Атомик™
Srebrna tastatura
- Poruka
- 257.929
Pet najboljih filmova 2020-ih po mišljenju kritičara
Prva polovina 2020-ih bila je turbulentna za filmsku industriju – pandemija, štrajkovi i globalna neizvesnost duboko su uticali na produkciju i distribuciju filmova. Ipak, kako navodi ugledni portal IndieWire, upravo su ti izazovi stvorili niz izuzetno važnih, hrabrih i estetski jedinstvenih ostvarenja.
U svom velikom izboru 100 najboljih filmova 2020-ih, kritičari ovog sajta istakli su među najbolje ocenjenim naslovima one koji ne samo da su obeležili proteklih pet godina, već su i redefinisali granice kinematografije.
Sajt Index.hr izdvojio je pregled pet filmova sa vrha liste, a ostatak popisa možete videti na ovom linku.
5. The Boy and the Heron (2023)
Na petom mestu nalazi se animirani film The Boy and the Heron, delo legendarnog Hajaoa Mijazakija, koje je istovremeno bajka i oproštaj jednog od najvećih majstora animacije.
Film prati dečaka Mahita koji, nakon smrti majke, biva uvučen u nadrealni svet prepun simbolike, gde pokušava da pronađe smisao, oproštaj i mir.
IndieWire ističe da film poseduje vizuelnu raskoš kakvu samo Mijazaki može da stvori, ali i emotivnu snagu jednaku njegovim najintimnijim delima.
Ovo je meditacija o gubitku, prolaznosti i kreativnosti – film koji ne daje jasne odgovore, već poziva gledaoce da ih sami pronađu. Za kritičare, ovo nije samo još jedno animirano remek-delo, već i dostojanstven završetak jedne izuzetne karijere.
4. Tár (2022)
Na četvrtom mestu nalazi se psihološka drama Tar, u kojoj Kejt Blanšet igra slavnu dirigentkinju Lidiju Tar, ženu čija briljantna karijera počinje da se raspada nakon optužbi za manipulaciju i zloupotrebu moći.
Film ne nudi jednostavne odgovore – njegova snaga leži u dubini karaktera, moralnoj ambivalentnosti i složenosti tema moći, umetnosti i lične odgovornosti.
IndieWire je Tar opisao kao hipnotišuće filmsko iskustvo, ističući Blančet kao centralnu silu koja u potpunosti dominira na ekranu.
Film kombinuje intelektualnu analizu i emotivnu napetost, a reditelj Tod Fild koristi formu i sadržaj kako bi stvorio atmosferu tenzije i unutrašnje drame. Tar nije samo film o padu jedne ikone, već promišljanje o modernoj kulturi, percepciji i složenosti istine.
3. Aftersun (2022)
Treće mesto pripada intimnoj i dirljivoj drami Aftersun, rediteljskom prvencu Šarlot Vels. Film prati mladu ženu koja se priseća letovanja sa svojim ocem kada je imala jedanaest godina.
Uz pomoć starih snimaka i fragmentisanih sećanja pokušava da razume ko je njen otac zaista bio i sa kakvim se teškoćama suočavao.
Kritičari su film opisali kao emotivno otkrovenje koje vešto uspostavlja ravnotežu između intimnog i univerzalnog. Pol Meskal u ulozi oca pruža suptilnu i dirljivu izvedbu koja produbljuje slojeve tuge i nostalgije.
Film koristi jednostavne vizuelne elemente – stare snimke, trenutke tišine, ples u klubu – kako bi dočarao složenu dinamiku gubitka i sećanja. Aftersun je, prema ovom sajtu, jedan od retkih filmova koji tako nežno, ali precizno uspevaju da prikažu ono neizrecivo u međuljudskim odnosima.
2. The Zone of Interest (2023)
Drugo mesto na listi zauzima Zona interesa, izuzetno hvaljen film Džonatana Glejzera koji nudi novu, uznemirujuću perspektivu na holokaust.
Umesto eksplicitnih prikaza nasilja, Glejzer se odlučuje za formu radikalne tišine i nevidljivosti – radnja se odvija uz sam logor Aušvic, ali gledaoci nikada ne vide šta se dešava unutar njegovih zidina. Fokus je na porodici nacističkog zapovednika koja pokušava da živi normalan život tik do mesta strave.
Kritičari su istakli da je reč o remek-delu koje redefiniše pojam prikazivanja zla. Upravo time što odbija da prikaže nasilje, film stvara sablasnu atmosferu banalnosti zla.
IndieWire naglašava da Zona interesa ostaje dugo u mislima upravo zbog onoga što ne prikazuje, jer najstrašniji aspekti istorije često su oni koje su ljudi odlučili da ignorišu.
1. Nickel Boys (2024)
Film Nickel Boys, adaptacija nagrađivanog romana Kolsona Vajtheda u režiji Ramela Rosa, zauzeo je prvo mesto na ovoj listi.
Radnja je smeštena na rasno segregisani američki jug 1960-ih i prati mladića Elvuda Kertisa, idealističkog tinejdžera koji veruje u poruke Martina Lutera Kinga. Njegovi ideali stavljeni su na kušnju kada biva poslat u popravni dom, gde upoznaje Ternera, mladića koji ima potpuno drugačiji pogled na svet.
Kritičari su pohvalili vizuelno slojevit stil filma, kao i duboko human pristup temi okrutnosti institucija. Nickel Boys nije samo adaptacija romana, već kinematografski čin otpora – i podsetnik da narativi o rasnoj nepravdi i dalje traže nove načine prikazivanja i razumevanja.
bonus video
https://www.danas.rs/kultura/pet-najboljih-filmova-2020-ih/
