da nosite ogledalce sa sobom (sećam se like koji je od kuće poneo ogledalo 20x30 cm, jer mu nisu objasnili da treba da ga drži u džepu), kada ćete ga ionako ubrzo slomiti i time navući barem sedam meseci nesreće. Naravno da će gremlini nastaviti da vršljaju po vašim stvarima, i ubrzo će početi da nestaju i delovi uniforme, cipele, čak i mokre čarape koje sušite preko noći. Možete se žaliti, ali će vam biti objašnjeno da ne obraćate pažnju, to vam ionako nije potrebno sem kada se baš proverava ili ako idete u prekomandu. A do tada ćete se i sami snaći, verujem da vam je jasno kako. Teraće vas možda da naučite neka pravila i propise, od kojih ćete ona napisana ubrzo zaboraviti, dok će vam nenapisana ostati urezana za ceo život.
Kada bude prošao period adaptacije shvatićete da ste u nekoliko dana naučili mnogo toga: naravno da je nešto od toga potpuno beskorisno u civilnom životu, ali u vojsci je neophodno, mada i dalje besmisleno. Ipak, ima i onoga što će vam koristiti u daljem životu i radu. Najvažnija lekcija koju ćete dobiti je kako da hvatate krivinu. Dok se u nedeljama koje slede polako budete navikavali na redarstva i požarstva naučićete da, ma koliko vi bili vredni i marljivi, ono što uradite nikada nije dovoljno dobro; vraćaće vas i po hiljadu puta da ponovite nešto, i ako se nervirate samo sebi škodite: zato, kada vam dežurni kaže da niste očistili mokri čvor kako treba, vi samo protrljate malo dok on gleda, kada se okrene stanete, sačekate pet minuta i zovete ga da ponovo pregleda. Naučićete i da sve ima svoje prednosti i mane: ako dobijete novu čizmu nažuljaćete se dobro dok je razgazite, ali zato sa starom koju je drugi razgazio zakačićete gljivice. Usput ćete se upoznati sa korišćenjem raznog alata i pribora, poput džogera, metle i lopate. Ko zna, možda baš zbog svakodnevnog skupljanja pikavaca ostavite pušenje? I shvatićete koliko i sa malim možete biti zadovoljni, tako da, iako će vam u početku biti mrsko da jedete vojničku hranu, ubrzo ćete kako i ostali stajati u redu za repete čak i kada su kulja i drnč, a jogurt u čaši kome je istekao rok trajanja će biti ostvarenje sna. Veština ubeđivanja koju ćete razviti, pozivajući roditelje i rodbinu da vam šalju novaca, je nešto što nikoko ne može da vam šteti. Tako da da, vojska vas ipak nečemu nauči.
Ovo je samo početak, možda je sve moglo u blog, ali bih rado čitao i vaša sećanja i utiske. Narednih dana ću pisati malo i o obuci, izlascima u grad, druženju i onom besciljnom izrazu lica koji nabacite kada se skinete, još nesvesni da je gotovo. Pozdrav.
Nako što ste preživeli ispraćaj, najčešće u varijanti sa pijanom rodbinom, uplakanim roditeljima, drugarima koji vas podhebavaju i devojkom koja se nije pojavila, sve to uz pratnju trubača, dolazite pred kasarnu u kojoj ćete provesti barem prvi deo obuke, ako ne i ceo rok. Za početak vas smeštaj u inkubator, da se prvo otreznite pre nego što odete u jedinicu. To je obično neka spavaona ili magacin u kojima je namerno ostavljeno daleko manje kreveta nego što se očekuje vojnika, tako da su oni koji čekaju poslednji trenutak da se prijave (tačno pred ponoć, kako su vas savetovali ’iskusni’) biti prinuđeni da prenoće na podu. Mogu i da ne spavaju, kako ne bi saznali da u vojsci ima puno gremlina koji su tokom noći vršljali po vašim stvarima. U svakom slučaju, to je samo jedna noć.
Sutradan vas pokupi neko iz čete u kojoj ćete provesti obuku i vode vas da zadužite uniformu. Sledećih par dana prolaze mirno, niko vas još ne cima dok se ne okupi sva nova vojska, samo idete na preglede, pelcovanje, razgovore, zadužujete oružje i opremu i polako se navikavate na kasarnu. Možda vas i puste da uđete u menzu, gde ćete rado plaćati džombama pivo i baškarati se sa novcem koji ste poneli od kuće (ako vam nije neki gremlin izvrnuo novčanik). Uživajte dok traje. Usput ćete shvatiti da probor za ličnu higijenu i čišće odeće i obuće koji ste poneli nije odgovarajući: fen i električni brijač vam neće mnogo koristiti, osim kao hrana za gremline, razne kupke za telo i mirišljavi sapuni takođe, dok će vas verovatno iznenaditi obaveza da nosite ogledalce sa sobom (sećam se like koji je od kuće poneo ogledalo 20x30 cm, jer mu nisu objasnili da treba da ga drži u džepu), kada ćete ga ionako ubrzo slomiti i time navući barem sedam meseci nesreće. Naravno da će gremlini nastaviti da vršljaju po vašim stvarima, i ubrzo će početi da nestaju i delovi uniforme, cipele, čak i mokre čarape koje sušite preko noći. Možete se žaliti, ali će vam biti objašnjeno da ne obraćate pažnju, to vam ionako nije potrebno sem kada se baš proverava ili ako idete u prekomandu. A do tada ćete se i sami snaći, verujem da vam je jasno kako. Teraće vas možda da naučite neka pravila i propise, od kojih ćete ona napisana ubrzo zaboraviti, dok će vam nenapisana ostati urezana za ceo život.
Kada bude prošao period adaptacije shvatićete da ste u nekoliko dana naučili mnogo toga: naravno da je nešto od toga potpuno beskorisno u civilnom životu, ali u vojsci je neophodno, mada i dalje besmisleno. Ipak, ima i onoga što će vam koristiti u daljem životu i radu. Najvažnija lekcija koju ćete dobiti je kako da hvatate krivinu. Dok se u nedeljama koje slede polako budete navikavali na redarstva i požarstva naučićete da, ma koliko vi bili vredni i marljivi, ono što uradite nikada nije dovoljno dobro; vraćaće vas i po hiljadu puta da ponovite nešto, i ako se nervirate samo sebi škodite: zato, kada vam dežurni kaže da niste očistili mokri čvor kako treba, vi samo protrljate malo dok on gleda, kada se okrene stanete, sačekate pet minuta i zovete ga da ponovo pregleda. Naučićete i da sve ima svoje prednosti i mane: ako dobijete novu čizmu nažuljaćete se dobro dok je razgazite, ali zato sa starom koju je drugi razgazio zakačićete gljivice. Usput ćete se upoznati sa korišćenjem raznog alata i pribora, poput džogera, metle i lopate. Ko zna, možda baš zbog svakodnevnog skupljanja pikavaca ostavite pušenje? I shvatićete koliko i sa malim možete biti zadovoljni, tako da, iako će vam u početku biti mrsko da jedete vojničku hranu, ubrzo ćete kako i ostali stajati u redu za repete čak i kada su kulja i drnč, a jogurt u čaši kome je istekao rok trajanja će biti ostvarenje sna. Veština ubeđivanja koju ćete razviti, pozivajući roditelje i rodbinu da vam šalju novaca, je nešto što nikoko ne može da vam šteti. Tako da da, vojska vas ipak nečemu nauči.
Ovo je samo početak, možda je sve moglo u blog, ali bih rado čitao i vaša sećanja i utiske. Narednih dana ću pisati malo i o obuci, izlascima u grad, druženju i onom besciljnom izrazu lica koji nabacite kada se skinete, još nesvesni da je gotovo. Pozdrav.
