Биља је моја најдража другарца и пријатељ. Пише озузетно лепе песма и као и мој амаленкост има свој плог. Тако вам преносим једну њену песму
DA SAM NASLUTITI MOGLA
Da sam smela, da sam mogla, da sam znala
ne bismo bili drugovi samo sa skolskih odmora…
Ne bi mi pesme koje si pisao bile tako strane
da sam znala, da sam shvatila da su pisane za me.
Govorii su: nista lepog na tebi… osim pesama tvojih
lepota ti bese skrivena za svakog, osim od ociju mojih
Ponekad bi mi citao pesme, ne razumedoh i rec ni stih
zurila sam u te,kradom, dok ti glas postajase sve tishi, tih..
I, tako.. odmor do odmora,cas do casa…i onda kraj!
Jednom si rekao “Nek bude pakao, kad ne postoji raj”…
Izbegavah kraj skole da prodjem u neki sumrak tih
cinilo se meni da neko tamo recituje nekome neki stih.
Rekose, posle,da si otisao daleko, niko ne znade gde
nasmejah se, kao,svejedno, zaboravila sam sve…
Samo mi koraci bivali teski i zamirao bi glas
u smehu sto vise na plac lici, pronalazila sam spas.
Procvetase neke nove ljubavi,radosti, neki novi svet…
Samo bi s proleca u dusi, zamirisao uvek isti cvet!
Ne upamtih ni strofu pesama sto si mi nekad citao
samo pogled koji je davao, trazio, al’ nikad nije pitao!
Postari ne zvone uvek dvaput, nekad proture samo -
maleni paket pechacen daljinom i onaj osecaj da znamo…
Zbirka pesama, rukopis tvoj, na prvoj stranici posveta-
i danas se ponekad upitam,nagrada ili osveta:
“Neznim si rukama srce mi odnela
o tudje grudi slomila”
DA SAM NASLUTITI MOGLA
Da sam smela, da sam mogla, da sam znala
ne bismo bili drugovi samo sa skolskih odmora…
Ne bi mi pesme koje si pisao bile tako strane
da sam znala, da sam shvatila da su pisane za me.
Govorii su: nista lepog na tebi… osim pesama tvojih
lepota ti bese skrivena za svakog, osim od ociju mojih
Ponekad bi mi citao pesme, ne razumedoh i rec ni stih
zurila sam u te,kradom, dok ti glas postajase sve tishi, tih..
I, tako.. odmor do odmora,cas do casa…i onda kraj!
Jednom si rekao “Nek bude pakao, kad ne postoji raj”…
Izbegavah kraj skole da prodjem u neki sumrak tih
cinilo se meni da neko tamo recituje nekome neki stih.
Rekose, posle,da si otisao daleko, niko ne znade gde
nasmejah se, kao,svejedno, zaboravila sam sve…
Samo mi koraci bivali teski i zamirao bi glas
u smehu sto vise na plac lici, pronalazila sam spas.
Procvetase neke nove ljubavi,radosti, neki novi svet…
Samo bi s proleca u dusi, zamirisao uvek isti cvet!
Ne upamtih ni strofu pesama sto si mi nekad citao
samo pogled koji je davao, trazio, al’ nikad nije pitao!
Postari ne zvone uvek dvaput, nekad proture samo -
maleni paket pechacen daljinom i onaj osecaj da znamo…
Zbirka pesama, rukopis tvoj, na prvoj stranici posveta-
i danas se ponekad upitam,nagrada ili osveta:
“Neznim si rukama srce mi odnela
o tudje grudi slomila”