Piet Mondrian - Od apstrakcije do univerzalne lepote

[Poli46]

"UMETNOST JE VIŠA OD STVARNOSTI I NEMA DIREKTNE VEZE SA NJOM. DA BI SE ČOVEK
PRIBLIŽIO SPIRITUALNOM U UMETNOSTI, REALNOST MU JE OD MALE KORISTI, JER JE
REALNOST SUPROTNA OD SPIRITUALNOG. NALAZIMO SE U PRISUSTVU APSTRAKTNE
UMETNOSTI. UMETNOST BI TREBALO DA BUDE IZNAD REALNOSTI, JER U SUPROTNOM
NE BI IMALA VREDNOST ZA ČOVEKA."

Pit Mondrijan-Crveno drvo

Ovo je odgovor koji je 1914. godine Pit Mondrijan (Piet Mondrian) dao o svojoj umetnosti.
Ovaj holandski umetnik je jedan od osnivača umetničkog pokreta De Stil (De Stijl) u Holandiji,
pored toga samostalno je razvio ne-reprezentativne forme u umetnosti koje je nazvao
neoplasticizam, želeći da kreira univerzalnu lepotu.

 

[Poli46]

Piet Mondrian
Mondrijanova dela kod ljudi izazivaju ili čisto oduševljenje i fasciniranost, ili oprečnu reakciju: Obojeni pravougaonici?! Ovo sam i ja mogao-la u vrtiću da naslikam. Bilo da vam
prija apstraktna umetnost ili ne, ovim tekstom želimo da vam pokažemo šta sve ona krije i šta
iz nje sve može iščitati.

Piet Mondrian

Iako se apstraktnoj umetnosti često pripisuju karakteristike da je ona bez vremenskih i prostornih odrednica, da se radi o čistim slikarskim formama koje ne imitiraju i ne predstavljaju ništa što pripada realnom svetu, nju i te kako određuje kontekst u kome nastaje. Političke okolnosti s početka 20. veka, Prvi svetski rat, ali i intelektualna klima – filozofska strujanja i umetnički časopisi u kojima su stvaraoci objavljivali svoje teorije imali su snažan uticaj na nastanak apstraktne umetnosti.

Piet Mondrian -Autoportret

Skoro istovremeno, u različitim delovima Evrope i Rusije apstraktna misao i izraz razvijaju se
u delima Vasilija Kandinskog (Василий Кандинский) Kazimira Maljeviča (Казими́р Мале́вич)
Tea van Dusburga (Theo van Doesburg) što će se jasno odrziti i u umetničkom sazrevanju
Pita Mondrijana.
https://slikeiprilike.com/2018/11/15/pit-mondrijan

 

[Poli46]

Školovao se na Rijks akademiji (Rijksakademie) u Amsterdamu, u svojim ranim radovima Mondrijan se izražavao impresionistički i u formalnom i u sadržajnom smislu. Njegovim prvim delima dominiraju pejzaži i predstave tipične za Holandiju: vetrenjače, reke i polja. Tada se još uvek nije moglo ni naslutiti da će postati jedan od najznačajnijih slikara i teoretičara apstraktne umetnosti 20. veka.

Piet Mondrian

Međutim, iako se radi o naturalističkim prikazima, u njegovim delima se može uočiti jasan uticaj postimpresionizma i fovizma. Odabir jednog motiva, vetrenjače ili drveta, kao i oštri potezi četkicom bude jasne asocijacije na Van Goga. S druge strane upotreba primarnih boja u njegovim delima, pre svega jarke crvene, može se podvesti pod uticaj Anrija Matisa (Henri Matisse).

Horizontalno drvo

Na kraju, prva Mondrijanova ostvarenja ukazuju na još jednu karakteristiku njegovog stvaralaštva, koja je jako bitna za njegovu apstraktnu fazu – sklonost ka rađenju serija, odnosno slikanje jednog istog motiva. Na dalji razvoj Mondrijanovog izraza znatno je uticao njegov boravak u Parizu uoči Prvog svetskog rata. Ovde se sreće sa kubističkim delima Braka i Pikasa, što se ogleda u upotrebi sive i crne boje i sve većoj geometrizaciji slikanih motiva – ovo je bio prvi korak ka apstrakciji.

https://slikeiprilike.com/2018/11/15/pit-mondrijan

 

[Poli46]

Piet Mondrian

Po izbijanju Velikog rata, Mondrijan se vraća u vojno neutralnu Holandiju, gde su se dalje razvijala modernistička načela u umetnosti. Ubrzo počinje saradnju sa ličnostima sa kojima je delio ideje o ulozi stvaralačkog rada u modernom društvu, o integraciji svih umetnosti kroz saradnju umetnika i dizajnera, kao i stalnu veru u potencijal tehnologije i dizajna koji će realizovati novo utopijsko rešenje zasnovano na apstraktnoj formi. Na čelu sa Mondrijanom i Dusburgom, ova grupa je oformila novi pokret De Stijl.

Piet Mondrian-1912-Still life with gingerpot

Ove osobine su prvo počele da se javljaju u njihovim delima u vidu prave linije, pravougaonika ili kvadrata, a na kraju kroz boje pojednostavljene do primarnih: crvene, žute i plave, i neutralnih:
crne, bele i sive. U svojim delima su naglašavali potrebu za apstrahovanjem i jednostavnošću, matematičkom strukturom, koja je suprotnost impresionizmu i baroknim formama u umetnosti. Apstrakciju su videli kao pokušaj da se stvori naučno zasnovan univerzalni jezik čula koji će prevazići podele. Razvili su umetnost zasnovanu na teoriji i čistoći forme, logici, ravnoteži, proporcijama i ritmu.

Piet Mondrian-Composition with Red Yellow and Blue

Verovao je da je čista plastična umetnost neophodna kako bi se kreirala univerzalna lepota.

GRADIM KOMBINACIJE LINIJA I BOJA NA RAVNOJ POVRŠINI KAKO BIH IZRAZIO OPŠTU LEPOTU SA NAJVEĆOM SVESTI. PRIRODA (ILI, ONO ŠTO JA VIDIM) ME INSPIRIŠE, STAVLJA ME KAO I SVAKOG SLIKARA, U EMOTIVNO STANJE TAKVO DA DOBIJEM NAGON DA STVARAM, ALI JA ŽELIM DA DOĐEM ŠTO BLIŽE ISTINI I DA APSTRAHUJEM SVE DOK NE DOĐEM DO OSNOVE STVARI. VERUJEM DA JE MOGUĆE DA HORIZONTALNE I VERTIKALNE LINIJE KONSTRUISANE SA OPREZNOŠĆU, ALI NE KALKULISANJEM, VOĐENE INTUICIJOM DO HARMONIJE I RITMA, OVE JEDNOSTAVNE FORME LEPOTE, DOPUNJENE DRUGIM PRAVAMA ILI KRIVAMA, MOGU POSTATI UMETNIČKO DELO, SNAŽNO KAO I ISTINA. (PIT MONDRIJAN).

https://slikeiprilike.com/2018/11/15/pit-mondrijan

 

[Poli46]

Ovaj citat u kome se ističe težnja ka otkrivanju istine ukazuje i na još jedan element koji je imao
veliki uticaj na Mondrijanovo slikarstvo – teozofiju. Sa ovim popularnom filozofskom strujom
umetnici pokreta De Stijl delimično su se upoznali preko knjige Vasilija Kandinskog O duhovnom
u umetnosti. Teozofsko društvo, bilo je jedno od prvih spiritualnih pokreta koje je osnovano u zapadnom svetu krajem 19. veka. Ovo moderno učenje koje je razvila Helena Blavacki (Helena Blavatsky) u kojem se mešaju okultizam, indijska i zapadnjačka mistika, i koje treba da prikaže zajedničko jezgro velikih svetskih religija i filozofskih sistema svih vremena.

Verovali su da je moguće doći do dubljeg poznavanja prirode, dubljeg od onog koje stičemo empirijskim putem. Helena Blavacki je bila ruska emigrantkinja u Sjedinjenim Američkim Državama gde je i osnovala društvo, koje se ubrzanim tempom razvijalo i u Evropi. Imali su direktan uticaj na umetnost, naročito u Holandiji, što potvrđuje i činjenica da je 40 umetnika učestvovalo u internacionalnoj konvenciji tezofskog društva.

Lighthouse of Westkapelle - Piet Mondrian

Izučavanje teozofije je dalo umetnicima novi pogled na svet, koji je bio osnov njihove spiritualnosti. Verovali su da su sposobni da vide izvan i unutar prirodnog sveta,
kao i da razumeju kosmičke principe ljudskog postojanja.

https://slikeiprilike.com/2018/11/15/pit-mondrijan

 

[Neprilagođena]

Woods Near Oele (1908)
Piet Mondrian

 

[Poli46]

Piet Mondrian-Alberi-1908

 

[Neprilagođena]

Grey Tree 1911
Piet Mondrian

 

[Poli46]

"To approach the spiritual in art, one will make as little use as possible of reality, because reality is opposed to the spiritual.”

- Piet Mondrian

Da bi se u umetnosti približilo duhovnom, čovek će što manje koristiti stvarnost, jer je stvarnost suprotna duhovnom. - Piet Mondrian

Farm Near Duivendrecht

https://www.piet-mondrian.org/farm-near-duivendrecht.jsp

 

[Nina]

Pit Mondrijan, Along The Amstel,1903.

 

[Nina]

"Kompozicija V", Pit Mondrijan, ulje na platnu, 1914.

 

[Nina]

Pit Mondrijan, "Farma kraj Duivendrechta" 1916.

Na slici Farma u blizini Duivendrehta, snažne linije dominiraju ovom scenom seoske kuće u sumrak. Svetlost na kraju dana
stvara oreol jarke narandže oko isprepletene mreže neplodnih stabala, naglašavajući linearne šare koje stvaraju njihove grane.

 

[Nina]

 

[Nina]

Still Life with Jinger Jar I – 1912.

 

[Nina]

Still Life with Ginger Jar II - 1912

 

[Nina]

Study of Trees 1, 1912,

 

[Nina]

The Sea, 1912.

 

[Nina]

Apples, Ginger Pot and Plate on a Ledge, 1901, Watercolor on Paper

 

[Nina]

 

[Nina]

Apple Tree in Bloom, 1912.

 

[Nina]

​

 

[Nina]

Pejzaž sa drvecem

 

[Nina]

Tableau N. 4 -1913.

 

[Nina]

Nude 1912.