Piščeva blokada ili lenjost

Snezana67:
Nismo se razumeli. Prva sam na nekoj od ovih podtema pisala o pogubnom uticaju akademizma, prvenstveno studija knjizevnosti, na ljude koji zele da pisu.

Ali govorim o necem drugom. Da bi pisao, moras citati i tu nema boga. Moras proci ono sto se zove knjizevno nasledje. Drugacije ne mozes ni izgraditi svoj stil. Pozeljno je da znas i ponesto od teorije, jer ti, naprosto, moze olaksati i skratiti put u sopstvenim lutanjima kada je zanatski deo price u pitanju. A to ne mora da bude kroy akademsko obrayovanje, ako je covek dovoljno vredan i disciplinovan, moze i sam sve to da prodje.

Za muziku to bas i nije tako. Nije redak slucaj da su najtalentovaniji izvodjaci jedva znali da citaju note. Njima nije neophodna ni teorija ni istorija muzike. Druga stvar su kompozitori. Znaci, mislila sam na interpretatore.
Kliknite za proširenje...

Slazem se sa tobom u ovom pogledu, jer iz mog primera licno, kada sam otkrio tu lepotu knjizevnosti u Knut Hamsunu cini mi se da se ceo moj svet okrenuo i da sam onda znao sta hocu da budem u zivotu, pa i po cenu samog zivota. E onda je krenula kreativnost kod mene i cuveno lutanje u potrazi za pravim izrazima kako bih uspeo da oblikujem sve sto sam imao u glavi, pa da to prebacim na papir. Zato sam ja godinama gutao knjige i sve vise bio ubedjen u to da je knjizevnost moj poziv, pored muzike.

E sad, pomenula si ekstra talente koji nisu ni znali da citaju note. To je pogubna stvar za samog izvodjaca. Iz sopstvenog iskustva znam da svako ko se bavi muzikom mora da zna note ma koliko dobro izvodio bilo koju kompoziciju, jer se nikada ne zna da li moze da se probudi i kompozitor u takvoj osobi. Po meni izvodjac mora da bude i kompozitor jer tek onda on postaje pravi muzicar, sasvim temeljan u svom poslu.
Meni je strasno zao sto se jedan Stefan Milenkovic uporno distancira od sopstvenog komponovanja a koliko ga znam savrseno bi uradio bilo koji oblik kompozicije.

Ja licno ne verujem previse u akademske poglede, jer prosto nisam takav, ne drzi me mesto da izucavam nesto vec postojece, vise volim da osetim na svojoj kozi sve te silne uspone i padove sto se tice znanja, umeca, pa i samog ucenja.
 
Dont_Break_The_Oath:
Meni je strasno zao sto se jedan Stefan Milenkovic uporno distancira od sopstvenog komponovanja a koliko ga znam savrseno bi uradio bilo koji oblik kompozicije.
.
Kliknite za proširenje...

Meni nije. I uopste mi ne leze njegove interpretacije. On je virtuozan, ali previse salonski za moj ukus. Ne osecam čuku, ne osecam strast, svira briljantno, ali kao u rukavicama. Moj omiljeni, jedini, najveci violinista je Najdzel Kenedy.
 
Snezana67:
Meni nije. I uopste mi ne leze njegove interpretacije. On je virtuozan, ali previse salonski za moj ukus. Ne osecam čuku, ne osecam strast, svira briljantno, ali kao u rukavicama. Moj omiljeni, jedini, najveci violinista je Najdzel Kenedy.
Kliknite za proširenje...

Cekaj da ga cujes van scene. Milina ga je slusati.

Elem, kad smo vec kod muzike, je li tacno da sam ti ja omiljeni gitarista? ;-)
Hajde priznaj molim te.
 
i ja imam slican problem....rano sam pocela da pisem, sada sam daleko dogurala, pa i preterala....pisem stalno, na casovima, skoro nikada ne slusam sta se radi....zavucem se u poslednju klupu i pisem, pisem i samo izviru ideje.....i imam 300 ideja u glavi i onda od svega po malo pocnem, a onda posle nekoliko dana ili meseci, jednostavno se blokiram....ili jednostavno dobijem jos neku ideju pa krenem novo......i to me mnogo nervira....napisala sam mnooooogo, mnoooooogo pesama i za njih mi treba u vrj glave 15 minuta.....stalno pisem pesme i svima pisem. Za novu godinu, za dan zaljubljenih, za godisnjice, svima koji mi traze...ispricaju mi pricu i ja to pretocim u pesmu....i to mi odlicno ide....napisala sam i mnogo kratkih prica, ali cim pocnem nesto duze, posle kraceg vremena gubim volju da pisem na tu temu....
 
ah samo kad ne bih imala poriv za pisanjem!!!!!Mislim da bih bila daleko srecnija....Crne su misli u mojoj glavi i ludilo me lomi ....kada to stavim na papir samo mi je jos gore jer vidim istu bedu iznova i iznova :) sve je to pomalo smesno jer bez pisanja ipak ne bih mogla da zivim...
 
Nemoj da se brineš, to je tako normalno.Pokušaj da pišeš kratke impresije , bilo da je u pitanju današnji sunčani dan koji te ošamutio lepotom, dogadjaj sa posla koji te je iznervirao, opis neke ličnosti koja te je nečim upravo dotakla... Svi ti fragmenti se kasnije i te kako lepo uklope i vežu u onu dužu formu, posebno roman, koji pišeš.
 
naancy90:
i ja imam slican problem....rano sam pocela da pisem, sada sam daleko dogurala, pa i preterala....pisem stalno, na casovima, skoro nikada ne slusam sta se radi....zavucem se u poslednju klupu i pisem, pisem i samo izviru ideje.....i imam 300 ideja u glavi i onda od svega po malo pocnem, a onda posle nekoliko dana ili meseci, jednostavno se blokiram....ili jednostavno dobijem jos neku ideju pa krenem novo......i to me mnogo nervira....napisala sam mnooooogo, mnoooooogo pesama i za njih mi treba u vrj glave 15 minuta.....stalno pisem pesme i svima pisem. Za novu godinu, za dan zaljubljenih, za godisnjice, svima koji mi traze...ispricaju mi pricu i ja to pretocim u pesmu....i to mi odlicno ide....napisala sam i mnogo kratkih prica, ali cim pocnem nesto duze, posle kraceg vremena gubim volju da pisem na tu temu....
Kliknite za proširenje...

Taj problem se psihološki zove rasuta pažnja (koncentracija) i nije izrazito čudan. Verovatno si manje-više hiperaktivna ili hipersenzibilna. Ne možeš da vežeš pažnju za jednu užu temu, pa ti, ta ista, brzo dosadi. A sa druge strane imaš izrazit umetnički nagon za stvaranjem. Kao što ti je to ovde neko već rekao, nastavi da koristiš kratku formu, jer je neophodno da na nečemu stvaraš stil, a obim će se sam po sebi širiti, kada te neka tema ozbiljnije zaintrigira.
P.S.To je svakako odlika inteligencije.
 
naancy90:
...ispricaju mi pricu i ja to pretocim u pesmu....i to mi odlicno ide....
Kliknite za proširenje...

Sad su me tvoje reči podsetile na film 'pre svitanja' ili tako nešto slično. Dvoje se zaustavljaju kraj jednog dečka koji im traži samo jednu reč i on im smisli pesmu. Mogu ti reći da je bila dobra, i to za kratko vreme napisana, kah.. ko da je to merilo..
Kad nebi bilo blokada to bi pre značilo da postoji neki problem, nego potpuno odsustvo iste. Čak mi se čini da posle blokada usavršimo sam stil pisanja,ideje..
 
Milena_9:
Nemoj da se brineš, to je tako normalno.Pokušaj da pišeš kratke impresije , bilo da je u pitanju današnji sunčani dan koji te ošamutio lepotom, dogadjaj sa posla koji te je iznervirao, opis neke ličnosti koja te je nečim upravo dotakla... Svi ti fragmenti se kasnije i te kako lepo uklope i vežu u onu dužu formu, posebno roman, koji pišeš.
Kliknite za proširenje...

Iako sam samo pratila razmenu misljenja i iskustva, sad bih se oglasila jer su Vase (tvoje) reci zvucale kao da su i meni licno upucene, a opet imam utisak da ste osoba koja je kompetentna da o ovoj temi savetuje.
Do citanja! :)
 
Svako ima svoj sistem kako se bori protiv aždahe lenjosti . Nekada tekst ističe iz tebe i nije potreban nikakav trud, čak ni posebna autokorecija. Nekada se mučiš gore od Tantala. Teško je pisati o ljubavi, zanosu, lepim osećanjima ( npr. ) ako je tvoj lični život prazan i upravo radiš na tome kako da realizuješ kredit kod banke. Zato o zanosu vredi nažvrljati po neku reč onda kad on postoji. To je onda autentičan osećaj i ne može mu se prigovoriti. Kasnije će se lako takvo osećanje prenese liku koji treba da ga oseća. Ako se piše o radnji koja se dogadja, npr. u Egiptu, nije loše slušati muziku tog podneblja, čuti arapske intrumente. To je moćna inicijalna kapisla da za sopstvenu memoriju koja očas posla iz naših emotivnih trezora prebere sve što je vezano za "zadatu temu". Naravno, najlakše se piše kad postoji snažna inspiracija, kostur priče sa gotovom idejom i osmišljenim likovima.

Pisanje nije moguće bez talenta, ali sam talenat nije dovoljan da porodi delo. Ne poznajem ni jednog pisca koji nije više svog teksta pocepao ili gurnuo u neku zabačeni folder računara , nego što je objavio. Kakogod, vredi! Malo toga može da ispuni čoveka kao stvaralaštvo.
 
Nešto slično tome, ~ kako neko može da piše bolje o vinu, ako ga ja ipak najviše volem i poznajem bolje od vas, a možda čak i sebe~
Kah, koja uobrazija.. ali tako je.. ((: Sigurno je da gomiletina textova završi negde zabačna i zaboravljena, pocepana, ali nekada čovek iz svog besa, poigravajući se sa celim svetom iz inata objavljuje ono najskrivovitije, najtajanstvenije, ono što čak ni samom sebi neće da prizna lomeći glavu o staklene zidove svoje sujete !! A još pri tom i uživa..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Soradze
Književnost 1. priča iz Monografije Milene Dravić - "Detinjstvo" ili "Cigla nam je bila aleva paprika"
Odgovora
1
Pregleda
126
jolemisa
jolemisa

Back
Top