Natasaaa96
Početnik
- Poruka
- 42
IV-Srbijo, zemljo mučenika
Srbijo, Majko, tužna i sama,
pod teretom bola, pod senkom srama.
Pukla je duša, nadstrešnica pada,
da li je ovo sudbina mlada?
Deca ti više školu ne znaju,
ulice su im postale dom.
Kamenjem i jajima gađaju,
i prave lom i snove ruše grom.
Srbijo, Majko, probudi Sv. Savu,
nek pomiri braću, nek otrezne glavu.
Da rane naše ne budu večne,
da ne ponavljamo greške prošle.
Tuga te guši, nesloga peče,
iznutra goriš, nestaješ tiho.
A ti si sveta, najlepša zemlja,
ne daj da opet ostaneš pusta.
Ne sme nam krv ponovo pasti,
svi smo jedno, jedan narod!
Odavno ginemo samo zbog časti
Brat na brata je krenuo sada .
Pomozi Boze da nestrada duša mlada.
Opozicija viče, vlast ćuti ,
nasilje raste, istina se gubi.
Narod ćuti, pati, strada,
pravda u magli, svetlo se muti.
Čovek je rođen da na greškama uči,
al’ mi ih ponavljamo iznova.
Ništa naučili nismo, Majko,
još nosimo bol iz prošlih godina.
Srbijo, digni glas iz tame,
budi jača od zavade stare.
Nek brat sa bratom rame uz rame stane,
nek ljubav sja, nek mržnja prestane.
Vrati decu u školske klupe,
nek znanje bude svetionik moći!
Samo tako država raste –
ili ćemo svi unazad poći.
V-Srbija Rusija — braća zauvek
Srbija i Rusija, braća zauvek,
vezuje nas vera, istorije vek.
Kroz oluje, ratove, patnje i sjaj,
uvek smo jedno — srce i zmaj.
Sa istoka vetar slobode duva,
pravoslavna braća pod istim žarom sniva.
Krv nam je ista, pesma nam zna,
da čuva istinu, čast i pravdu.
Kad su nas lomili, kad su nas gazili,
zajedno smo stajali, nismo se praznili.
Ruka u ruci, duša u duši,
brat za brata — dok srce se guši.
Srbija, Bog te čuva na nebu,
Rusija te štiti na svetom tlu.
Nek večno traje ta sveta veza,
dok zora nova nad nama se sprema.
Zvona zvone sa Hrama i Kremlja,
jedna je pesma, jedna je želja:
da mir cveta, da ljubav vlada,
Srbija, Rusija — jedna nada!
Dok nebo nad nama zvezde sipa,
znaj, brate, naša veza nikad ne iščezne,
jer Srbija i Rusija, braća zauvek,
u srcu gori večni plamen veka
VI-Srbijo, zemljo – bol i tuga me hvata
Srbijo, Majko, nek’ ti dušman ruku ne svata.
Na Vidovdan — neka brat na brata ne krene,
Seti se slavne istorije, Majko — ne daj da vene.
Ne daj da nam opozicija seme zatruje,
Jer Vidovdan srpsko junaštvo pamti i čuje.
Boj na Kosovu, 1389. godina sveta,
Vidovdan — to nije datum, to je srpska zakletva sveta.
Srbijo moja, narode, probudi se, stani,
Seti se istorije, istine iz naših rana i grudi.
Ne izlazim na ulicu, jer blokaderi
Na Vidovdan izdaše — predadoše heroje verni.
Slobu, Ratka, sve što za Srbiju staše,
Ti isti sada pod drugim imenom marše.
DSS, Ćilas, Marinika i drugi im lica,
Nek se zna: oni 5. oktobra bejahu izdajnička ptica.
Pustiše teroriste, a nas ostaviše da tugujemo,
Ako se vrate — slavu slaviti više ne smemo.
Zabranili bi krst, crkve, Kosovo predali,
A Vojvodinu — da odcepe, već planirali.
Zato ih podržavaju Hrvatska, Albanija, Kurti glasno,
Jer znaju: kad Srbin ustane, Srbija blista jasno.
Narode, ne slušaj one što žele da kradu i lome,
Seti se slavne istorije, krvi što za slobodu pođe.
Ne zaboravi Kneza Lazara, Miloša Obilića sjaj,
Oni su primer kako se brani dom i zavičaj.
Vidovdan nije samo praznik ni dan,
To je zavet, istina — večni srpski san.
VII-Srbijo, zemljo draga
Vozovi jure, dani se gube,
Na stanicama tiha su svedočanstva,
Život prođe brzo, kao senka u tami,
Danas tuga u srcu, svima nama.
U Novom Sadu, tragedija se zbila,
Stara nadstrešnica, na ljude se obrušila.
Čekali su voz, snove u očima,
Brz život, kao vožnja, vodi u tminu.
Tuga ponovo plače, srpski narod boli,
Vlast obnovila deo, ali srce se voli.
Nadstrešnica zaboravljena, u senci prošlosti,
Sramota za sve, kao grom u tišini.
Srbijo, vozovi jure, mladi nestaju,
Plačemo stalno, sećanja nas prate.
Tragedija u Ribniku, sad u Novom Sadu,
Obrušila se nadstrešnica – zločin vlasti, zlu radu.
Dok političari igraju svoje igre,
Ova tuga služi im, poput crnih migreni.
Sramota svih stranaka, glave dolje,
Ne gledajte u nebo, gledajte u bol svode.
1.novebar 2024 posvećena tragediji u Novom Sadu
VIII-Stop blokadama – Pesma Majke Srbije
Danas je vreme, nek se čuje glas,
Da Srbija ide napred, da zablista spas.
Naša deca traže sigurnost i mir,
Da u Srbiji cveta slobode krug i vir.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak.
Živela Srbija, majka svih nas,
Ne damo otadžbinu, ne damo svoj spas!
Dosta je mržnje, dosta je bola,
Braća da se mire, da nestane zlo sa sokola.
Policija neka čuva ulice slobodne,
Da koraci budu sigurni, neporobljene.
Blokaderi – heroji bez uma,
Ruše zemlju, donose samo dima i suma.
Izdali su Lazara, izneverili čast,
Zaboravili Kosovsku krv i slavu.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak .
Kosovo je Srbija, Vojvodina isto,
Naša vera večna, naše ime čisto!
Nasilje im cilj, rat žele ponovo,
Al’ narod im kaže – NE! – glasno i obnovo.
Zajedno stojimo, Srbija nas zove,
Ne damo domovinu, ne damo svetinje nove.
Živela Srbija, majka i snaga,
Nek’ se ujedini svaka naša draga.
Za budućnost deci, za mir u nama,
Zajedno pevamo: STOP BLOKADAMA!
Autorka Natasa Novakovic
IX-Srbijo, Majko, tuga me hvata
Srbijo, Majko, dani prolaze,
a studenti, đaci – u školama ne sede.
Tišina umesto zvona sada se čuje,
u srcima nose snove, bolne duše.
Prošle godine, studenti i srednjoškolci,
umesto u školi, na ulicama, među haosom i lažima.
Vlast beži, odgovornost ne prepoznaje,
tuga se nosi, a nada polako nestaje.
Vrati decu u škole, da znanje bude svetlost,
ne dozvoli da opozicija uništi slobodu i snagu.
Kosovo je Srbija,
Vojvodina je Srbija,
Vera nas čuva, jača nas,
ne zaboravimo žrtve, što su dali život za veru, slobodu i čast.
Molim te, Srbijo, vrati se veri,
probudi cara Dušana, Svetog Savu u srcu,
da Srbija ponovo bude jedinstvena, složna i jaka. X2
Brat sa bratom, rame uz rame stane,
ljubav jača, a mržnja prestaje .
Sloboda je jača, od zavade stare,
Pravoslavlje cveta, vratimo se pravim vrednostima,
Dosta je mržnje i podele.
Autorka:Natasa Novakovic
X
Vera je jača od zlobe
Danas je došlo vreme zla,
Opozicija hoće da nestane vera,
Da zaboravimo pretke,
Koji su dali život — za krst, slobodu i čast.
Blokaderi su izdali Nemanjiće,
Cara Dušana i Miloša Obilića,
Kneza Lazara i Gavrila Principa —
Oni bi da Srbija postane rob zapada.
Hoće da uđemo u NATO park,
Koji je ubijao našu decu ’99.
Ali mi kažemo glasno i jasno:
Ne u EU! Ne u NATO!
Kosovo je Srbija,
Vojvodina je Srbija,
A vera naša — jača je od zla!
Pravoslavlje nas je čuvalo kroz vekove,
I zato opstali smo kroz istoriju i bol.
Ako se opoziciji ne sviđa,
Nek’ idu u SAD i Nemačku!
Naša deca treba da žive slobodno,
Pod svojim nebom, u svojoj zemlji.
Zato kažem opet:
Ne ratu!
Ne sme narod na narod,
Jer krv bratska ne sme da se proliva.
Moramo naučiti lekciju iz prošlosti,
Da se zlo više nikada ne ponovi —
Jer vera naša uvek pobeđuje,
I jača je, mnogo jača, od zlobe!
autorka :Natasa Novaković
XI -Stop blokadama – Pesma Majke Srbije
Danas je vreme, nek se čuje glas,
Da Srbija ide napred, da zablista spas.
Naša deca traže sigurnost i mir,
Da u Srbiji cveta slobode krug i vir.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak.
Živela Srbija, majka svih nas,
Ne damo otadžbinu, ne damo svoj spas!
Dosta je mržnje, dosta je bola,
Braća da se mire, da nestane zlo sa sokola.
Policija neka čuva ulice slobodne,
Da koraci budu sigurni, neporobljene.
Blokaderi – heroji bez uma,
Ruše zemlju, donose samo dima i suma.
Izdali su Lazara, izneverili čast,
Zaboravili Kosovsku krv i slavu.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak .
Kosovo je Srbija, Vojvodina isto,
Naša vera večna, naše ime čisto!
Nasilje im cilj, rat žele ponovo,
Al’ narod im kaže – NE! – glasno i obnovo.
Zajedno stojimo, Srbija nas zove,
Ne damo domovinu, ne damo svetinje nove.
Živela Srbija, majka i snaga,
Nek’ se ujedini svaka naša draga.
Za budućnost deci, za mir u nama,
Zajedno pevamo: STOP BLOKADAMA!
Autorka Natasa Novakovic
XII-Srbijo, Majko, tuga me hvata
Srbijo, Majko, dani prolaze,
a studenti, đaci – u školama ne sede.
Tišina umesto zvona sada se čuje,
u srcima nose snove, bolne duše.
Prošle godine, studenti i srednjoškolci,
umesto u školi, na ulicama, među haosom i lažima.
Vlast beži, odgovornost ne prepoznaje,
tuga se nosi, a nada polako nestaje.
Vrati decu u škole, da znanje bude svetlost,
ne dozvoli da opozicija uništi slobodu i snagu.
Kosovo je Srbija,
Vojvodina je Srbija,
Vera nas čuva, jača nas,
ne zaboravimo žrtve, što su dali život za veru, slobodu i čast.
Molim te, Srbijo, vrati se veri,
probudi cara Dušana, Svetog Savu u srcu,
da Srbija ponovo bude jedinstvena, složna i jaka. X2
Brat sa bratom, rame uz rame stane,
ljubav jača, a mržnja prestaje .
Sloboda je jača, od zavade stare,
Pravoslavlje cveta, vratimo se pravim vrednostima,
Dosta je mržnje i podele.
Autorka:Natasa Novakovic
Srbijo, Majko, tužna i sama,
pod teretom bola, pod senkom srama.
Pukla je duša, nadstrešnica pada,
da li je ovo sudbina mlada?
Deca ti više školu ne znaju,
ulice su im postale dom.
Kamenjem i jajima gađaju,
i prave lom i snove ruše grom.
Srbijo, Majko, probudi Sv. Savu,
nek pomiri braću, nek otrezne glavu.
Da rane naše ne budu večne,
da ne ponavljamo greške prošle.
Tuga te guši, nesloga peče,
iznutra goriš, nestaješ tiho.
A ti si sveta, najlepša zemlja,
ne daj da opet ostaneš pusta.
Ne sme nam krv ponovo pasti,
svi smo jedno, jedan narod!
Odavno ginemo samo zbog časti
Brat na brata je krenuo sada .
Pomozi Boze da nestrada duša mlada.
Opozicija viče, vlast ćuti ,
nasilje raste, istina se gubi.
Narod ćuti, pati, strada,
pravda u magli, svetlo se muti.
Čovek je rođen da na greškama uči,
al’ mi ih ponavljamo iznova.
Ništa naučili nismo, Majko,
još nosimo bol iz prošlih godina.
Srbijo, digni glas iz tame,
budi jača od zavade stare.
Nek brat sa bratom rame uz rame stane,
nek ljubav sja, nek mržnja prestane.
Vrati decu u školske klupe,
nek znanje bude svetionik moći!
Samo tako država raste –
ili ćemo svi unazad poći.
V-Srbija Rusija — braća zauvek
Srbija i Rusija, braća zauvek,
vezuje nas vera, istorije vek.
Kroz oluje, ratove, patnje i sjaj,
uvek smo jedno — srce i zmaj.
Sa istoka vetar slobode duva,
pravoslavna braća pod istim žarom sniva.
Krv nam je ista, pesma nam zna,
da čuva istinu, čast i pravdu.
Kad su nas lomili, kad su nas gazili,
zajedno smo stajali, nismo se praznili.
Ruka u ruci, duša u duši,
brat za brata — dok srce se guši.
Srbija, Bog te čuva na nebu,
Rusija te štiti na svetom tlu.
Nek večno traje ta sveta veza,
dok zora nova nad nama se sprema.
Zvona zvone sa Hrama i Kremlja,
jedna je pesma, jedna je želja:
da mir cveta, da ljubav vlada,
Srbija, Rusija — jedna nada!
Dok nebo nad nama zvezde sipa,
znaj, brate, naša veza nikad ne iščezne,
jer Srbija i Rusija, braća zauvek,
u srcu gori večni plamen veka
VI-Srbijo, zemljo – bol i tuga me hvata
Srbijo, Majko, nek’ ti dušman ruku ne svata.
Na Vidovdan — neka brat na brata ne krene,
Seti se slavne istorije, Majko — ne daj da vene.
Ne daj da nam opozicija seme zatruje,
Jer Vidovdan srpsko junaštvo pamti i čuje.
Boj na Kosovu, 1389. godina sveta,
Vidovdan — to nije datum, to je srpska zakletva sveta.
Srbijo moja, narode, probudi se, stani,
Seti se istorije, istine iz naših rana i grudi.
Ne izlazim na ulicu, jer blokaderi
Na Vidovdan izdaše — predadoše heroje verni.
Slobu, Ratka, sve što za Srbiju staše,
Ti isti sada pod drugim imenom marše.
DSS, Ćilas, Marinika i drugi im lica,
Nek se zna: oni 5. oktobra bejahu izdajnička ptica.
Pustiše teroriste, a nas ostaviše da tugujemo,
Ako se vrate — slavu slaviti više ne smemo.
Zabranili bi krst, crkve, Kosovo predali,
A Vojvodinu — da odcepe, već planirali.
Zato ih podržavaju Hrvatska, Albanija, Kurti glasno,
Jer znaju: kad Srbin ustane, Srbija blista jasno.
Narode, ne slušaj one što žele da kradu i lome,
Seti se slavne istorije, krvi što za slobodu pođe.
Ne zaboravi Kneza Lazara, Miloša Obilića sjaj,
Oni su primer kako se brani dom i zavičaj.
Vidovdan nije samo praznik ni dan,
To je zavet, istina — večni srpski san.
VII-Srbijo, zemljo draga
Vozovi jure, dani se gube,
Na stanicama tiha su svedočanstva,
Život prođe brzo, kao senka u tami,
Danas tuga u srcu, svima nama.
U Novom Sadu, tragedija se zbila,
Stara nadstrešnica, na ljude se obrušila.
Čekali su voz, snove u očima,
Brz život, kao vožnja, vodi u tminu.
Tuga ponovo plače, srpski narod boli,
Vlast obnovila deo, ali srce se voli.
Nadstrešnica zaboravljena, u senci prošlosti,
Sramota za sve, kao grom u tišini.
Srbijo, vozovi jure, mladi nestaju,
Plačemo stalno, sećanja nas prate.
Tragedija u Ribniku, sad u Novom Sadu,
Obrušila se nadstrešnica – zločin vlasti, zlu radu.
Dok političari igraju svoje igre,
Ova tuga služi im, poput crnih migreni.
Sramota svih stranaka, glave dolje,
Ne gledajte u nebo, gledajte u bol svode.
1.novebar 2024 posvećena tragediji u Novom Sadu
VIII-Stop blokadama – Pesma Majke Srbije
Danas je vreme, nek se čuje glas,
Da Srbija ide napred, da zablista spas.
Naša deca traže sigurnost i mir,
Da u Srbiji cveta slobode krug i vir.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak.
Živela Srbija, majka svih nas,
Ne damo otadžbinu, ne damo svoj spas!
Dosta je mržnje, dosta je bola,
Braća da se mire, da nestane zlo sa sokola.
Policija neka čuva ulice slobodne,
Da koraci budu sigurni, neporobljene.
Blokaderi – heroji bez uma,
Ruše zemlju, donose samo dima i suma.
Izdali su Lazara, izneverili čast,
Zaboravili Kosovsku krv i slavu.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak .
Kosovo je Srbija, Vojvodina isto,
Naša vera večna, naše ime čisto!
Nasilje im cilj, rat žele ponovo,
Al’ narod im kaže – NE! – glasno i obnovo.
Zajedno stojimo, Srbija nas zove,
Ne damo domovinu, ne damo svetinje nove.
Živela Srbija, majka i snaga,
Nek’ se ujedini svaka naša draga.
Za budućnost deci, za mir u nama,
Zajedno pevamo: STOP BLOKADAMA!
Autorka Natasa Novakovic
IX-Srbijo, Majko, tuga me hvata
Srbijo, Majko, dani prolaze,
a studenti, đaci – u školama ne sede.
Tišina umesto zvona sada se čuje,
u srcima nose snove, bolne duše.
Prošle godine, studenti i srednjoškolci,
umesto u školi, na ulicama, među haosom i lažima.
Vlast beži, odgovornost ne prepoznaje,
tuga se nosi, a nada polako nestaje.
Vrati decu u škole, da znanje bude svetlost,
ne dozvoli da opozicija uništi slobodu i snagu.
Kosovo je Srbija,
Vojvodina je Srbija,
Vera nas čuva, jača nas,
ne zaboravimo žrtve, što su dali život za veru, slobodu i čast.
Molim te, Srbijo, vrati se veri,
probudi cara Dušana, Svetog Savu u srcu,
da Srbija ponovo bude jedinstvena, složna i jaka. X2
Brat sa bratom, rame uz rame stane,
ljubav jača, a mržnja prestaje .
Sloboda je jača, od zavade stare,
Pravoslavlje cveta, vratimo se pravim vrednostima,
Dosta je mržnje i podele.
Autorka:Natasa Novakovic
X
Vera je jača od zlobe
Danas je došlo vreme zla,
Opozicija hoće da nestane vera,
Da zaboravimo pretke,
Koji su dali život — za krst, slobodu i čast.
Blokaderi su izdali Nemanjiće,
Cara Dušana i Miloša Obilića,
Kneza Lazara i Gavrila Principa —
Oni bi da Srbija postane rob zapada.
Hoće da uđemo u NATO park,
Koji je ubijao našu decu ’99.
Ali mi kažemo glasno i jasno:
Ne u EU! Ne u NATO!
Kosovo je Srbija,
Vojvodina je Srbija,
A vera naša — jača je od zla!
Pravoslavlje nas je čuvalo kroz vekove,
I zato opstali smo kroz istoriju i bol.
Ako se opoziciji ne sviđa,
Nek’ idu u SAD i Nemačku!
Naša deca treba da žive slobodno,
Pod svojim nebom, u svojoj zemlji.
Zato kažem opet:
Ne ratu!
Ne sme narod na narod,
Jer krv bratska ne sme da se proliva.
Moramo naučiti lekciju iz prošlosti,
Da se zlo više nikada ne ponovi —
Jer vera naša uvek pobeđuje,
I jača je, mnogo jača, od zlobe!
autorka :Natasa Novaković
XI -Stop blokadama – Pesma Majke Srbije
Danas je vreme, nek se čuje glas,
Da Srbija ide napred, da zablista spas.
Naša deca traže sigurnost i mir,
Da u Srbiji cveta slobode krug i vir.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak.
Živela Srbija, majka svih nas,
Ne damo otadžbinu, ne damo svoj spas!
Dosta je mržnje, dosta je bola,
Braća da se mire, da nestane zlo sa sokola.
Policija neka čuva ulice slobodne,
Da koraci budu sigurni, neporobljene.
Blokaderi – heroji bez uma,
Ruše zemlju, donose samo dima i suma.
Izdali su Lazara, izneverili čast,
Zaboravili Kosovsku krv i slavu.
Refren:
Stop blokadama, Srbija je jaka,
Nek zablista zemlja, nek zasija barjak .
Kosovo je Srbija, Vojvodina isto,
Naša vera večna, naše ime čisto!
Nasilje im cilj, rat žele ponovo,
Al’ narod im kaže – NE! – glasno i obnovo.
Zajedno stojimo, Srbija nas zove,
Ne damo domovinu, ne damo svetinje nove.
Živela Srbija, majka i snaga,
Nek’ se ujedini svaka naša draga.
Za budućnost deci, za mir u nama,
Zajedno pevamo: STOP BLOKADAMA!
Autorka Natasa Novakovic
XII-Srbijo, Majko, tuga me hvata
Srbijo, Majko, dani prolaze,
a studenti, đaci – u školama ne sede.
Tišina umesto zvona sada se čuje,
u srcima nose snove, bolne duše.
Prošle godine, studenti i srednjoškolci,
umesto u školi, na ulicama, među haosom i lažima.
Vlast beži, odgovornost ne prepoznaje,
tuga se nosi, a nada polako nestaje.
Vrati decu u škole, da znanje bude svetlost,
ne dozvoli da opozicija uništi slobodu i snagu.
Kosovo je Srbija,
Vojvodina je Srbija,
Vera nas čuva, jača nas,
ne zaboravimo žrtve, što su dali život za veru, slobodu i čast.
Molim te, Srbijo, vrati se veri,
probudi cara Dušana, Svetog Savu u srcu,
da Srbija ponovo bude jedinstvena, složna i jaka. X2
Brat sa bratom, rame uz rame stane,
ljubav jača, a mržnja prestaje .
Sloboda je jača, od zavade stare,
Pravoslavlje cveta, vratimo se pravim vrednostima,
Dosta je mržnje i podele.
Autorka:Natasa Novakovic
