- Poruka
- 337.787
Nićifor II Foka bio je vizantijski vojskovođa a zatim i car od 963. do svoje nasilne smrti 969. godine. Vladao je kao suprug udovice Romana II, Teofano,
i regent njenih maloletnih sinova Vasilija II i Konstantina VIII. Pogubio ga je i njegovo mesto preuzeo njegov rođak Jovan I Cimiskije.
Nićifor II Foka na reversu vizantijskog zlatnika u društvu sa pastorkom i savladarom Vasilijem II. Na aversu je predstavljen Isus Hristos.
Njegov otac bio je Varda Foka Stariji.
Koliko je veliki ugled uživao Nićifor Foka u Vizantiji, lepo pokazuje činjenica da se careva ličnost proslavlja u jednoj pesmi koja je nastala dvadesetak godina posle njegove smrti.U teškim prilikama krajem X stoleća, kada je Samuilo oduzeo znatan deo vizantijskih poseda u Evropi i kada je stvorio veliku državu na području Balkanskog poluostrva, pesnik Jovan Geometar je sastavio pesmu u kojoj veliča vojničke podvige pokojnog cara.
Upravo su takvi podvizi tada bili potrebni Vizantiji, ali činilo se da nema nikoga ko bi to mogao da učini umesto Nićifora Foke.
Jovan Geometar prosto vapije i doziva pokojnog vasilevsa da se vrati i pomogne svom narodu:
Gore je kometa palila vasionski etar,
a dole je komit ognjem pustošio Zapad.
Ova zvezda, predznak sadašnje tame,
bila je savladana svetlom zvezde jutarnje,
a ovaj (komit) bi zapaljen zalaskom Nićifora.
Ovaj strašni vihor, stvaran od zloduha
sve je popalio. Gde je strahotni glas tvoje sile,
vođo nepobedivog Rima?
Care po prirodi svojoj, pobedonosni,
podigni se malo iz groba, rikni, lave,
i nauči lisice da se povuku u jazbine.
Nićifor je vođa nepobedivog Rima, on je lav, a njegovo ime na grčkom znači „pobedonosac”.
Pomenuta kometa je čuvena Halejeva kometa koja se na nebu pojavila 989. godine i nagovestila velike nesreće. Pod Zapadom se podrazumevaju evropske provincije Vizantijskog carstva, a komit je Samuilo čiji je otac Nikola imao titulu komesa.Ova pesma Jovana Geometra, koja na poseban način govori o važnim savremenim zbivanjima u Vizantijskom carstvu kraja X stoleća, sa mnogo razloga, uvrštena je u mnoge antologije sveukupnog grčkog pesništva.
Radivoj Radić, Vizantija – purpur i pergament, Evoluta, Beograd 2008.
Vikipedija
