Pet vitezova Ex-Yu scene

LastDay

Leptirica
Poruka
5.577

........koji su zauvek promenili muzičku scenu i uz čije pesme i danas uživamo​

https://www.facebook.com/dialog/fee...muzicku-scenu-i-uz-cije-pesme-i-danas-uzivamo
Nekada davno oni su sedeli na tronu.
Ništa čudno, ako znamo da je tih godina na Olimpu naših duša, zaselo njeno veličanstvo – muzika.
Ipak, ono što su ostavili iza sebe, neizbrisivo je





Ni vitezovi nisu ono što su bili, ali sve je to život.
Beše to nezaboravno vreme i nezaboravni ljudi. Ko je tada živeo imao se za šta i roditi.

Dado Topić - vitez širokog srca

9-Dado-Topic.jpeg

Za Dada nakon njegovog kratkotrajnog boravka u Korni grupi, više ništa neće biti isto, a to važi i za celokopunu jugoslovensku rock scenu
nakon što je grupa Time objavila prvi album.
Do tog trenutka bilo je jednostavno nemoguće čak i zamisliti tako nešto.
Napisati u tom vremenu takve kompozicije, mogao je malo ko, a najverovatnije i niko drugi izuzev njega.
Bilo je raznih vođa,, bendova, i onih sa svrhom i onih bez svrhe.
Ali Dado je to bio u onom najlepšem i najsvrsishodnijem smislu: bio je duhovni pokretač grupe Time.
Dadovo pevanje i njegov glas proizišao je iz njegovog srca.
Pisao je pesme srcem, pevao ih srcem, za njega je čitav svemir bio sastavljen od muzike.



 

Boris Aranđelović - vitez doslednosti

1706346046311.png

Svako vam može reći da je personifikacija grupe Smak – Točak.
Ali opet niko nije na takav način nosio u svom srcu ovu grupu kao Boris.
Bez obzira na par njegovih solo izleta, on je čitav život svoje pevanje poistovećivao jedino i samo sa Smakom.
Njegov put, njegova "borba", vođena je na nekoliko frontova.
Od dokazivanja u samoj grupi da je spreman, da može i da hoće, do omalovažavanja od strane kritike, pa i jednog dela publike
. I jedni i drugi sebe su smatrali sofisticiranim, uzvišenim.
Sve kritike, pa i pohvale oćutao je i gledao ih sa strane



Krasilo je Borisa mnogo toga – sve te oktave, vrišteći vokal, na to smo nekako i navikli i to se negde i podrazumevalo.
Ipak, ono što ga daleko izdvaja od ostalih, jeste njegova doslednost.
Kategorija, koja je gotovo izumrla na ovim prostorima.
Ostao je do kraja to što jeste. Ni milimetar tamo, ni milimetar ovamo.

 

Željko Bebek - vitez želje

Zeljko-Bebek.jpg

Biti pevač u bendu kojim šefuje Goran Bregović dakako je komplikovana rabota.
Mnogo je razloga za ovu tvrdnju, i svakako ih nema smisla ni sve navoditi, ali evo reći ću jedan:
Kalibar ste Bebeka, ali jedan čovek odlučuje koje ćete pesme pevati, i kako ćete ih pevati, kada ćete ih snimati i pevati.
Sve, baš sve.
Jer Brega je bio neprikosnoveni šef, apsolutni vladar čitave situacije, pa kome se sviđa, sviđa, kome ne, mogao je samo da kupi prnje i leti napolje
. Od menadžera do članova samog benda.



Dok je bio član Dugmeta, Željko je postao ikona jugoslovenske rock scene zahvaljujuci njegovim neospornim, jedinstvenim, vokalnim kvalitetima,
ali i još nečem što nikako ne bi smeli zaboraviti: pesmama koje mu je na tacni donosio Bregović i koje su bile skrojene baš nekako po njegovoj meri
.
Bebek je poželeo da na neki način bude drugi Brega, a kada je ovaj svaku pomisao na to odlučno odbio, razlaz je bio neminovan.

 

Zlatko Pejaković - vitez trenutka

Pejaković je bio pevač apsolutno po meri Korni grupe.
Dušan Prelević Prele to nije mogao biti, jer disciplinu koju je zahtevao Kornelije nije mogao ni da smisli,
Dalibora Bruna i Zdravka Čolića je zamarala progresivna muzika, Dado je žarko je želeo svoj bend.
Ali Zlatko je mogao da iznese sve što Kornelije zamisli i poželi.
I besprekorno da otpeva njihov prvi album, koji je u tom trenutku bio jedini dostojan takmac grupi Time.



 

Ismet Kurtović - vitez magije

de382e0fbd110bd12cc4ef9d74be4f4e.jpg

Pojava Drugog načina na jugoslovenskoj sceni za mnoge je jedan od najlepših trenutaka u njenom istorijatu.
Simbioza stihova, muzike i fotografija na omotu sa kojom je grupa pokušala tretirati fenomen samoće,
u tim je godinama nekima došla kao melem na ranu.

Kurtovićev čudesni vokal koji je poput nekakve magije „prianjao“ za muziku koju je stvarao Drugi način.
Ako postoji „hemija“ u muzici, onda je ona baš vidljiva na toj ploči.
Sve je satkano od emocija koje dok slušate te pesme pršte na sve strane, a tamo negde iznad leluja Kurtovićev vokal, opijajući i nestvaran.

Naprosto, u tim godinama morali ste voleti tu ploču.

 

Back
Top