Песници са Косова и Метохије изван матичног круга

Sensei

Master
Moderator
Poruka
91.508
У књизи „Историја српске поезије Косова и Метохије 1951–2022” бавио сам се питањем ко је крив што су у другој половини 20. века покидане књижевне везе између Београда и Приштине
677z381_67666.jpg

(Фото: Лична архива)

„Историја српске поезије Косова и Метохије 1951–2022” подсећа на чувену „Утуљену баштину” Гојка Тешића. Заборављени српски писци и тамо и овде, једни предратни, други послератни, а и једнима и другима се политика добрано упетљала у животе, и она књижевна, и она у најужем смислу речи, одвећ сирова и сурова. Песницима са Космета који пишу на српском језику углавном се изгубио траг у оквирима матичне књижевности. Како и зашто, питање је којим се бави аутор овог колосалног дела Александар Б. Лаковић, Пећанац и Крагујевчанин, лекар по академском образовању, песник и тумач поезије по духовном позиву.

„Историја српске поезије Косова и Метохије 1951–2022”, у издању Дома културе Грачаница, недавно је угледала светло дана. У књизи на готово хиљаду страна говори се о 280 косовскометохијских песника, а само неколико њих је познато и широј јавности. У књигу нису увршћени само Срби, већ и Роми и Горанци који су писали на српском језику. Албански и турски песници са Космета нису заступљени, јер су махом писали и објављивали на својим језицима, врло ретко на српском.

https://www.politika.rs/scc/clanak/622591/Pesnici-sa-Kosova-i-Metohije-izvan-maticnog-kruga
 
Књига је огромна, обухвата период од 70 година стваралаштва косовскометохијских песника који пишу на српском језику. Шта вас је подстакло да се упустите у овај заиста велики подухват?

Разлог због ког сам урадио ову монографију јесте утисак да поезија која се ствара на српском језику на Косову и Метохију није адекватно тумачена нити вреднована на националном нивоу, у оквирима матичне књижевности. Хтео сам да скренем пажњу широј књижевној јавности да постоји заиста велики број квалитетних песника који су, нажалост, прекривени заборавом, јер нису стигли до критичара од ауторитета што би можда могли да промене њихову књижевну судбину.
 
Критеријуми приликом писања оваквих дела могу бити различити. Којима сте се ви руководили?

Историја, мислим, треба да опише и помене све актере периода о ком се говори, а први критеријум је био да су песници о којима пишем бар једну књигу објавили на српском језику. Други је био да су бар пет година провели на Космету, и то у периоду животног и уметничког сазревања, док су били у школи или на факултету. Углавном се код тих песника и у њиховом каснијем раду препознавао неки траг косовскометохијског мита и поднебља. Прави пример је Момир Војводић. Он је рођен на Космету, ту је живео, али је и по преласку у Црну Гору остао косовскометохијски песник, више него многи који су остали на Косову и Метохији. Углавном, држао сам се критеријума које су користили и претходни критичари и тумачи поезије.
 

Back
Top