Песма

Погледај ми очи
Дуго, нетремице
Осети дрхтај душе
Додирни ми срце
И видећеш тугу
Искрену, јаку
Добоко скривену
Која као Везув
Ерупцијом прети

И пустићеш сузу
Која не боли
Већ по лицу пише
Сећање неко давно
Кад смо једном били
А да више нисмо
Једно другом све

И заклетве наше
Једне летње ноћи
Под месецом пуним
Јединим сведоком
Љубави нам сетне
Рука у руци
Усна на усни
И вечност

Поклони ми осмех
Исцелитељски
Ниска бисерних зуба
Испод најмекше усне
И ето ми лека
Одагнај ми море
И опет ћемо бити ми
На неки наш начин
Јесмо, иако нисмо