Песма леда и ватре-друга страна фантазије, део 3, деконструкци

Витез у сјајном оклопу. За разлику од романтично приказаних витезова у књижевности, овде је витез суштински професионални убица или пион у политичким рукама. Тако међу витезовима има много садиста, убица и силоватеља, као Грегор Клегани, (који је титулу добио због својих војничких способности, тј. огромне физичке снаге и незаустављивости у борби), или Ејмори Лорч, плаћеника као Брон или главосеча као Илин Пејн. Џејми Ланистер, унапређен у витеза да би послужио као таоц, добро примећује како витез не може да испуни сваку своју заклетву и како је то у пракси немогуће. Ако лорд или краљ коме се заклео врши насиље над народом, кога онда штитити, краља или народ ако си заклет на верност обома. Ако краљ коме се витез заклео врши насиље над витезовом породицом, да ли треба штитити краља или породицу. Шта год витез урадио и којој год се страни приволео, он ће с једне стране бити презрен. Стога је Џејми презрен као убица краља којем се заклео и вероломник, јер је прекршио једну од тих неодрживих заклетви, да би спасао град од потпуног уништења и људе који живе у њему. С друге стране, људи који су се борили на страни тог истог краља и нису прекршили заклетву њему, као Артур Дејн, Баристан Селми, Џеролд Хајтауер, су слављени као примери правог витештва, и поред тога што нису урадили ништа да га спрече, већ су били само неми посматрачи. Сер Баристан почиње да се пита да ли је Џејми био у праву, Џеролд и Артур умиру у последњој борби након завршетка рата, верни својој заклетви већ мртвом краљу. Краљева гарда, некада састављена од седам најбољих и најчаснијих витезова, у ери краља Роберта(са изузетком сер Ариса Оукхарта), је састављена од миросаних бараба и силеџија, као Мерин Трант, Престон Гринфилд и Борос Блант, Мендона Мура, који је покушао да убије краљеву десницу(Тириона), и свих презреног Џејмија Ланистера. По краљем Џофријем су у Краљеву гарду унапређени не-витез Сендор Клегани, познат као Псето, који је, иронично часнији од скоро свих њих, јер отворено говори о себи као унајмљеном убици и не штити се од тога чином, Белон Сван, (бољи од осталих карактерно, али искоришћен као сведок против Тириона, јер је познат по својој искрености и његово сведочење о лошим односима Тириона и Џофрија бива један од доказа у суђењу), сер Осмунд Кетлблек(шпијун Малопрстог и плаћеник), и Лорас Тајрел, који је, иако наизглед прави витез из бајке, усијана глава(због чега је добио врело уље на главу у нападу на Змајев камен) и љубавник узурпатора престола. Такође, Серсеи у Гарду, доводи сер Роберта Стронга, уствари оживљеног Грегора Клеганија, као своје лично обезбеђење.
Изглед одређује личност. У неким класичним фантазијама писци имају обичај да позитивне ликове приказују као лепе а негативне као ружне. Код Мартина изглед не значи ништа. Санса Старк је на основу доброг изгледа превиђале лоше стране карактера Џофрија Баратеона и краљице Серсеи Ланистер, док њеном оцу није одлетела глава, након чега је почела да увиђа мрачну страну њих, тј. Џофрија као садисту и Серсеи као манипулаторку. Са друге стране, њена два заштитника у Краљевој луци и једини који јој указују мало пристојности и љубазности су два наказна човека-патуљак Тирион Ланистер, и убица Сендор Клегани звани Псето, застрашујућег опеченог лица. Тирион као патуљак је омражен због свог изгледа и велика већина ликова одбија да поверује да је он заправо најпоштенији и најхуманији члан своје фамилије. Због тога је свима најлакше да кривицу сваљују на њега за ствари које није учинио-Кејтлин Старк га киднапује због кривог убеђења да је он убио Џона Ерина и бацио њеног сина Брена са куле, његове заслуге за одбрану Краљеве луке су заборављају и када краљ Џофри умире од отрова, кривица одмах пада на њега и образује се неправедно суђење без права на одбрану, користећи се за сведоке само људи за које се зна да Тирион са њима није био у добрим односима, спремни да из освете криве чињенице. Ренли Баратеон је иза свог изгледа и шарма, којим је освојио велики број присталица, арогантан и спреман да убије брата ради власти без осећања кривице, само зато што има већу војску, док је његов старији и ружнији брат Станис далеко часнији, жали за његовом смрћу, воли своју ћерку и мрзи када мора да прекрши закон или неко од својих моралних начела. Џејми Ланистер је након пропадања у заточењу и губитка руке постао много позитивнији лик него када је био лепи витез у оклопу. Као и Џејми, Теон Грејџој је постао позитивнији после мучења и дехуманизације, него што је то био када је био згодни штићеник породице Старк.
Деца хероји и деца лидери. Мартин добро показује колико тешко деца могу да се сналазе ако су на великим положајима, или ако су принуђена да се сналазе за себе, без родитеља или родитељских замена, и у шта могу да се претворе, ако нису добро вођена. Брен Старк је желео авантуру, жеља му се остварила када му је град срушен и он принуђен да побегне, ради сопствене одбране је принуђен да умно контролише џина Ходора, коме се то не допада, и одлази на север, где му ментор постаје мрачна фигура, познат по својој бруталности у време док је био Краљева десница. Његов мали трогодишњи брат Рикон је жртва да на њега често не обраћају пажњу, развија дивљачку нарав, и тренутно је на острву канибала под заштитом дивљанке ратнице. Арја Старк је желела да буде жена ратница, и жеља јој се остварила када јој је отац погубљен а она принуђена да се скрива. У борби за преживљавање почиње да убија људе, једини њен циљ постаје освета, почиње да губи нормалност и на крају одлази у удружење професионалних убица, где учи да и сама постане исто по цену губљења идентитета. Санса Старк је своју наивност и немогућност да види друкчије од романтичних приказа из књига платила страшном ценом-отац јој је погубљен, она постаје политички пион, бива пребијана и умно мучена од дечака којег је гледала као принца из бајке, умало силована, бива ,,спашена'' од манипулатора и узрока конфликта, који почиње да је види као замену за њену мајку(у језивом романтичном контексту), и почиње да постаје подвојена личност, пригрливши свој псеудоним и лажни идентитет у циљу бежања од ружне стварности. Роб Старк са шеснаест година постаје ратник, војсковођа и владар, успева да победи у свакој бици коју је лично водио, али сопственим грешкама удаљава своје вазале од себе и на крају бива издан и убијен од својих непоузданих савезника. Џон Снежни постаје командант Ноћне Страже са седамнаест година, али и поред талента за стратегију и вођство, његови људи му не верују због порекла, и не поштују га због година, што резултује да бива издан у завери и избоден. Џофри Баратеон је од раног детињства занемарен од оца и размажен од мајке, дозвољавано му је све, што од њега чини садисту и социопату, његово детињасто и незрело понашање чини да прави глупе грешке, попут егзекуције Неда Старка, што изазива рат, и његови садистички импулси доводе до тога да буде отрован од својих савезника на венчању. Његов брат Томен је седмогодишњи дечак, наравно без икаквог политичког искуства, због чега је врло лако манипулисати њиме и претворити га у политичког пиона. Денерис је са шеснаест година краљица и освајачица, захваљујући змајевима и компетентној војсци, али не уме да влада, и као резултат, њена владавина у освојеним подручјима се распада и она бива приморана да бежи. Њен предак Дајрон је од петнаесте до осамнаесте године освојио Дорну по цену губитка 60 000 људи и сопствене смрти. Робин Ерин је, налик Џофрију, размажен од мајке, и одраста без оца, као резултат он не схвата поимање смрти или функционисања света друкчије него око њега. Он стога ужива у окрутним играма попут борби до смрти или бацања људи у амбис, без правог схватања доброг и лошег. Рамзи Болтон је продукт силовања, и да би добио похвале свог оца и наследство, он са шеснаест година већ постаје познат као крвожедни убица, садиста и силоватељ.
 
Neki primeri su irelevantni za ideje koje ilustruješ. Kejtlin Stark nije verovala da je Tirion organizovao pokušaj ubistva njenog sina jer je on ružan (čak je bila iznenađena jer nije razumela što bi Tirion uopšte pokušao tako nešto), već jer joj je tako rekao čovek kom je ona (neopravdano) verovala. Takođe, i jasno mi je da ponavljam ovo, nema dovoljno dokaza koji potkrepljuju ovu sliku o Renliju koju forsiraš. Deneris, Rob i Džon uveliko nisu deca po srednjevekovnim shvatanjima, a nisu ni adolescenti jer sam koncept adolescencije nije stariji od jednog veka, prema tome njih troje su odrasli ljudi i ne potpadaju pod decu heroje i lidere.
 

Back
Top